Bivši načelnik Centra bezbednosti Herceg Novi Milorad Ivanović promenio je danas iskaz u slučaju deportacije muslimana iz Crne Gore u BiH 1992. godine.
On je istakao da je sada potpuno siguran da je telegram o hapšenju svih vojnih obveznika iz BiH potpisao tadašnji ministar MUP-a Crne Gore Pavle Bulatović.
Optuženi Ivanović je objasnio da je do tog saznanja došao "proučavajući spise predmeta", dok je ranije svedočio da je telegram potpisao Milisav Mića Marković, pomoćnik ministra policije.
U nastavku suđenja okrivljenima za deportaciju Muslimana i Srba, pročitan je telegram MUP-a od 23. maja 1992, koji je poslat svim centrima i odeljenjima bezbednosti u Crnoj Gori.
Ivanović je rekao da je to teleprinterski telegram koji nije primljen u Centar bezbednosti Herceg Novi i da to, kako je kazao, nije isprava podobna za dokazivanje, jer se radi o policijskoj ispravi.
Njegov branilac, advokat Branislav Lutovac je kazao da takva isprava mora biti verifikovana od šifranta i potpisana od ministra da bi bila validna kao dokument.
Izjašnjavajući se o telegramu od 17. maja 1992. iz Sarajeva, poslat od organa Republike Srpske, Ivanović je kazao da je faksom stigao ministrima policije Crne Gore i Srbije.
"Po takvom telegramu Srbija je postupila i vratila više od hiljadu vojnih obveznika i niko nije sudski procesuiran. Imam saznanja da su tako postupile Hrvatska i BiH", rekao je Ivanović.
Konstatujući da je akcija hapšenja muslimana i Srba izvedena uz saglasnost tadašnjeg državnog tužioca, Ivanović je rekao da su među izbeglicama, koje su tada stigle iz BiH, došao i jedan broj "ekstremno orijentisanih muslimana", preneli su podgorički mediji.
"Rekao sam da kasnimo za događajima i da je rat na pragu i naveo da ima neprijateljskih dejstava od Hrvata i muslimana, da je JNA bila u rasulu i da je vojno sudstvo trebalo da bude rigoroznije", kazao je on.
On je objasnio da je Služba bezbednosti bila upoznata s tim spiskom 22. 05. 1992. godine, u kome su navedena imena ekstremista.
U Crnu Goru su tada stigli i ekstremisti Stranke demokratske akcije (SDA) iz Čajniča, rekao je on, opisujući da su to bila bezbednosno interesantna lica za koja "nikada ne znate šta će uraditi, pa su se zbog toga potraživala".
Ivanović je negirao da se 24. maja 1992. godine sreo s tadašnjim predsednikom Predsedništva Crne Gore Momirom Bulatovićem u prostorijama 9. Vojno-pomorskog sektora u Kumboru.
"Nikada se ja i Bulatović nismo sreli u neđelju 24. maja, jer je neradni dan. Radi se o štamparskoj greški. Sreli smo se neki drugi dan. Tražio je da primim borce, koje sam primio 26. maja", kazao je bivši načelnik CB Herceg Novi.
Slučaj deportacije je proces protiv devetorice pripadnika MUP-a Crne Gore optuženih za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, odnosno za nezakonito preseljenje muslimana i Srba u maju 1992. godine iz Crne Gore u Republiku Srpsku.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Optuženi Ivanović je objasnio da je do tog saznanja došao "proučavajući spise predmeta", dok je ranije svedočio da je telegram potpisao Milisav Mića Marković, pomoćnik ministra policije.
U nastavku suđenja okrivljenima za deportaciju Muslimana i Srba, pročitan je telegram MUP-a od 23. maja 1992, koji je poslat svim centrima i odeljenjima bezbednosti u Crnoj Gori.
Ivanović je rekao da je to teleprinterski telegram koji nije primljen u Centar bezbednosti Herceg Novi i da to, kako je kazao, nije isprava podobna za dokazivanje, jer se radi o policijskoj ispravi.
Njegov branilac, advokat Branislav Lutovac je kazao da takva isprava mora biti verifikovana od šifranta i potpisana od ministra da bi bila validna kao dokument.
Izjašnjavajući se o telegramu od 17. maja 1992. iz Sarajeva, poslat od organa Republike Srpske, Ivanović je kazao da je faksom stigao ministrima policije Crne Gore i Srbije.
"Po takvom telegramu Srbija je postupila i vratila više od hiljadu vojnih obveznika i niko nije sudski procesuiran. Imam saznanja da su tako postupile Hrvatska i BiH", rekao je Ivanović.
Konstatujući da je akcija hapšenja muslimana i Srba izvedena uz saglasnost tadašnjeg državnog tužioca, Ivanović je rekao da su među izbeglicama, koje su tada stigle iz BiH, došao i jedan broj "ekstremno orijentisanih muslimana", preneli su podgorički mediji.
"Rekao sam da kasnimo za događajima i da je rat na pragu i naveo da ima neprijateljskih dejstava od Hrvata i muslimana, da je JNA bila u rasulu i da je vojno sudstvo trebalo da bude rigoroznije", kazao je on.
On je objasnio da je Služba bezbednosti bila upoznata s tim spiskom 22. 05. 1992. godine, u kome su navedena imena ekstremista.
U Crnu Goru su tada stigli i ekstremisti Stranke demokratske akcije (SDA) iz Čajniča, rekao je on, opisujući da su to bila bezbednosno interesantna lica za koja "nikada ne znate šta će uraditi, pa su se zbog toga potraživala".
Ivanović je negirao da se 24. maja 1992. godine sreo s tadašnjim predsednikom Predsedništva Crne Gore Momirom Bulatovićem u prostorijama 9. Vojno-pomorskog sektora u Kumboru.
"Nikada se ja i Bulatović nismo sreli u neđelju 24. maja, jer je neradni dan. Radi se o štamparskoj greški. Sreli smo se neki drugi dan. Tražio je da primim borce, koje sam primio 26. maja", kazao je bivši načelnik CB Herceg Novi.
Slučaj deportacije je proces protiv devetorice pripadnika MUP-a Crne Gore optuženih za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, odnosno za nezakonito preseljenje muslimana i Srba u maju 1992. godine iz Crne Gore u Republiku Srpsku.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
