Švedska i još neke članice EU traže da se utvrdi postoje li čvrsta jemstva oko vladavine zakona za početak pregovora o članstvu s Crnom Gorom.
Zbog sumnji oko sprovođenja evropskih standarda vladavine zakona, šefovi diplomatija Evropske unije sutra "iza zatvorenih vrata" će danas razmotriti da li Crna Gora to ispunjava i da nužno usaglašen stav o tome daju na znanje šefovima država ili vlada EU, koji će 28. i 29. juna doneti konačnu odluku o pregovorima.
Pored Švedske, i Francuska, isto kao i donekle Velika Britanija i Holandija, misli da se mora imati jasno znanje da li je neka zemlja temeljito krenula u ostvarivanje evropskih standarda, a Pariz misli i da bi možda bilo uputno da se najpre reši i pitanje evrozone pre nego što bi se krenulo u novo proširivanje.
Švedska bi navodno htela da između pregovora o članstvu s Crnom Gorom i Srbijom ne bude veliki "jaz", jer bi to bio loš strategijski i bezbednosni signal celom regionu.
Ključno je da se pouzdano zna da će pregovori o članstvu odmah krenuti od poglavlja vladavine zakona, unutrašnjih poslova i pravosuđa, temeljnih prava i sloboda i da će, ako Evropska komisija i neke zemlje članice utvrde da se ono što je ispregovarano ne sprovodi, celokupni pregovori biti zaustavljeni.
Upućeni zvaničnici na zasedanju ministara spoljnih poslova EU su objasnili da su "neke zemlje zabrinute zbog nedoumica postoje li takve čvrste garancije".
One smatraju da se nikako ne sme dozvoliti da, kao u slučaju Rumunije i Bugarske, neka zemlja postene članica a da prethodno u njoj ne proradi temeljito pravna država, a korupcija i organizovani kriminal budu sistemski suzbijeni do te mere da ne ugrožavaju politički, ekonomski i društveni poredak i evropske standarde i vrednosti.
Evropska komisija je, naveli su izvori EU, preporučila Savetu ministara Unije da počne pregovore s Podgoricom, ali je u izveštaju od 23. maja ukazala i na "neka bitna kašnjenja u primeni reformi za uspostavljanje pravne države i temeljnih sloboda".
Naglašeno je da je bespogovorno "savladavanje tog velikog izazova - strogog sprovođenja tih reformi" u ključnom interesu Crne Gore i Evropske unije, iz koje čak i vodeći mediji se ne libe da budućeg partnera u pregovorima nazovu "mafijaškom državom".
(Beta)
Pored Švedske, i Francuska, isto kao i donekle Velika Britanija i Holandija, misli da se mora imati jasno znanje da li je neka zemlja temeljito krenula u ostvarivanje evropskih standarda, a Pariz misli i da bi možda bilo uputno da se najpre reši i pitanje evrozone pre nego što bi se krenulo u novo proširivanje.
Švedska bi navodno htela da između pregovora o članstvu s Crnom Gorom i Srbijom ne bude veliki "jaz", jer bi to bio loš strategijski i bezbednosni signal celom regionu.
Ključno je da se pouzdano zna da će pregovori o članstvu odmah krenuti od poglavlja vladavine zakona, unutrašnjih poslova i pravosuđa, temeljnih prava i sloboda i da će, ako Evropska komisija i neke zemlje članice utvrde da se ono što je ispregovarano ne sprovodi, celokupni pregovori biti zaustavljeni.
Upućeni zvaničnici na zasedanju ministara spoljnih poslova EU su objasnili da su "neke zemlje zabrinute zbog nedoumica postoje li takve čvrste garancije".
One smatraju da se nikako ne sme dozvoliti da, kao u slučaju Rumunije i Bugarske, neka zemlja postene članica a da prethodno u njoj ne proradi temeljito pravna država, a korupcija i organizovani kriminal budu sistemski suzbijeni do te mere da ne ugrožavaju politički, ekonomski i društveni poredak i evropske standarde i vrednosti.
Evropska komisija je, naveli su izvori EU, preporučila Savetu ministara Unije da počne pregovore s Podgoricom, ali je u izveštaju od 23. maja ukazala i na "neka bitna kašnjenja u primeni reformi za uspostavljanje pravne države i temeljnih sloboda".
Naglašeno je da je bespogovorno "savladavanje tog velikog izazova - strogog sprovođenja tih reformi" u ključnom interesu Crne Gore i Evropske unije, iz koje čak i vodeći mediji se ne libe da budućeg partnera u pregovorima nazovu "mafijaškom državom".
(Beta)
