Sahranom posmrtnih ostataka još 520 žrtava, u Potočarima je danas obeležena 17. godišnjice zločina u kojem je Vojska Republike Srpske, kako je utvrđeno u Haškom tribunalu, jula 1995. "sistematski ubila između sedam i osam hiljada muslimanskih muškaraca", dok je oko 30.000 civila evakuisano.
Evropski i američki zvaničnici - među kojima i američki predsednik Barak Obama i britanski premijer Dejvid Kameron - istovremeno su se putem saopštenja osvrnuli na godišnjicu srebreničke tragedije, uz ocenu da je na delu bio genocid i poruku da se taj zločin ne sme zaboraviti.
Udruženja iz Srebrenice su ove godine odlučila da neće dozvoliti "isprazne političke govore jer je do sada komemorativni skup korišćen za političku demagogiju".
"Ne želimo srceparajuće političke govore iza kojih ne stoji nikakva akcija", poručili su iz srebreničkih udruženja.
Program obeležavanja godišnjice pred oko 30.000 okupljenih počeo je tačno u podne, intoniranjem himne Bosne i Hercegovine i resitalom "Poema o Srebrenici" Abdulaha Sidrana.
Kako je prenela turska agencija Anadolija, početak skupa obeležio je incident u kojem je oko hiljadu Srebreničana izviždalo pojedine delegacije, najviše američkog ambasadora u BiH Patrika Muna.
Oni su nezadovoljni jer međunarodna zajednica nije dozvolila da se glasanje na lokalnim izborima u oktobru u Srebrenici sprovodi po popisu iz 1991, po kojem su - kako navode - od oko 37.000 stanovnika Srebrenice, 80 posto činili Bošnjaci.
Izviždani su i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, hrvatski član Predsedništva Željko Komšić, ministar spoljnih poslova Zlatko Lagumdžija.
Sahrani je prisustvovala i delegacija Vlade RS.
Od gostiju iz sveta, u Memorijalnom centru Potočari prvi se pojavio zamenik turskog premijera Bekir Bozdag, a od predstavnika iz regiona - hrvatski premijer Zoran Milanović.
Kako navodi Anadolija, kritika su bili pošteđeni jedino zvaničnici Turske, koji su - kako navodi agencija - "odlučno bili uz žrtve Srebrenice u svim prilikama".
Rabin glavne njujorške sinagoge Artur Šnajer poručio je u obraćanju okupljenima da "razmere ovog zločina moraju da se pamte, a ne da se poriču, jer istorijske činjenice ne mogu da se menjaju".
Šnajer je podsetio da je u holokaustu izgubio sve članove svoje porodice:
"Ipak, nisam se okrenuo ni protiv Boga ni protiv ljudi. Ceo život sam posvetio izgradnji mostova među ljudima, u traganju za mirom i pravdom, a sve u spomen na moju porodicu i milione koji su ubijeni", kazao je on.
"Jedini greh žrtava jeste što su postojali, što su rođeni", rekao je on i ukazao da je zločine u Srebrenici "dopustio svet koji je ćutao i nije upotrebio svoju moć da spreči tragediju".
Rabin je pozvao da danas svi odluče "zbog svoje, naše dece da će graditi bolji i sigurniji svet kako njihova deca ne bi upoznala bol i gubitak koji mi poznajemo".
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ukazao je da se "Bosna i Hercegovina može oporaviti i krenuti napred kroz stalnu potragu za pravdom i sistematsko dokumentovanje onog što se desilo u Srebrenici i na drugim mestima tokom sukoba".
"Društvo može aktivno i odlučno jačati alternativu zlu, protivtežu zlu, a to je stvarnost i život izgrađen na pravdi", poručio je Incko.
Povodom godišnjice, predsednik SAD Barak Obama je istakao da će ime Srebrenice uvek biti povezano sa jednim od najmračnijih događaja 20. veka i da su SAD "protiv poricanja nesporne činjenice da je reč o genocidu", ali i da bolna prošlost ne sme opterećivati budućnost Srebrenice i BiH.
