Parlament će o inicijativi za skraćanje mandata raspravljati na sednici zakazanoj za 26. jul.
Predlog za skraćanje mandata podneli su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Bošnjačke stranke i Demokratske unije Albanaca.
U obrazloženju odluke navodi se da se Crna Gora nalazi pred značajnim obavezama koje proizilaze iz procesa pristupanja pregovora sa Evropskom unijom.
Zato je neophodno da državni organi - vlada i Skupština u tu fazu procesa pridruživanja EU uđu u punom mandatu od četiri godine, navodi se u inicijativi za skraćenje mandata.
Kao glavni termini za parlamentarne izbore u crnogorskoj javnosti figuriraju 14. i 21. oktobar.
Termin redovnih parlamentarnih izbora je proleće naredne godine.
Konačnu reč o tome kada će biti održani parlamentarni izbori daće šef države Filip Vujanović, pošto je njegova ustavna nadležnost da odredi termin glasanja.
Vujanović je ranije najavio da će, kada Skupština Crne Gore skrati mandat, obaviti konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka u vezi datuma izbora, kako bi se pokušalo doći do termina koji svima odgovara.
Nakon što Skupština Crne Gore usvoji odluku o skraćenju mandata, Vujanović će odrediti datum održavanja izbora, koji se moraju održati u roku od 60 do 100 dana od njihovog raspisivanja.
DPS je ranije saopštila da je postigla načelan dogovor sa SDP-om o novom koalicionom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima.
Tako će vladajuća koalicija nastaviti politički brak, koji traje već 14 godina.
S druge strane, i dalje je otvoreno pitanje opozicionog nastupa na izborima, u jednoj ili više kolona, pošto najjača opoziciona stranka Socijalistička narodna partija (SNP) još uvek nije donela konačnu odluku o tom pitanju.
Ostale opozicione stranke Nova srpska demokratija i Pokret za promene preferiraju zajednički nastup i u tom cilju podržale su osnivanje Demokratskog fronta, koji bi trebalo da predvodi bivši diplomata Miodrag Lekić.
SNP se, za sada, nije izjašnjavala o mogućnostima da se pridruži Demokratskom frontu, već je jedino ocenila da u ovom trenutku ne postoje fer i demokratski uslovi za izbore i poručila da ideja bojkota predstavlja krajnji, ali legitiman korak, ukoliko se ne obezbede uslovi za slobodne izbore.
Predsednik novoformirane Pozitivne Crne Gore Darko Pajović najavio je samostalan nastup te stranke na predstojećim parlamentarnim izborima.
Upitan o nastupu stranke na izborima i najavljenom formiranju Demokratskog fronta, Pajović je kazao da nema promene stava u odnosu na onaj koji su zauzeli pre zvaničnog formiranja stranke.
Samostalno izlazimo na izbore, a legitimne su sve inicijative na političkoj mapi Crne Gore, rekao je on.
(Tanjug)
Predlog za skraćanje mandata podneli su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP), Bošnjačke stranke i Demokratske unije Albanaca.
U obrazloženju odluke navodi se da se Crna Gora nalazi pred značajnim obavezama koje proizilaze iz procesa pristupanja pregovora sa Evropskom unijom.
Zato je neophodno da državni organi - vlada i Skupština u tu fazu procesa pridruživanja EU uđu u punom mandatu od četiri godine, navodi se u inicijativi za skraćenje mandata.
Kao glavni termini za parlamentarne izbore u crnogorskoj javnosti figuriraju 14. i 21. oktobar.
Termin redovnih parlamentarnih izbora je proleće naredne godine.
Konačnu reč o tome kada će biti održani parlamentarni izbori daće šef države Filip Vujanović, pošto je njegova ustavna nadležnost da odredi termin glasanja.
Vujanović je ranije najavio da će, kada Skupština Crne Gore skrati mandat, obaviti konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka u vezi datuma izbora, kako bi se pokušalo doći do termina koji svima odgovara.
Nakon što Skupština Crne Gore usvoji odluku o skraćenju mandata, Vujanović će odrediti datum održavanja izbora, koji se moraju održati u roku od 60 do 100 dana od njihovog raspisivanja.
DPS je ranije saopštila da je postigla načelan dogovor sa SDP-om o novom koalicionom nastupu na predstojećim parlamentarnim izborima.
Tako će vladajuća koalicija nastaviti politički brak, koji traje već 14 godina.
S druge strane, i dalje je otvoreno pitanje opozicionog nastupa na izborima, u jednoj ili više kolona, pošto najjača opoziciona stranka Socijalistička narodna partija (SNP) još uvek nije donela konačnu odluku o tom pitanju.
Ostale opozicione stranke Nova srpska demokratija i Pokret za promene preferiraju zajednički nastup i u tom cilju podržale su osnivanje Demokratskog fronta, koji bi trebalo da predvodi bivši diplomata Miodrag Lekić.
SNP se, za sada, nije izjašnjavala o mogućnostima da se pridruži Demokratskom frontu, već je jedino ocenila da u ovom trenutku ne postoje fer i demokratski uslovi za izbore i poručila da ideja bojkota predstavlja krajnji, ali legitiman korak, ukoliko se ne obezbede uslovi za slobodne izbore.
Predsednik novoformirane Pozitivne Crne Gore Darko Pajović najavio je samostalan nastup te stranke na predstojećim parlamentarnim izborima.
Upitan o nastupu stranke na izborima i najavljenom formiranju Demokratskog fronta, Pajović je kazao da nema promene stava u odnosu na onaj koji su zauzeli pre zvaničnog formiranja stranke.
Samostalno izlazimo na izbore, a legitimne su sve inicijative na političkoj mapi Crne Gore, rekao je on.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.