Ratni ministar unutrašnjih poslova RS Stanišić i načelnik regionalne policije u Banjaluci, Župljanin, optuženi su za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992. godine.
Tužiteljka Džoana Korner (Joanna Corner) rekla je da je dokazala je da su Stanišić i Župljanin bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, ušli u novu srpsku državu.
Optuženi su, naglasila je Kornerova, imali "ključnu ulogu u sprovođenju tog poduhvata", na čijem su čelu bili Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Dokazni materijal o tome, predstavljen tokom suđenja, tužiteljka je nazvala "nadmoćnim".
Tužilac Aleks Demiriđijan (Alex Demiriđian) kazao je da je dokazano da je policija pod vođstvom Stanišića i Župljanina učestvovala u nasilnom preuzimanju vlasti u opštinama širom Bosanske krajine i potom u ubijanju, nezakonitom pritvaranju, progonu, prisilnom premeštanju i drugim zločinima nad nerspkim stanovništvom.
Obrazac po kojem su te akcije sprovođene u raznim opštinama pokazuje da su zločini bili planirani, sistematski i rašireni, tvrdio je tužilac, odbacivši tezu odbrane da su zlodela bila posledica rata i da nije postojala namera za proterivanje Muslimana i Hrvata.
Od 52 pritvorenička logora za nesrbe, 48 je formirao MUP RS, a po dva Vojska i Ministarstvo pravosuđa RS, precizirao je Demiriđijan. Ukazao je da su policajci u svim logorima ispitivali i čuvali zarobljenike, držane u neljudskim uslovima, redovno prebijane i zlostavljane i ubijane. Preživeli su na kraju bili prisilno premeštani na teritorije pod kontrolom vlasti u Sarajevu ili u treće zemlje.
Demiriđijan je naveo više masovnih ubistava koje su počinili pripadnici policije, poput streljanja oko 200 Muslimana na Vlašiću avgusta 1992. ili spaljivanja više oko 120 živih muslimanskih žena, dece i staraca koje istog leta u Višegradu počinila grupa Milana Lukića.
Ti zločini odrazili su nameru vođstva bosanskih Srba da "fizički unište deo nesrpskog stanovništva, a druge zastraše da bi otišli", što su stotine hiljada nesrba morale i da učine, ukazao je tužilac.
Tužioci će završnu reč nastaviti sutra, kada bi svoje završne argumente trebalo da počne da izlaže i odbrana.
Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu počelo je 14. septembra 2009. godine.
Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu marta 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.
Vlasti Srbije su Župljanina uhapsile juna 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.
(Beta)
Tužiteljka Džoana Korner (Joanna Corner) rekla je da je dokazala je da su Stanišić i Župljanin bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, ušli u novu srpsku državu.
Optuženi su, naglasila je Kornerova, imali "ključnu ulogu u sprovođenju tog poduhvata", na čijem su čelu bili Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Dokazni materijal o tome, predstavljen tokom suđenja, tužiteljka je nazvala "nadmoćnim".
Tužilac Aleks Demiriđijan (Alex Demiriđian) kazao je da je dokazano da je policija pod vođstvom Stanišića i Župljanina učestvovala u nasilnom preuzimanju vlasti u opštinama širom Bosanske krajine i potom u ubijanju, nezakonitom pritvaranju, progonu, prisilnom premeštanju i drugim zločinima nad nerspkim stanovništvom.
Obrazac po kojem su te akcije sprovođene u raznim opštinama pokazuje da su zločini bili planirani, sistematski i rašireni, tvrdio je tužilac, odbacivši tezu odbrane da su zlodela bila posledica rata i da nije postojala namera za proterivanje Muslimana i Hrvata.
Od 52 pritvorenička logora za nesrbe, 48 je formirao MUP RS, a po dva Vojska i Ministarstvo pravosuđa RS, precizirao je Demiriđijan. Ukazao je da su policajci u svim logorima ispitivali i čuvali zarobljenike, držane u neljudskim uslovima, redovno prebijane i zlostavljane i ubijane. Preživeli su na kraju bili prisilno premeštani na teritorije pod kontrolom vlasti u Sarajevu ili u treće zemlje.
Demiriđijan je naveo više masovnih ubistava koje su počinili pripadnici policije, poput streljanja oko 200 Muslimana na Vlašiću avgusta 1992. ili spaljivanja više oko 120 živih muslimanskih žena, dece i staraca koje istog leta u Višegradu počinila grupa Milana Lukića.
Ti zločini odrazili su nameru vođstva bosanskih Srba da "fizički unište deo nesrpskog stanovništva, a druge zastraše da bi otišli", što su stotine hiljada nesrba morale i da učine, ukazao je tužilac.
Tužioci će završnu reč nastaviti sutra, kada bi svoje završne argumente trebalo da počne da izlaže i odbrana.
Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu počelo je 14. septembra 2009. godine.
Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu marta 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.
Vlasti Srbije su Župljanina uhapsile juna 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.
(Beta)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina