Počelo suđenje Ratku Mladiću u Hagu. Tužilac Dermot Grum: "Mladićeva ruka" zajednička u svim zločinima koje su njegove snage počinile nad hiljadama građana BiH "samo zato što nisu bili srpske nacionalnosti".
Suđenje bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, optuženom za genocid u BiH, počelo je jutros pred Haškim tribunalom uvodnom rečju tužioca Dermota Gruma.
Grum je odmah na početku rekao da je "Mladićeva ruka" zajednička u svim zločinima koje su njegove snage počinile nad hiljadama građana BiH "samo zato što nisu bili srpske nacionalnosti".
"Zajedničko tim zločinima jeste i zločinačka namera da se bosanski Muslimani i Hrvati trajno uklone sa velikog dela teritorije BiH, na koju su lideri bosanskih Srba polagali pravo. Zajednički su im i počinioci... zajedničko im je i to što je ruka Mladića vidljiva u svakom od tih zločina", naglasio je tužilac Grum.
On je takođe rekao da su zločini Mladićevih snaga na nekim lokacijama dosegli nivo genocida.
Kao primere tih zločina, tužilac je naveo progon i ubistva Muslimana širom BiH 1992, ubistvo hiljada muslimanskih zarobljenika u Srebrenici u leto 1995, streljanje šestorice srebreničkih muškaraca i dečaka u Trnovu i artiljerijski napad na sarajevsku pijacu Markale u avgustu 1995. godine.
Podsetio je da je u Trnovu ubijen i 16-godišnji Dino Salihović, kome su na snimku zločina počinioci govorili da će "umreti nevin".
"Do trenutka kada su Mladić i njegove trupe ubile hiljade u Srebrenici, oni su dobro uvežbani u veštini ubijanja i efikasni u etničkom čišćenju", kazao je tužilac, dok je general Mladić slušao bezizražajnog lica.
Pre tačno 20 godina, Mladić je, prema rečima tužioca Gruma, postao komandant VRS i "zločinačkog poduhvata" etničkog čisćenja nesrba koji je "realizovao vojnom silom".
Kao dokaz da je Mladić bio svestan da se taj cilj ne može ostvariti bez progona Muslimana i Hrvata, zastupnik optužbe je citirao reči samog Mladića na skupštini RS na kojoj je 12. maja 1992. postavljen za komandanta VRS: "Ljudi i narodi nisu novčići, ni ključevi da se premeštaju tek tako iz džepa u džep".
Kako je Grum ocenio, te Mladićeve reči značile su da je on svestan da ciljevi bosanskih Srba ne mogu biti ostvareni bez "pomeranja celih zajednica" sa njihovih teritorija.
Po optužbi, Mladić je "dobio mandat vođstva bosanskih Srba da iskleše granice nove srpske države", koju su osmislili predsednik RS Radovan Karadžić i predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik.
Tužilac je precizirao da je to utvrđeno u šest strateških ciljeva bosanskih Srba, usvojenih u Skupštini u maju 1992, od kojih je prvi i najvažniji razdvajanje Srba od Hrvata i Muslimana u BiH. "To je značilo da se radikalno promeni etnički raspored u BiH", ukazao je Grum.
U nastavku uvodne reči na suđenju generalu Ratku Mladiću, optuženom za genocid, progon i druge zločine u BiH, tužilac Dermot Grum (Groome) rekao je da je komandant Vojske Republike Srpske držao Sarajevo "na svom dlanu" 1992-95, podvrgavajući stanovništvo "kampanji terora" neselektivnim granatiranjem, snajperima i uskraćivanjem hrane, vode i struje.
"Nema ni najmanje dileme da je Mladić, po ovlašćenju Radovana Karadžića, kontrolisao granatiranje Sarajeva", kazao je Grum, nazivajući napade na grad "teškim zločinom". On je citirao pretnju koju je Mladić izrekao jednom oficiru Unprofora: "Budite sigurni da će se Sarajevo tresti...Pašće više granata nego u celom ratu".
Kao dokaz da je Mladić potpuno kontrolisao granatiranje, tužilac je upotrebio i naređenje kojim je komandant VRS u jednom trenutku zabranio napade "na civilne ciljeve" bez njegovog "izričitog odobrenja".