"Tog dana se sećamo više od 8.000 nevinih muškaraca i dečaka, braće i muževa, očeva i sinova, brutalno ubijenih u Srebrenici pre 17 godina u genocidu koji je šokirao svet. Žrtve su konačno dočekale pravdu u sudu u Hagu i u Bosni i Hercegovini, gde počinioci ovih nedela, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića, čekaju presudu", poručio je Obama u saopštenju.
"Sećanja na tragediju u Srebrenici su uvek bolna", rekao je u pisanom saopštenju izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.
On je naveo da "srpski rukovodioci zbog budućnosti regiona i budućih generacija, kojima se ne smeju ostaviti rasprave o tom pitanju, moraju prihvatiti činjenicu da se u Srebrenici desio genocid, planiran, organizovan i izveden od političkog i vojnog vrha tadašnje Republike Srpske".
Izvestilac EP Tanja Fajon podsetila je da rodbina mnogih žrtava i sedamnaest godina nakon zločina traži posmrtne ostatke svojih očeva, muževa, sinova i braće.
"To je bio genocid, koliko god neki političari u regionu bežali od stvarnosti", naglasila je ona.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazili su nedavno skepsu da se ovaj zločin može kvalifikovati kao genocid, što je izazvalo oštre kritike u regionu i međunarodnoj javnosti.
Evropski parlament je 11. juli proglasio Danom sećanja na Srebrenicu.
Na srebrenički masakr podsetili su i britanski premijer Dejvid Kameron i šef diplomatije Vilijam Hejg.
"Nikada ne smemo zaboraviti čin genocida počinjenog u Srebrenici niti se on ikada sme negirati. Važno je iskoristiti ovu priliku da se podseti na to i potvrdi ubeđenje da svet mora da deluje na sprečavanju takvih zločina", naveo je Kameron.
Hejg je na svom Tviter nalogu napisao: "Danas se sećamo žrtava iz Srebrenice, njihovih porodica i prijatelja... Ne zaboravite Srebrenicu."
U Potočarima je do danas sahranjeno 5.137 žrtava, a među 520 koji su u međuvremenu identifikovani i danas sahranjeni, vlasti u Sarajevu navode da je "48 mladih, između 15 i 18 godina", kao i tri žene.
Njihova tela preneta su iz Visokog do Srebrenice kamionima koji su prošli i kroz Sarajevo, gde im je odata pošta.
Među ukopanima najmlađi su dečaci Nijaz Hasanović, Suad Klempić, Emir Mandžić, Adem Mekanić, Ahmed Pašić i Hajro Smajlović, koji su imali samo 15 godina kada su ubijeni.
Pronađeni su u masovnim grobnicama Kamenica, Križevići, Liplje na području Zvornika, masovnoj grobnici Ravnice u Bratuncu i masovnoj grobnici Zeleni Jadar na području Srebrenice.
Identifikovane su i tri žene, a najstarija među njima je Šaha Izmirlić koja je imala 94 godine, a ekshumirana je u Potočarima.
Najmlađa među žrtvama ženskog pola je devojka Alija Hodžić, koja je kada je ubijena imala 24 godine. Njeni posmrtni ostaci pronađeni su na području Vlasenice, a njen brat Alija Hodžić, koji je imao 19 godina, ukopan je u Potočarima pre dve godine.
Među danas sahranjenima u Potočarima su i tri brata Dževad, Ševal i Zijad Hasić, rođeni 1970, 1972, i 1974. godine.
Među sahranjenim žrtvama je i 48 dečaka starosti između 15 i 18 godina.
Žrtve koje su pronađene u grobnicama u okolini Srebrenice identifikovane su DNK analizom.
Među okupljenima u Potočarima bio je i Naser Orić, ratni komandant snaga bosanskih muslimana u tom kraju, prenela je turska agencija Anadolija.
Orića je Haški tribunal 2006. oslobodio odgovornosti za ratne zločine nad Srbima u Podrinju, ali - kako navodi ta agencija - pravosudni organi u Republici Srpskoj i dalje vode istragu protiv njega, pa je želeo da poseta bude "diskretnija".
"Osećam se kao da sam ponovo rođen. Mešaju se osećanja sreće i tuge", rekao je za tursku agenciju Orić, koji je prvi put prisustvovao obeležavanju godišnjice u Memorijalnom centru Potočari.
Orić je u Haškom tribunalu kao komandant snaga bosanskih muslimana u istočnoj Bosni, uključujući Srebrenicu od 1992. do 1995, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora, na osnovu individualne i krivične odgovornosti nadređenog, za bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela i ubistvo i okrutno postupanje.
Prema optužnici, Orić je komandovao muslimanskim oružanim jedinicama u periodu od maja 1992. do februara 1993. godine, a naročito u borbama u Ratkovićima, Ježestici, Fakovićima i Bjelovcu 1992, te Kravici 7. i 8. januara 1993, uključujući jedinice vojne policije koje su učestvovale u privođenju i zatvaranju lica srpske nacionalnosti u Srebrenici.
U žalbenom postupku Orić je oslobođen, iako je sudija rekao da je utvrđeno da su teški zločini na području Srebrenice počinjeni nad Srbima, ali da nije dokazano da je Orić odgovoran za njih.
Prema podacima Komisije za ratne zločine RS, na području Srebrenice je tokom tri ratne godine, pre pada enklave, u napadima muslimanskih snaga ubijeno 3.267 srpskih civila.
Evropski i američki zvaničnici - među kojima i američki predsednik Barak Obama i britanski premijer Dejvid Kameron - istovremeno su se putem saopštenja osvrnuli na godišnjicu srebreničke tragedije, uz ocenu da je na delu bio genocid i poruku da se taj zločin ne sme zaboraviti.
Udruženja iz Srebrenice su ove godine odlučila da neće dozvoliti "isprazne političke govore jer je do sada komemorativni skup korišćen za političku demagogiju".
"Ne želimo srceparajuće političke govore iza kojih ne stoji nikakva akcija", poručili su iz srebreničkih udruženja.
Program obeležavanja godišnjice pred oko 30.000 okupljenih počeo je tačno u podne, intoniranjem himne Bosne i Hercegovine i resitalom "Poema o Srebrenici" Abdulaha Sidrana.
Kako je prenela turska agencija Anadolija, početak skupa obeležio je incident u kojem je oko hiljadu Srebreničana izviždalo pojedine delegacije, najviše američkog ambasadora u BiH Patrika Muna.
Oni su nezadovoljni jer međunarodna zajednica nije dozvolila da se glasanje na lokalnim izborima u oktobru u Srebrenici sprovodi po popisu iz 1991, po kojem su - kako navode - od oko 37.000 stanovnika Srebrenice, 80 posto činili Bošnjaci.
Izviždani su i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, hrvatski član Predsedništva Željko Komšić, ministar spoljnih poslova Zlatko Lagumdžija.
Sahrani je prisustvovala i delegacija Vlade RS.
Od gostiju iz sveta, u Memorijalnom centru Potočari prvi se pojavio zamenik turskog premijera Bekir Bozdag, a od predstavnika iz regiona - hrvatski premijer Zoran Milanović.
Kako navodi Anadolija, kritika su bili pošteđeni jedino zvaničnici Turske, koji su - kako navodi agencija - "odlučno bili uz žrtve Srebrenice u svim prilikama".
Rabin glavne njujorške sinagoge Artur Šnajer poručio je u obraćanju okupljenima da "razmere ovog zločina moraju da se pamte, a ne da se poriču, jer istorijske činjenice ne mogu da se menjaju".
Šnajer je podsetio da je u holokaustu izgubio sve članove svoje porodice:
"Ipak, nisam se okrenuo ni protiv Boga ni protiv ljudi. Ceo život sam posvetio izgradnji mostova među ljudima, u traganju za mirom i pravdom, a sve u spomen na moju porodicu i milione koji su ubijeni", kazao je on.
"Jedini greh žrtava jeste što su postojali, što su rođeni", rekao je on i ukazao da je zločine u Srebrenici "dopustio svet koji je ćutao i nije upotrebio svoju moć da spreči tragediju".
Rabin je pozvao da danas svi odluče "zbog svoje, naše dece da će graditi bolji i sigurniji svet kako njihova deca ne bi upoznala bol i gubitak koji mi poznajemo".
