Interna istraga Haškog tribunala o smrti Milana Babića u sudskom pritvoru potvrdila je da se Babić 5. marta ove godine ubio i da njegova smrt nije izazvana bilo kakvim kriminalnim delovanjem, saopšteno je u Hagu.
U nalazima istrage koju je sproveo australijski sudija Kevin Parker, koji je i potpredsednik Tribunala, navodi se da su holandske vlasti istragom utvrdile da se Babić obesio, ali i da je njegova smrt "potpomognuta nedostatkom kiseonika zbog plastične kese preko njegove glave". Obdukcija tela pokazala je, zatim, da je Babić dok je izvršavao samoubistvo dobio i srčani udar, zbog čega "nije definitivno utvrdjen uzrok smrti".
Sudija Parker naglašava da je na unutrašnjoj korici Biblije koju je Babić imao u ćeliji, pronašao njegovu oproštajnu poruku upućenu supruzi:
"Dragi moji, pronadjite mir sebi i nemojte me žaliti. Treba mi mir. Vaš Milan".
U izveštaju se navodi da se tekst Babićeve privatne poruke citira da bi se opovrgle neistinite tvrdnje zvaničnika Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića da je Vojislav Šešelj u pritvoru u Sheveningenu došao do saznanja da je Babić u poruci optužio Tribunal da ga je podvrgavao pritisku da lažno svedoči.
Holandski patolozi utvrdili su i da na Babićevom telu nije bilo tragova davljenja, povreda glave, niti drugih tragova ili naznaka borbe ili otpora. Na vratu su pronadjeni samo tragovi Babićevog kaiša. Toksilološkom analizom, u Babićevoj krvi pronadjeni su tragovi lekova koje je uzimao zbog astme i zubobolje, precizira se u izveštaju.
Holandske vlasti sprovode dalje patološke istrage zbog razlike, primećene na obdukciji, izmedju širine traga na Babićevom vratu i širine kaiša koji je pronadjen oko njegovog vrata, ističe sudija Parker. On, medjutim, podseća da je patolog koji je obavio istragu u ćeliji kada je Babićevo telo pronadjeno utvrdio da su tragovi podudarni dimenzijama kaiša.
Policijska istraga pokazala je da u Babićevu smrt nije bio umešan niko spolja. Babić je bio odvojen od ostalih pritvorenika od kada je priznao krivicu za zločine u Kninskoj krajini, krajem novembra 1993.
Od 1. decembra 2003. do 29. juna 2004, kada je osudjen na 13 godina zatvora, Babić je, precizira se u izveštaju, živeo van sudskog pritvora, u jednoj kući, zajedno sa porodicom, uz dozvolu holandskih vlasti.
Babićeva porodica bila je u Tribunalovom programu zaštite od avgusta 2002. kada je on pristao da svedoči protiv Slobodana Miloševića, iste jeseni.
Krajem juna 2004. vraćen je u pritvor, da bi u septembru bio prebačen "u treću zemlju" na izdržavanje kazne.
U nalazima sudije Parkera pominje se i da se Babić u tom kratkom periodu žalio da mu ostali pritvorenici, od kojih tada nije bio potpuno odvojen, prete i smatraju ga izdajnikom, ali da pritvorska uprava za to nije pronašla dokaze.
Na izdržavanju kazne u "trećoj zemlji", Babić je, po svedočenju njegove porodice, bio podvrgnut veoma oštrom tretmanu, u prva dva meseca nije mogao da kontaktira sa porodicom, a zatim su mu dozvoljeni kratki telefonski razgovori. Iz izveštaja proizlazi da je porodica tada ostala u kući u Holandiji.
"Tu se pridružio verskoj grupi, za koju je rekao da mu daje snagu", piše u izveštaju. Kada je u februaru 2006. prebačen u Tribunal kako bi svedočio protiv Milana Martića, takav njegov povratak veri izazvao je napetosti u susretu s porodicom, sugeriše se u izveštaju.
Prema izveštaju, Babić je kao poniženje doživeo to što su mu vlasti "treće zemlje" naložile da nosi narandžasto zatvorsko odelo kada je bio prebacivan u Hag, na početak svedočenja protiv Martića.
Sudija Parker naglašava i da je odvojenost od porodice posebno teško padala Babiću, budući da su mu supruga i deca tek 23. februara ove godine prebačeni na trajno mesto boravka što im je omogućavalo da ga posećuju u "trećoj zemlji".
Babić je bio veoma zabrinut i zbog nesigurnosti statusa njegove porodice u zemlji u koju ju je Tribunal preselio, a koja joj je dozvolila boravak od šest meseci, uz mogućnost produženja. U pitanju je bilo i da li se Babićeva deca mogu školovati u novoj zemlji.
Sudija Parker precizirao je i da je tokom svoje istrage razgovarao sa više od 40 osoba, uključujući stražare koji su pronašli njegovo obešeno telo, te suprugu i dvoje dece.
Stražar u pritvoru Tribunala, Babića je živog u ćeliji poslednji put video tokom redovne kontrole oko 17.55, a pri sledećem obilasku, u 18.28 pronašao je njegovo telo obešeno o okvir prozora.
Postupci stražara bili su potpuno u skladu sa pravilima, zaključila je istraga.
Obezbedjenje, uprava i psiholog u pritvoru nisu primetili nikakve nagoveštaje da bi Babić mogao počiniti samoubistvo, piše u izveštaju, te stoga nije ni bio stavljen pod poseban nadzor. U skladu sa pravilima Tribunala, bilo mu je dozvoljeno i da zadrži kaiš.
Njegov branilac Peter-Mihael Miler izjavio je da mu je jednom ranije Babić pomenuo da pomišlja na samoubistvo.