Grum je citirao i tadašnjeg zvaničnika UN Dejvida Harlanda (David), koji je skoro ceo rat proveo u Sarajevu, da su Karadžić i Mladić granatiranje Sarajeva koristili kao "slavinu terora koju su otvarali ili zatvarali u zavisnosti pod kolikim su pritiskom međunarodne zajednice ili koliko ustupaka žele da iznude od muslimanske strane".
Zastupnik optužbe, u sudnici je prikazao i Mladićeve naredbe da se Sarajevo "drži pod čvrstom blokadom", ali i snimke stradanja civila u gradu tokom 44-mesečne opsade. Grum je citirao i Mladićeve reči da je "Sarajevo blokirao za sve četiri strane, da nema izlaza" i da je "kao u mišolovci".
"On je bio svestan da ima moć da odlučuje ko ostaje, a ko ide iz grada i to je koristio", rekao je tužilac. Mladić je, po njegovim rečima, civile u Sarajevu "kažnjavao za ono što se događalo na drugim mestima".
Pozivajući se na diplomatsku depešu tadašnjeg komandanta Unprofora Satiša Nambijara, Grum je naglasio da je bombardovanje Sarajeva u maju 1992. predsednik Srbije Slobodan Milošević nazvao "krvavim, zločinačkim". Milošević je po optužnici Haškog tribunala bio učesnik u zločinačkom poduhvatu protiv nesrpskog stanovništva.
Kao primer neselektivnih snajperskih napada, tužilac je naveo ubistvo sedmogodišnjeg Nermina Divovića 1994. godine. Metak kojim je ubijen, prethodno je, u centru Sarajeva, ranio njegovu majku.
Optužba je u sudnici prikazala i snimak na kojem Mladić, vozeći jednog srpskog iseljenika iz Kanade, kaže, kako je prevedeno, da "kadgod ode u Sarajevo...nekog ubije", psujući, istovremeno, "Turke".
Tužilac Grum prokomentarisao je da "Mladić govori kako je lično snajperisao ljude u Sarajevu, kao da je to neki sport ili rekreacija".
Opsada i terorisanje stanovništva Sarajeva, naglasio je tužilac Grum, bili su sredstvo za ostvarivanje jednog od šest strateških ciljeva bosanskih Srba - podele grada. Te ciljeve, Skupština RS usvojila je, na Karadžićevu inicijativu, u maju 1992, na istoj sednici na kojoj je Mladić bio postavljen za komandanta VRS.
I druge zločine iz optužnice protiv Mladića, tužilac Grum je oslikao kao nasilno, vojno ispunjavanje tih strateških ciljeva - od kojih je prvi i sveobuhvatni bio razdvajanje Srba od Muslimana i Hrvata.
Masovni progon Muslimana i Hrvata iz Bosanske krajine, koju su sprovele prvo JNA, a zatim Mladićeva vojska, u proleće i leto 1992, bio je deo kampanje za ostvarenje drugog strateškog cilja - proboja posavskog koridora između zapadnih i istočnih teritorija, koje je vođstvo na Palama označilo kao deo buduće srpske države, tvrdio je tužilac.
Granatiranje muslimanskih sela, proterivanje žena i dece, nezakonito pritvaranje i ubijanje vojno sposobnih muškaraca bio je obrazac akcija VRS, po Grumovim rečima. Kao dokaz da je to činjeno hotimično, po Mladićevom naređenju, i da je on bio svestan rezultata tih napada, tužilac je prikazao izvode iz Mladićevih ratnih zabeleški iz tog vremena.
U beleškama, Mladić navodi reči zvaničnika Srpske demokratske stranke iz Ključa da je pre rata u toj opštini bilo 17.000 Muslimana, a u leto 1992-2000. u Foči je, po Mladićevim beleškama, udeo Srba u stanovništvu sa 41 odsto porastao na 99 odsto, a u Bratuncu su u isto vreme ostala - dvojica Muslimana.
