Predsednik Hrvatske ispričao je, u intervjuu Tanjugu, šta region očekuje od Beograda ali i kakav problem ima sa jelenima lopatarima na nekadašnjem Titovom imanju - Pantovčaku.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović smatra da se Srbija značajno promenila od devedesetih godina prošlog veka i poručuje da region očekuje nastavak tih promena jer, kako kaže u razgovoru sa novinarkom Tanjuga Majom Bekčić Petrović, "region očekuje puno od Srbije".
"Možemo bolje", rekao je za odnose na Balkanu Josipović, objašnjavajući zašto veruje da je i bojkot dela lidera regiona na inauguraciji srpskog predsednika Tomislava Nikolića bio "dobronameran".
"Mislim da to treba razumjeti u kontekstu svih onih osetljivih istorijskih događaja koji su se ovde dogodili od devedesetih pa nadalje, možda i kao - nemojmo biti crni - i kao dobronamernu poruku da zapravo regija očekuje puno od Srbije.
Očekuje jedan vidljiv, jasan napredak. Srbija se jako pomakla od devedesetih i zapravo se očekuje nastavak. I to je jedan gest", rekao je hrvatski predsednik.
Po Josipoviću, region Srbiji poručuje - "poštujemo vas", ali i "možemo bolje".
Treći hrvatski predsednik - posle Franje Tuđmana i Stjepana Mesića - ubeđeni je levičar, sin partizana koji se Savezu komunista Hrvatske pridružio 1980. godine pošto je, kako je kasnije pričao, bio tužan zbog smrti Josipa Broza Tita.
Danas, Josipovićeva rezidencija i kancelarija je u nekadašnjoj Titovoj vili na imanju na Pantovčaku - koji je doživotni predsednik SFRJ 1964. dobio od hrvatskih komunista, a Tuđman tu ustanovio sedište predsednika Hrvatske 1991.
Ipak, Josipović veruje da nije važno da li je vlada leva ili desna, već je važno koliko je odgovorna.
"Bez obzira je li vlada leva ili desna, mi svi koji smo dobili izbore - malo levi ili malo desni - moramo imati odgovornost, osećaj odgovornosti građenja dobrih odnosa saradnje, ne samo radi naše sigurnosti, već i radi privrede.
Naša tržišta su mnogo kompatibilnija i puno više možemo imati uspeha - i BiH i Makedonija i sve druge zemlje u regiji - u našoj trgovini i razmeni nego što možemo sa Sjedinjenim Državama ili Velikom Britanijom... što ne znači da bismo se odrekli ambicija da i tamo imamo uspehe", kaže Josipović.
On dodaje da su na listi trgovinskih partnera Hrvatske, u prvih pet mesta uvek dva ili tri suseda.
Na čelu Hrvatske, Josipović je već pola mandata, dve i po godine. U razgovoru za Tanjug, podseća da na njegovoj inauguraciji nije bio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić (pošto je dolazila delegacija Prištine).
Ipak, Josipović i Tadić su se u međuvremenu intenzivno susretali - od prvog nezvaničnog sastanka u Opatiji, preko serije bilaterala i multilaterala.
Po Josipoviću, unapređenje srpsko-hrvatskih odnosa je nezaustavljiv proces, a kad je reč o promenama na vrhu u Srbiji, predsednik Hrvatske kaže: "Mislim da smo se u regiji prilično dobro uklopiili u jedno pravilo koje je gotovo prepoznatljivo - oni koji su na vlasti u vreme krize u pravilu gube izbore. Ima izuzetaka, ali čini mi se da je to česta pojava."
Hrvatska bi od jula 2013. trebalo da postane punopravna članica EU, a Josipović ističe da je to podsticaj regionu - jer se ulazak u EU na kraju isplati.
"Vi morate u Srbiji znati da vas čekaju teški trenuci u ispunjavanju svih mogućih obaveza, da ćete se nekad osećati da nije pravedno kako se s vama postupa. Na kraju, i vama će se desiti što i Hrvatskoj: na kraju pregovora Hrvatska je postala bolja zemlja, bolje društvo, uveli smo neke bolje standarde.
Jesmo neki put mislili da se od nas više tražilo nego recimo od Bugarske, Rumnije, Mađarske. To je otežavalo naše prilike, pa i unutarpolitičke, ali na kraju smo od toga profitirali. Profitiraćete i vi."
Za ulazak ostatka regiona u EU, Josipović kaže da će "trebati dosta godina".
"Ali, to su možda duži periodi sa aspekta naših malih kratkih ljudskih života. Kad se bude gledalo iz perspektive kao istorijskih događaja reći će se - pa trebalo je neki broj godina, ali to su odradili i zato im je bilo dobro."
Poreklom Dalmatinac, iz Baške Vode kod Makarske, Josipović je doktorirao prava - učestvovao je i u zastupanju Hrvatske pred međunarodnim sudovima, uključujući tužbu Hrvatske protiv Srbije.
Takođe, završio je muzičku akademiju i kompozicije koje je on pisao izvođene su u koncertnim dvoranama, a mogu se čuti i pogledati i na YouTubu.
Na pitanje zna li da i predsednik Srbije voli da svira gitaru, Josipović kaže: "Nisam to znao, vidio sam da premijer Ivica Dačić voli da peva."
Kad je preuzimao "Ured predsednika", Josipović je isticao koliko poštuje svog prethodnika u toj kancelariji, Stipu Mesića. Na predsedničkom imanju od 100.000 kvadratnih metara na Pantovčaku, Josipović je zadržao i "zoo vrt" koji je tu formirao Mesić - njegov prethodnik, Tuđman, nije držao životinje. Tu ima fazana, paunova, konja, ali najzanimljiviji su jeleni lopatari.