Babić se ubio dok je svedočio protiv Martića, optuženog za zločine u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i raketiranje Zagreba.
(Beta)
U nalazima istrage koju je sproveo australijski sudija Kevin Parker, koji je i potpredsednik Tribunala, navodi se da su holandske vlasti istragom utvrdile da se Babić obesio, ali i da je njegova smrt "potpomognuta nedostatkom kiseonika zbog plastične kese preko njegove glave". Obdukcija tela pokazala je, zatim, da je Babić dok je izvršavao samoubistvo dobio i srčani udar, zbog čega "nije definitivno utvrdjen uzrok smrti".
Sudija Parker naglašava da je na unutrašnjoj korici Biblije koju je Babić imao u ćeliji, pronašao njegovu oproštajnu poruku upućenu supruzi:
"Dragi moji, pronadjite mir sebi i nemojte me žaliti. Treba mi mir. Vaš Milan".
U izveštaju se navodi da se tekst Babićeve privatne poruke citira da bi se opovrgle neistinite tvrdnje zvaničnika Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića da je Vojislav Šešelj u pritvoru u Sheveningenu došao do saznanja da je Babić u poruci optužio Tribunal da ga je podvrgavao pritisku da lažno svedoči.
Holandski patolozi utvrdili su i da na Babićevom telu nije bilo tragova davljenja, povreda glave, niti drugih tragova ili naznaka borbe ili otpora. Na vratu su pronadjeni samo tragovi Babićevog kaiša. Toksilološkom analizom, u Babićevoj krvi pronadjeni su tragovi lekova koje je uzimao zbog astme i zubobolje, precizira se u izveštaju.
Holandske vlasti sprovode dalje patološke istrage zbog razlike, primećene na obdukciji, izmedju širine traga na Babićevom vratu i širine kaiša koji je pronadjen oko njegovog vrata, ističe sudija Parker. On, medjutim, podseća da je patolog koji je obavio istragu u ćeliji kada je Babićevo telo pronadjeno utvrdio da su tragovi podudarni dimenzijama kaiša.
Policijska istraga pokazala je da u Babićevu smrt nije bio umešan niko spolja. Babić je bio odvojen od ostalih pritvorenika od kada je priznao krivicu za zločine u Kninskoj krajini, krajem novembra 1993.
Od 1. decembra 2003. do 29. juna 2004, kada je osudjen na 13 godina zatvora, Babić je, precizira se u izveštaju, živeo van sudskog pritvora, u jednoj kući, zajedno sa porodicom, uz dozvolu holandskih vlasti.
Babićeva porodica bila je u Tribunalovom programu zaštite od avgusta 2002. kada je on pristao da svedoči protiv Slobodana Miloševića, iste jeseni.
Krajem juna 2004. vraćen je u pritvor, da bi u septembru bio prebačen "u treću zemlju" na izdržavanje kazne.
U nalazima sudije Parkera pominje se i da se Babić u tom kratkom periodu žalio da mu ostali pritvorenici, od kojih tada nije bio potpuno odvojen, prete i smatraju ga izdajnikom, ali da pritvorska uprava za to nije pronašla dokaze.
Na izdržavanju kazne u "trećoj zemlji", Babić je, po svedočenju njegove porodice, bio podvrgnut veoma oštrom tretmanu, u prva dva meseca nije mogao da kontaktira sa porodicom, a zatim su mu dozvoljeni kratki telefonski razgovori. Iz izveštaja proizlazi da je porodica tada ostala u kući u Holandiji.
"Tu se pridružio verskoj grupi, za koju je rekao da mu daje snagu", piše u izveštaju. Kada je u februaru 2006. prebačen u Tribunal kako bi svedočio protiv Milana Martića, takav njegov povratak veri izazvao je napetosti u susretu s porodicom, sugeriše se u izveštaju.
Prema izveštaju, Babić je kao poniženje doživeo to što su mu vlasti "treće zemlje" naložile da nosi narandžasto zatvorsko odelo kada je bio prebacivan u Hag, na početak svedočenja protiv Martića.
Sudija Parker naglašava i da je odvojenost od porodice posebno teško padala Babiću, budući da su mu supruga i deca tek 23. februara ove godine prebačeni na trajno mesto boravka što im je omogućavalo da ga posećuju u "trećoj zemlji".
Babić je bio veoma zabrinut i zbog nesigurnosti statusa njegove porodice u zemlji u koju ju je Tribunal preselio, a koja joj je dozvolila boravak od šest meseci, uz mogućnost produženja. U pitanju je bilo i da li se Babićeva deca mogu školovati u novoj zemlji.
Sudija Parker precizirao je i da je tokom svoje istrage razgovarao sa više od 40 osoba, uključujući stražare koji su pronašli njegovo obešeno telo, te suprugu i dvoje dece.
Stražar u pritvoru Tribunala, Babića je živog u ćeliji poslednji put video tokom redovne kontrole oko 17.55, a pri sledećem obilasku, u 18.28 pronašao je njegovo telo obešeno o okvir prozora.
Postupci stražara bili su potpuno u skladu sa pravilima, zaključila je istraga.
Obezbedjenje, uprava i psiholog u pritvoru nisu primetili nikakve nagoveštaje da bi Babić mogao počiniti samoubistvo, piše u izveštaju, te stoga nije ni bio stavljen pod poseban nadzor. U skladu sa pravilima Tribunala, bilo mu je dozvoljeno i da zadrži kaiš.
Njegov branilac Peter-Mihael Miler izjavio je da mu je jednom ranije Babić pomenuo da pomišlja na samoubistvo.
Babić se ubio dok je svedočio protiv Martića, optuženog za zločine u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i raketiranje Zagreba.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.