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ukazao je da se "Bosna i Hercegovina može oporaviti i krenuti napred kroz stalnu potragu za pravdom i sistematsko dokumentovanje onog što se desilo u Srebrenici i na drugim mestima tokom sukoba".
"Društvo može aktivno i odlučno jačati alternativu zlu, protivtežu zlu, a to je stvarnost i život izgrađen na pravdi", poručio je Incko.
Povodom godišnjice, predsednik SAD Barak Obama je istakao da će ime Srebrenice uvek biti povezano sa jednim od najmračnijih događaja 20. veka i da su SAD "protiv poricanja nesporne činjenice da je reč o genocidu", ali i da bolna prošlost ne sme opterećivati budućnost Srebrenice i BiH.
"Tog dana se sećamo više od 8.000 nevinih muškaraca i dečaka, braće i muževa, očeva i sinova, brutalno ubijenih u Srebrenici pre 17 godina u genocidu koji je šokirao svet. Žrtve su konačno dočekale pravdu u sudu u Hagu i u Bosni i Hercegovini, gde počinioci ovih nedela, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića, čekaju presudu", poručio je Obama u saopštenju.
"Sećanja na tragediju u Srebrenici su uvek bolna", rekao je u pisanom saopštenju izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.
On je naveo da "srpski rukovodioci zbog budućnosti regiona i budućih generacija, kojima se ne smeju ostaviti rasprave o tom pitanju, moraju prihvatiti činjenicu da se u Srebrenici desio genocid, planiran, organizovan i izveden od političkog i vojnog vrha tadašnje Republike Srpske".
Izvestilac EP Tanja Fajon podsetila je da rodbina mnogih žrtava i sedamnaest godina nakon zločina traži posmrtne ostatke svojih očeva, muževa, sinova i braće.
"To je bio genocid, koliko god neki političari u regionu bežali od stvarnosti", naglasila je ona.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazili su nedavno skepsu da se ovaj zločin može kvalifikovati kao genocid, što je izazvalo oštre kritike u regionu i međunarodnoj javnosti.
Evropski parlament je 11. juli proglasio Danom sećanja na Srebrenicu.
Na srebrenički masakr podsetili su i britanski premijer Dejvid Kameron i šef diplomatije Vilijam Hejg.
"Nikada ne smemo zaboraviti čin genocida počinjenog u Srebrenici niti se on ikada sme negirati. Važno je iskoristiti ovu priliku da se podseti na to i potvrdi ubeđenje da svet mora da deluje na sprečavanju takvih zločina", naveo je Kameron.
Hejg je na svom Tviter nalogu napisao: "Danas se sećamo žrtava iz Srebrenice, njihovih porodica i prijatelja... Ne zaboravite Srebrenicu."
U Potočarima je do danas sahranjeno 5.137 žrtava, a među 520 koji su u međuvremenu identifikovani i danas sahranjeni, vlasti u Sarajevu navode da je "48 mladih, između 15 i 18 godina", kao i tri žene.
Njihova tela preneta su iz Visokog do Srebrenice kamionima koji su prošli i kroz Sarajevo, gde im je odata pošta.
Među ukopanima najmlađi su dečaci Nijaz Hasanović, Suad Klempić, Emir Mandžić, Adem Mekanić, Ahmed Pašić i Hajro Smajlović, koji su imali samo 15 godina kada su ubijeni.
Pronađeni su u masovnim grobnicama Kamenica, Križevići, Liplje na području Zvornika, masovnoj grobnici Ravnice u Bratuncu i masovnoj grobnici Zeleni Jadar na području Srebrenice.
Identifikovane su i tri žene, a najstarija među njima je Šaha Izmirlić koja je imala 94 godine, a ekshumirana je u Potočarima.
Najmlađa među žrtvama ženskog pola je devojka Alija Hodžić, koja je kada je ubijena imala 24 godine. Njeni posmrtni ostaci pronađeni su na području Vlasenice, a njen brat Alija Hodžić, koji je imao 19 godina, ukopan je u Potočarima pre dve godine.
Među danas sahranjenima u Potočarima su i tri brata Dževad, Ševal i Zijad Hasić, rođeni 1970, 1972, i 1974. godine.
Među sahranjenim žrtvama je i 48 dečaka starosti između 15 i 18 godina.
