Hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić najavila je da će se, ako ništa ne iskrsne u međuvremenu, krajem septembra u Njujorku na marginama zasedanja Generalne skupštine UN sastati sa šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem.
Prvi sastanak biće neka vrsta inventure, rekla je Pusić i navela da povlačenje međusobnih tužbi za genocid neće doći na dnevni red ako dve zemlje ne budu mogle da reše otvorena pitanja, kao što su pitanja optuženih za ratne zločine i nestalih i povraćaj opljačkanih umetničkih dela.
Ta pitanja, rekla je Pusićeva za Hrvatski radio, ne moraju biti rešena do kraja, ali mora biti poznat način kako će se rešavati.
"Prve reakcije ministra Mrkića nakon stupanja na dužnost su pozitivne, jer i Srbija želi da problem rešava bilateralno. Ako se možemo dogovoriti, uključiće se odgovarajući ministri po njihovim resorima i onda ćemo i tu temu staviti na dnevni red", rekla je Pusićeva.
Ona je ocenila je da ratifikacija hrvatskog pristupnog ugovora s Evropskom unijom teče dobro.
"Do sada je taj dokument ratifikovalo 12 država, a do kraja godine očekuje se još devet ratifikacija", rekla je Pusićeva, ističući da nema naznaka da bi bilo koja članica EU iz bilo kojih razloga zaustavila ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora.
"Iz Slovenije je bilo naznaka da ratifikaciju vežu s rešavanjem pitanja Ljubljanske banke, ali smatram da to nije povezano", rekla je Pusićeva, ističući da se sada rešava pitanje Ljubljanske banke i novca hrvatskih štediša.
Naglasila je da Hrvatska vodi brigu o obavezama koje su joj ostale i da će se u oktobru raspravljati o izveštaju s monitoringa preostalih obaveza Hrvatske.
Govoreći o povezivanju Hrvatske i Dubrovačko-neretvanske županije u svetlu ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013, Pusićeva je rekla da do tada treba biti regulisan prolaz kroz Neum u BiH.
Koridor neće biti trajno rešenje, rekla je ona i dodala da se treba radi i na projektu mosta koji bi spajao kopno s poluostrvom Pelješac, čime bi se mogao zaobići Neum.
Za taj projekat mogu se povući sredstva iz evropskih fondova, pa bi prva godina za to bila 2014, ali taj projekt mora biti kvalitetan, rekla je Pusić i dodala da kad se dobiju sredstva, mora biti jasan kriterijum za utrošak redstava.
Na sastanku ministara Hrvatske i BiH u septembru u Briselu biće reči i o ratifkaciji sporazuma bivših predsednika Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića iz 1999, uz koji je stupio na snagu i privremeni režim po kome su dva ostrvca i vrh poluostrva Klek pod privremenom upravom BiH, što nije nikakvo odricanje od teritorije, rekla je Pusićeva.
Ona smatra da će se taj sporazum ratifikovati uz primedbe iz obe zemlje.
"Mi ćemo ratifikovati sporazum s BiH kakav je ili ćemo raditi kilometar po kilometar ispočetka", rekla je Pusićeva, ističući da će sporazum biti ratifikovan do kraja godine.
(Tanjug, foto: Vlada Hrvatske)
Prvi sastanak biće neka vrsta inventure, rekla je Pusić i navela da povlačenje međusobnih tužbi za genocid neće doći na dnevni red ako dve zemlje ne budu mogle da reše otvorena pitanja, kao što su pitanja optuženih za ratne zločine i nestalih i povraćaj opljačkanih umetničkih dela.
Ta pitanja, rekla je Pusićeva za Hrvatski radio, ne moraju biti rešena do kraja, ali mora biti poznat način kako će se rešavati.
"Prve reakcije ministra Mrkića nakon stupanja na dužnost su pozitivne, jer i Srbija želi da problem rešava bilateralno. Ako se možemo dogovoriti, uključiće se odgovarajući ministri po njihovim resorima i onda ćemo i tu temu staviti na dnevni red", rekla je Pusićeva.
Ona je ocenila je da ratifikacija hrvatskog pristupnog ugovora s Evropskom unijom teče dobro.
"Do sada je taj dokument ratifikovalo 12 država, a do kraja godine očekuje se još devet ratifikacija", rekla je Pusićeva, ističući da nema naznaka da bi bilo koja članica EU iz bilo kojih razloga zaustavila ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora.
"Iz Slovenije je bilo naznaka da ratifikaciju vežu s rešavanjem pitanja Ljubljanske banke, ali smatram da to nije povezano", rekla je Pusićeva, ističući da se sada rešava pitanje Ljubljanske banke i novca hrvatskih štediša.
Naglasila je da Hrvatska vodi brigu o obavezama koje su joj ostale i da će se u oktobru raspravljati o izveštaju s monitoringa preostalih obaveza Hrvatske.
Govoreći o povezivanju Hrvatske i Dubrovačko-neretvanske županije u svetlu ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013, Pusićeva je rekla da do tada treba biti regulisan prolaz kroz Neum u BiH.
Koridor neće biti trajno rešenje, rekla je ona i dodala da se treba radi i na projektu mosta koji bi spajao kopno s poluostrvom Pelješac, čime bi se mogao zaobići Neum.
Za taj projekat mogu se povući sredstva iz evropskih fondova, pa bi prva godina za to bila 2014, ali taj projekt mora biti kvalitetan, rekla je Pusić i dodala da kad se dobiju sredstva, mora biti jasan kriterijum za utrošak redstava.
Na sastanku ministara Hrvatske i BiH u septembru u Briselu biće reči i o ratifkaciji sporazuma bivših predsednika Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića iz 1999, uz koji je stupio na snagu i privremeni režim po kome su dva ostrvca i vrh poluostrva Klek pod privremenom upravom BiH, što nije nikakvo odricanje od teritorije, rekla je Pusićeva.
Ona smatra da će se taj sporazum ratifikovati uz primedbe iz obe zemlje.
"Mi ćemo ratifikovati sporazum s BiH kakav je ili ćemo raditi kilometar po kilometar ispočetka", rekla je Pusićeva, ističući da će sporazum biti ratifikovan do kraja godine.
(Tanjug, foto: Vlada Hrvatske)
Pridruži se MONDO zajednici.