Dvadeset godina posle rata u Bosni i Hercegovini, većina stanovništva se i dalje protivi sklapanju nacionalno mešovitih brakova.
Oni smatraju da su takvi brakovi unapred osuđeni na propast, odnosno da oni nikada nisu ni bili preterana karakteristika BiH, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja.
Prihvatljivost mešovitih brakova najizraženija je kod najmlađe kategorije ispitanika, a povećava se s porastom obrazovanosti, tvrde istraživači koji su istraživanje sproveli na temu "Mešoviti brak u BiH".
Na pitanje da li podržavaju sklapanje brakova između pripadnika i pripadnica različitih konstitutivnih naroda u BiH (Bošnjaka, Hrvata, Srba), potvrdan odgovor imalo je 41,4 odsto ispitanih, dok je 48,4 ispitanih bilo protiv.
Čak 10 odsto ispitanih je odbilo da odgovori na postavljeno pitanje.
"Ispitanici koji su se protivili sklapanju 'mešovitih brakova' su uglavnom te brakove na startu osuđivali na propast, jer su razlike prevelike uz tvrdnju da takvi brakovi nisu nikada ni bila preterana karakteristika BiH i tu se kao važna prepreka pojavljuje rat i stradanja, koja su iz njega proizašla", kazala je autorka ove studije Neda Perišić.
Ona je na konferenciji za novinare u Banjaluci da se u studiji naglašava da se odgovori razlikuju zavisno od toga da li ispitanici žive u RS-u ili Federaciji BiH te načina kako se etnički izjašnjavaju, ali i od visine prihoda, stepena obrazovanja, od toga gde žive, na selu ili u gradu, preneli su banjalučki mediji.
"Ohrabrilo me da je porast prihvatljivosti mešovitih brakova najizraženiji kod najmlađe populacije i raste s porastom stepena obrazovanja", kazala je Perišić.
Prema njenim rečima, 51 odsto ispitanika je odgovorilo da ne smatra da je brak sklopljen između pripadnika različitih nacionalnosti, a istih veroispovesti, mešovit.
Potvrdan odgovor je dalo 32,9 ispitanika.
"Bez obzira na stalno propagiranje i mržnje i svega onog što nas udaljava od građanski pristojnog društva, mi nemamo pravnu formulaciju koja zabranjuje mešoviti brak", kazala je Perišić, ali i dodala da s religijske strane, nijedna od tri konfesije u BiH nije blagonaklona prema ovim brakovima.
Profesor s Filozofskog fakulteta Banja Luka Miodrag Živanović smatra da odnos prema "mešovim brakovima" odslikava stepen bolesti društva u celini.
"S druge strane, sasvim je verovatno da simptomi ove bolesti posredno ukazuju i na moguće terapije, pa možda i kakve-takve šanse za ozdravljenje", kazao je profesor Živanović.
Studija, čiju izradu je podržala Fondacija "Fridrih Ebert", sadrži i intervjuue koje je Perišićeva obavila s decom iz "mešovitih brakova", a osvrće se i na presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci".
(Tanjug)
Prihvatljivost mešovitih brakova najizraženija je kod najmlađe kategorije ispitanika, a povećava se s porastom obrazovanosti, tvrde istraživači koji su istraživanje sproveli na temu "Mešoviti brak u BiH".
Na pitanje da li podržavaju sklapanje brakova između pripadnika i pripadnica različitih konstitutivnih naroda u BiH (Bošnjaka, Hrvata, Srba), potvrdan odgovor imalo je 41,4 odsto ispitanih, dok je 48,4 ispitanih bilo protiv.
Čak 10 odsto ispitanih je odbilo da odgovori na postavljeno pitanje.
"Ispitanici koji su se protivili sklapanju 'mešovitih brakova' su uglavnom te brakove na startu osuđivali na propast, jer su razlike prevelike uz tvrdnju da takvi brakovi nisu nikada ni bila preterana karakteristika BiH i tu se kao važna prepreka pojavljuje rat i stradanja, koja su iz njega proizašla", kazala je autorka ove studije Neda Perišić.
Ona je na konferenciji za novinare u Banjaluci da se u studiji naglašava da se odgovori razlikuju zavisno od toga da li ispitanici žive u RS-u ili Federaciji BiH te načina kako se etnički izjašnjavaju, ali i od visine prihoda, stepena obrazovanja, od toga gde žive, na selu ili u gradu, preneli su banjalučki mediji.
"Ohrabrilo me da je porast prihvatljivosti mešovitih brakova najizraženiji kod najmlađe populacije i raste s porastom stepena obrazovanja", kazala je Perišić.
Prema njenim rečima, 51 odsto ispitanika je odgovorilo da ne smatra da je brak sklopljen između pripadnika različitih nacionalnosti, a istih veroispovesti, mešovit.
Potvrdan odgovor je dalo 32,9 ispitanika.
"Bez obzira na stalno propagiranje i mržnje i svega onog što nas udaljava od građanski pristojnog društva, mi nemamo pravnu formulaciju koja zabranjuje mešoviti brak", kazala je Perišić, ali i dodala da s religijske strane, nijedna od tri konfesije u BiH nije blagonaklona prema ovim brakovima.
Profesor s Filozofskog fakulteta Banja Luka Miodrag Živanović smatra da odnos prema "mešovim brakovima" odslikava stepen bolesti društva u celini.
"S druge strane, sasvim je verovatno da simptomi ove bolesti posredno ukazuju i na moguće terapije, pa možda i kakve-takve šanse za ozdravljenje", kazao je profesor Živanović.
Studija, čiju izradu je podržala Fondacija "Fridrih Ebert", sadrži i intervjuue koje je Perišićeva obavila s decom iz "mešovitih brakova", a osvrće se i na presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci".
(Tanjug)
