Džakula kaže da je u Kninu bio da bi dao podršku hrvatskom predsedniku u stvarnom popravljanju odnosa Srba i Hrvata.

"Podrška politici predsednika Ive Josipovića stvarnom popravljanju odnosa između Srba i Hrvata bila je neophodna i ja sam mu je dao, kao što su Srbi u najvećoj meri dali svoje glasove njemu kao predsedniku i Kukuriku koaliciji", rekao je Džakula u intervjuu za beogradsku "Politiku".

On kaže da je bio svestan da će njegov odlazak u Knin dovesti do burnih reakcija sa svih strana.

"Svi se drže svojih pozicija da su bili u pravu, da su žrtve, da su se branili, da su samo oni drugi počinili zločine", kaže Džakula.

Prema njegovim rečima, "niko ne prihvata odgovornost za vlastite zločine, niko ne pruža ruku pomirenja niti pokreće procese za vlastito suočavanje sa prošlošću i preispitivanje zločina" zbog čega je normalno da svaki potez ka normalizaciji odnosa ne bude dobro prihvaćen u javnosti.

"Takvi pionirski potezi uvek nailaze na nerazumevanje masa, ali bolja budućnost nas i naše dece ne može čekati da slepi progledaju", dodao je Džakula.

Povodom kritika koja su mu uputila udruženja izbeglica, on kaže da je "u njihovim glavama 'Oluja' najstrašnije što se moglo dogoditi i ja to razumem, ali ne znam iz kojih je razloga svih ovih godina dobar deo tih udruženja podržavao politiku SDSS-a u Hrvatskoj koja je osam godina na vlasti sa HDZ-om, istom onom strankom koja ih je proterala".

"Nijedno pitanje važno za srpske izbeglice ta koalicija nije stavila na dnevni red. Oni su zajedno bili i na listama. Učestvovali su u toj politici koja ih je držala na marginama", kaže Džakula.

On je istakao da ne želi da glumi "niti pomiritelja, niti izdajnika", već čoveka koji jasno progovara o nerešenim problemima i o potrebi njihovih rešavanja i to kroz dijalog i diskusiju, a ne kroz prećutkivanja i mitove.

"Poziv predsednika Josipovića koji promoviše potpuno novu politiku prema Srbima u Hrvatskoj, nisam mogao odbiti. Da li je to pomirljivo ili izdajnički neka pokaže vreme. Ja se zbog svojih demokratskih stavova ne želim nikome izvinjavati", ističe Džakula.

On je takođe rekao da ne želi da ulazi u konstatacije i kvalifikacije rata koji je iza nas.

"Ja želim govoriti o budućnosti. Mitova, prekopavanja kostiju i parastosa mi je preko glave. Dosta je već tog života u prošlosti iz kojeg kao da se nismo pomakli sve ove godine. Želim da posledice rata što pre saniramo kako bismo mogli nastaviti normalno živeti", kaže lider SDF.

Na pitanje da li svoj dolazak na proslavu u Kninu smatra priznanjem da je "Oluja" bila legitimna, Džakula kaže da je ta vojna operacija nastala kao posledica nepomirljivog ponašanja političkih predstavnika Srba i Hrvata, nespremnih da prihvate realnost i ponuđena rešenja za mirni završetak sukoba.

"Zbog isključivosti, arogancije i političke kratkovidosti stvorene su šanse da politički vrh Hrvatske napravi akciju sa teškim posledicama za Srbe u Hrvatskoj i, kako pokazuju haške optužnice, planski otera srpsko stanovništvo iz Krajine", rekao je on.

Do sada se, kaže Džakula, pokazalo da narodi na ovim prostorima nemaju snage da priznaju zločine koje su učinili njihovi sunarodnici nad drugima, "već se gleda samo svoja žrtva, i postaju nemi posmatrači koji ne smeju, ne mogu, ne znaju ili nije vreme da nešto učine".

Na pitanje da li će se Srbija i Hrvatska ikada složiti oko "Oluje", on kaže da je to nemoguće, ali da nije ni potrebno da se o istoj stvari ima isti stav.

"O 'Oluji' nikada neće biti jedno mišljenje. Srbi će je doživljavati kao najveći zločin i egzodus, a Hrvati kao veliku pobedu", zaključio je Džakula.

(Tanjug)