Žrtve koje su pronađene u grobnicama u okolini Srebrenice identifikovane su DNK analizom.
Među okupljenima u Potočarima bio je i Naser Orić, ratni komandant snaga bosanskih muslimana u tom kraju, prenela je turska agencija Anadolija.
Orića je Haški tribunal 2006. oslobodio odgovornosti za ratne zločine nad Srbima u Podrinju, ali - kako navodi ta agencija - pravosudni organi u Republici Srpskoj i dalje vode istragu protiv njega, pa je želeo da poseta bude "diskretnija".
"Osećam se kao da sam ponovo rođen. Mešaju se osećanja sreće i tuge", rekao je za tursku agenciju Orić, koji je prvi put prisustvovao obeležavanju godišnjice u Memorijalnom centru Potočari.
Orić je u Haškom tribunalu kao komandant snaga bosanskih muslimana u istočnoj Bosni, uključujući Srebrenicu od 1992. do 1995, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora, na osnovu individualne i krivične odgovornosti nadređenog, za bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela i ubistvo i okrutno postupanje.
Prema optužnici, Orić je komandovao muslimanskim oružanim jedinicama u periodu od maja 1992. do februara 1993. godine, a naročito u borbama u Ratkovićima, Ježestici, Fakovićima i Bjelovcu 1992, te Kravici 7. i 8. januara 1993, uključujući jedinice vojne policije koje su učestvovale u privođenju i zatvaranju lica srpske nacionalnosti u Srebrenici.
U žalbenom postupku Orić je oslobođen, iako je sudija rekao da je utvrđeno da su teški zločini na području Srebrenice počinjeni nad Srbima, ali da nije dokazano da je Orić odgovoran za njih.
Prema podacima Komisije za ratne zločine RS, na području Srebrenice je tokom tri ratne godine, pre pada enklave, u napadima muslimanskih snaga ubijeno 3.267 srpskih civila.
LSV: POLICIJA SRBIJE OŠTRO KONTROLISALA NAŠE POSLANIKE
Republički poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Olena Papuga i Đorđe Stojšić izrazili su danas ogorčenje jer ih je policija Srbije "oštro kontrolisala" na graničnom prelazu Ljubovija, na putu ka Srebrenici gde su danas bili na komemoraciji.
Dorđe Stojšić je za agenciju Beta rekao da su policajci Srbije na graničnom prelazu kontrolisali njihova dokumenta i automobil, naročito kada su saznali da putuju na komemoraciju u Potočare, kod Srebrenice.
"Policajac nam je rekao: 'Izvini, druže, tako su nam naredili'", kazao je Stojšić.
Dodao je da su policajcima pokazali poslaničke legitimacije i lične karte, a Olena Papuga i diplomatski pasoš.
Stojšić je rekao da su njih dvoje bili jedini poslanici Skupštine Srbije na komemoraciji u Potročarima.
"Imali smo potrebu da idemo u Potočare kao što bi svako iz Srbije trebalo da ima potrebu da ide tamo. Mislim da to ne treba da se posebno objašnjava. Išli smo ispred nas Vojvođana", rekao je Stojšić.
(agencije/MONDO)
Dorđe Stojšić je za agenciju Beta rekao da su policajci Srbije na graničnom prelazu kontrolisali njihova dokumenta i automobil, naročito kada su saznali da putuju na komemoraciju u Potočare, kod Srebrenice.
"Policajac nam je rekao: 'Izvini, druže, tako su nam naredili'", kazao je Stojšić.
Dodao je da su policajcima pokazali poslaničke legitimacije i lične karte, a Olena Papuga i diplomatski pasoš.
Stojšić je rekao da su njih dvoje bili jedini poslanici Skupštine Srbije na komemoraciji u Potročarima.
"Imali smo potrebu da idemo u Potočare kao što bi svako iz Srbije trebalo da ima potrebu da ide tamo. Mislim da to ne treba da se posebno objašnjava. Išli smo ispred nas Vojvođana", rekao je Stojšić.
(agencije/MONDO)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija
Mislite da će biti lako? Neće! Savo Milošević zna da će se Partizan mučiti do kraja godine