Etničko čišćenje u istočnoj Bosni, kako je naglasio tužilac Grum, bilo je sredstvo za ostvarenje još jednog strateškog cilja - "eliminisanje Drine kao granice između dva sveta". Mladićevo naređenje bilo je jasno izraženo u direktivi broj 4, koju je potpisao u jesen 1992 - naneti neprijatelju Podrinju što veće gubitke i "prisiliti ga da sa muslimanskim stanovništvom napusti područja Srebrenice, Žepe i Goražda".
"Za metu tih napada direktno je uzeto civilno stanovništvo", kazao je tužilac. Proterani Muslimani sklonili su se u tri enklave, koje su do 1995. preživele zahvaljujući tome što je međunarodna zajednica 1992-93. zaustavila ofanzivu VRS i proglasila ih zaštićenim zonama UN.
Tužilac Grum nastavlja izlaganje uvodne reči.
Predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) upozorio je, tokom današnjeg zasedanja, optuženog Mladića i publiku na galeriji - na kojoj su porodice žrtava iz BiH - da ne gestikuliraju međusobno, zapretivši da će, u suprotnom, spustiti zastore na staklenom zidu koji odvaja sudnicu od posmatrača.
General Mladić, koji se u sudnici pojavio u tamno sivom odelu, svetloj košulji i sivoj kravati, duže sede kose oblikovane u prepoznatljivu frizuru, mirno je slušao govor tužioca, povremeno zapisujući.
Početak suđenja Mladiću prate porodice žrtava iz BiH, uključujući i članice udruženja Majke Srebrenice.
Optužnica generala Mladića (69) u 11 tačaka tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata. U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština - Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku.
Devet tačaka optužnice na teret mu stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civle i uzimanje talaca.
Pre početka suđenja, predsedavajuć sudija Alfons Ori rekao je da bi svedočenje prvog svedoka optužbe, zakazano za 29. maj, moglo biti odloženo zbog "značajne greške" koje je tužilaštvo počinilo u obelodanjivanju dokaznog materijala odbrani.
Članice udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" okupile su se danas u udruženju kako bi pratile prenos početka suđenja Ratku Mladiću u Hagu.
Neke od njih očekuju da će pravda biti zadovoljena a neke su, kako navodi novinska agencija Anadolija, unapred razočarane jer misle da će Mladić proći isto kao Slobodan Milošević.
Fatima Mujić iz Srebrenice je u izjavi za Anadoliju, kazala da se nada da će suđenjem Ratku Mladiću "istina o zločinima počinjenim u Srebrenici i drugim krajevima BiH, konačno izaći na videlo, i pravda doći po svoje."
"Da su hteli, osudili bi prvo Karadžića i Mladića, pa onda sve ostale. Ovako, samo se nadam da Mladića neće zadesiti ista sudbina kao Slobodana Miloševića, da premine u zatvoru," rekla je Ramiza Gruzić.
U prvim pojavljivanjima pred sudom, početkom juna i jula prošle godine, Mladić je odbio da se izjasni o krivici, ali je optužbe nazvao "monstruznim" i "gnusnim". Predsedavajući sudija Alfons Ori, u skladu sa pravilima suda, u spis je uveo da je Mladić izjavio da nije kriv.
Tokom dokaznog postupka, optužba će u spis uvesti izjave 413 svedoka, od kojih će se samo 148 pojaviti u sudnici. Iskazi većine svedoka - koji su već svedočili na drugim suđenjima pred Tribunalom- biće, radi uštede vremena, uvedeni u dokaze u pisanom obliku, a Mladićevi branioci Branko Lukić i Miodrag Stojanović će ih zatim unakrsno ispitivati.
Samo sedam svedoka iskaze će dati "uživo". Za izvođenje dokaza, tužioci imaju na raspolaganju 200 radnih sati.
Tužioci će, kako su najavili, dokaze izvoditi hronološkim redom - prvo o progonu nesrba širom BiH i opsadi Sarajeva, zatim o uzimanju vojnika Unprofora za taoce i, na kraju, o genocidu u Srebrenici.
Odbrana je obavestila sud da neće izložiti svoju uvodnu reč sve dok tužilaštvo ne završi svoj dokazni postupak. Na početku suđenja, Tribunalu se niji obratio ni optuženi Mladić.
(agencije/MONDO)
