„Volontiranjem želimo da zbližimo mlade ljude. Ovo je najbolja ideja bivše Jugoslavije, koju su u potpunosti prihvatili SAD i Evropa“, rekao je Zoran Stevoski, bivši volonter iz Makedonije i učesnik 10 dobrovoljnih radnih akcija širom bivše Jugoslavije, u izjavi za SETimes.

On je član kluba bivših volontera pod nazivom Obala omladinaca, koji je nedavno osnovan u Ohridu, sa ciljem da se mladi podstaknu da krenu pravim putem, što dalje od nasilja.

Danas slične asocijacije postoje u skoro svakom većem gradu u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini (BiH) i Crnoj Gori.

Poslednja akcija održana je otprilike godinu dana pre raspada bivše Jugoslavije 1990. godine. Na akcijama su građeni putevi, pruge, železničke stanice, brane i druga infrastruktura. Svake godine je oko 50.000 mladih učestvovalo u takozvanim omladinskim radnim akcijama.

Bivši učesnici radnih akcija sećaju ih se kao prilika za druženje, upoznavanje ljudi i zabavu. Na primer, u Ohridu je za vreme dve omladinske akcije 1984. i 1985. godine izgrađeno nekoliko značajnih infrastrukturnih objekata koji i danas funkcionišu.

Milorad Đorđević, predsednik volonterske organizacije iz Beograda osnovane 2009, rekao je za SETimes da će, pod sloganom „Beograd -- Grad otvorenog srca“, u septembru biti organizovan sastanak bivših i sadašnjih volontera iz zemalja bivše Jugoslavije.

„Naš cilj je da privučemo mlade koji nisu politički angažovani, ali bi mogli da se osete zapostavljeno, s obzirom da naša zemlja uzima u obzir one mlade ljude koji ne pripadaju nijednoj političkoj stranci“, rekao je Đorđević.
„Interesovanje ne pokazuju samo moja deca, nego i njihovi prijatelji, a zainteresovani su i neki studenti sa kojima sarađujem“, izjavila je za SETimesIvančica Marković iz Hrvatske, učesnica devet radnih akcija.

„Želimo da dokažemo da možemo da živimo zajedno; i, mada političari žele da nas podele, obični građani pokazuju da među njima nema podela“, rekla je za SETimesNevena Terzić iz Zenice. „Želimo da vratimo kolektivni dobrovoljni rad i skrenemo pažnju mladih sa druženja na ulici“, kaže Senad Memik iz Sarajeva za SETimes.

Mnogi bivši i sadašnji političari zemalja bivše Jugoslavije učestvovali su u radnim akcijama. Među njima su crnogorski premijer Milo Đukanović, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, bivši makedonski predsednik Branko Crvenkovski i srpska poslanica Aniko Žiroš-Jankelić.

„Takve inicijative vidim kao odličnu priliku za mlade ljude da prepoznaju i prevaziđu međusobne predrasude. Bila sam sretna kada su me ponovo kontaktirali bivši volonteri“, kaže Žiroš-Jankelić.

„Mnogi koji nemaju sredstva da putuju uključe se u akcije, ali mi se organizujemo i običnim prevozom idemo na destinacije na kojima su radne akcije“, rekla je za SETimesMarija Amon iz Slovenije.

Prošle godine je u Vrnjačkoj Banji, u Srbiji, 150 mladih volontera za manje od tri nedelje izgradilo korito Lipovačke reke. Ovog leta se sličan volonterski rad odvija u slovenačkom gradu Portorožu.

Iako sistem bivše Jugoslavije nije bio uspešan, ukazuju mnogi, volonterske radne akcije jesu.

„Kao dete sam gledao izgradnju železničke stanice Doboj-Zenica u BiH. Osetio sam tu atmosferu. Pevali smo dok smo radili i često sam donosio vodu volonterima“, rekao je Muhamed Pivić iz Zenice.

Ljupčo Keverovski, profesor psihologije na državnom univerzitetu u Bitolju, navodi da radne akcije, sa svojom pozitivnim efektima, mogu da funkcionišu i u današnjim uslovima.

„Ako ostavimo po strani istorijske implikacije [radnih akcija] kada su bile važne i popularne u društvu, sada možemo govoriti o njihovim implikacijama u trenutnim uslovima: jačanju duha jedinstva, podsticanju zajedničkih vrednosti, slamanju raznih predrasuda. [Radne akcije] mogu da se prilagode modernim uslovima“, objašnjava Keverovski, za SETimes.

(MONDO)