Josipović kaže da su lopatari "krasni", ali da Pantovčak s njima ima mali problem - mnogo se razmnožavaju, pa ni i zoo vrtovima u Hrvatskoj nema više mesta da ih prime.
(Tanjug/Foto: Tanjug, Miloš Žestić)
"Možemo bolje", rekao je za odnose na Balkanu Josipović, objašnjavajući zašto veruje da je i bojkot dela lidera regiona na inauguraciji srpskog predsednika Tomislava Nikolića bio "dobronameran".
"Mislim da to treba razumjeti u kontekstu svih onih osetljivih istorijskih događaja koji su se ovde dogodili od devedesetih pa nadalje, možda i kao - nemojmo biti crni - i kao dobronamernu poruku da zapravo regija očekuje puno od Srbije.
Očekuje jedan vidljiv, jasan napredak. Srbija se jako pomakla od devedesetih i zapravo se očekuje nastavak. I to je jedan gest", rekao je hrvatski predsednik.
Po Josipoviću, region Srbiji poručuje - "poštujemo vas", ali i "možemo bolje".
Treći hrvatski predsednik - posle Franje Tuđmana i Stjepana Mesića - ubeđeni je levičar, sin partizana koji se Savezu komunista Hrvatske pridružio 1980. godine pošto je, kako je kasnije pričao, bio tužan zbog smrti Josipa Broza Tita.
Danas, Josipovićeva rezidencija i kancelarija je u nekadašnjoj Titovoj vili na imanju na Pantovčaku - koji je doživotni predsednik SFRJ 1964. dobio od hrvatskih komunista, a Tuđman tu ustanovio sedište predsednika Hrvatske 1991.
Ipak, Josipović veruje da nije važno da li je vlada leva ili desna, već je važno koliko je odgovorna.
"Bez obzira je li vlada leva ili desna, mi svi koji smo dobili izbore - malo levi ili malo desni - moramo imati odgovornost, osećaj odgovornosti građenja dobrih odnosa saradnje, ne samo radi naše sigurnosti, već i radi privrede.
Naša tržišta su mnogo kompatibilnija i puno više možemo imati uspeha - i BiH i Makedonija i sve druge zemlje u regiji - u našoj trgovini i razmeni nego što možemo sa Sjedinjenim Državama ili Velikom Britanijom... što ne znači da bismo se odrekli ambicija da i tamo imamo uspehe", kaže Josipović.
On dodaje da su na listi trgovinskih partnera Hrvatske, u prvih pet mesta uvek dva ili tri suseda.
Na čelu Hrvatske, Josipović je već pola mandata, dve i po godine. U razgovoru za Tanjug, podseća da na njegovoj inauguraciji nije bio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić (pošto je dolazila delegacija Prištine).
Ipak, Josipović i Tadić su se u međuvremenu intenzivno susretali - od prvog nezvaničnog sastanka u Opatiji, preko serije bilaterala i multilaterala.
Po Josipoviću, unapređenje srpsko-hrvatskih odnosa je nezaustavljiv proces, a kad je reč o promenama na vrhu u Srbiji, predsednik Hrvatske kaže: "Mislim da smo se u regiji prilično dobro uklopiili u jedno pravilo koje je gotovo prepoznatljivo - oni koji su na vlasti u vreme krize u pravilu gube izbore. Ima izuzetaka, ali čini mi se da je to česta pojava."
Hrvatska bi od jula 2013. trebalo da postane punopravna članica EU, a Josipović ističe da je to podsticaj regionu - jer se ulazak u EU na kraju isplati.
"Vi morate u Srbiji znati da vas čekaju teški trenuci u ispunjavanju svih mogućih obaveza, da ćete se nekad osećati da nije pravedno kako se s vama postupa. Na kraju, i vama će se desiti što i Hrvatskoj: na kraju pregovora Hrvatska je postala bolja zemlja, bolje društvo, uveli smo neke bolje standarde.
Jesmo neki put mislili da se od nas više tražilo nego recimo od Bugarske, Rumnije, Mađarske. To je otežavalo naše prilike, pa i unutarpolitičke, ali na kraju smo od toga profitirali. Profitiraćete i vi."
Za ulazak ostatka regiona u EU, Josipović kaže da će "trebati dosta godina".
"Ali, to su možda duži periodi sa aspekta naših malih kratkih ljudskih života. Kad se bude gledalo iz perspektive kao istorijskih događaja reći će se - pa trebalo je neki broj godina, ali to su odradili i zato im je bilo dobro."
Poreklom Dalmatinac, iz Baške Vode kod Makarske, Josipović je doktorirao prava - učestvovao je i u zastupanju Hrvatske pred međunarodnim sudovima, uključujući tužbu Hrvatske protiv Srbije.
Takođe, završio je muzičku akademiju i kompozicije koje je on pisao izvođene su u koncertnim dvoranama, a mogu se čuti i pogledati i na YouTubu.
Na pitanje zna li da i predsednik Srbije voli da svira gitaru, Josipović kaže: "Nisam to znao, vidio sam da premijer Ivica Dačić voli da peva."
Kad je preuzimao "Ured predsednika", Josipović je isticao koliko poštuje svog prethodnika u toj kancelariji, Stipu Mesića. Na predsedničkom imanju od 100.000 kvadratnih metara na Pantovčaku, Josipović je zadržao i "zoo vrt" koji je tu formirao Mesić - njegov prethodnik, Tuđman, nije držao životinje. Tu ima fazana, paunova, konja, ali najzanimljiviji su jeleni lopatari.
Josipović kaže da su lopatari "krasni", ali da Pantovčak s njima ima mali problem - mnogo se razmnožavaju, pa ni i zoo vrtovima u Hrvatskoj nema više mesta da ih prime.
(Tanjug/Foto: Tanjug, Miloš Žestić)
