Karadžić: Trebalo bi da me nagrade | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Karadžić: Trebalo bi da me nagrade

Radovan Karadžić izjavio na početku odbrane pred Haškim tribunalom, da bi trebalo da bude nagrađen umesto što je optužen za genocid i druge zločine nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992-95.

U uvodnoj izjavi, koja nije svedočenje, bivši predsednik Republike Srpske je negirao i da je ikada imao plan za genocid nad Muslimanima, koje je nazvao "Srbima druge vere".

"Umesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebalo bi da budem nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe; što sam umanjio patnje svih civila; što je broj žrtava bio tri do četiri puta manji nego što se tvrdilo; što sam potpisao i sproveo brojna primirja i zaustavljao našu vojsku pred pobedama i stalno tragao za mirom I prihvatio četiri od pet mirovnih planova", rekao je Karadžić.

Tvrdio je i da je "humanizovao konflikt" i "lično bdeo nad humanitarnom pomoći" civilima i naredio "mnoge akte milosrđa".

"To je mermerna istina koja će vremenom postajati sve jača, a optužba laži, propaganda i mržnja biće sve slabije", kazao je Karadžić.

Optuženi je tvrdio i da "nikada ništa nije imao protiv Muslimana I Hrvata".

"Nikada nisam dopuštao ni pojedinačne, a kamoli masovne zločine...Niko nije pomislio ni na mogućnost iskorenjivanja i genocida nad drugim narodima, a pogotovo ne nad narodom koji smatramo Srbima druge vere", naglasio je Karadžić, aludirajući na bosanske Muslimane.

Karadžić nastavlja svoju izjavu, koja nije svedočenje. Po okončanju izjave, izvešće pred sudije prvog svedoka odbrane, ruskog pukovnika Andreja Demurenka.

Demurenko će, prema najavi odbrane, posvedočiti da je istragom, koju je sam sproveo, utvrdio da minobacačka granata koja je 28. avgusta 1995. ispred sarajevske pijace Markale ubila 43, a ranila 75 osoba, nije bila ispaljena sa položaja Vojske RS, čiji je vrhovni komandant bio Karadžić.

Karadžić (67) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje "plavih šlemova" za taoce, tokom rata u BiH 1992-95.

Na Karadžićevom spisku od 16 svedoka odbrane, koje namerava da izvede u drugoj polovini oktobra, još su vojni posmatrač UN, Irac Pol Konvej i kanadski pripadnici Unprofora Džon Rasel , Mišel Gotje i Stefan Žudri, koji će, kako se očekuje, takođe svedočiti o eksplozijama na Markalama.

Među prvim Karadžićevim svedocima su i oficir Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Stevan Veljović, kao i Blagoje Kovačević, Dušan Škrba, Milorad Džida, Dragan Maletić, Slavko Gengo i četiri zaštićena svedoka.

Karadžić je za izvođenje dokaza odbrane tražio 600 radnih sati, ali mu je raspravo veće odobrilo 300 sati, koliko je za svoj dokazni postupak utrošilo i tužilaštvo. Odbrana je na tu odluku uložila žalbu, o kojoj još nije doneta odluka.

Bivši predsednik RS je nagovestio i da namerava da pred veće izvede čak 600 svedoka, ali su mu sudije preporučile da broj svedoka znatno smanji, ocenjujući da iskazi mnogih nisu važni za predmet ili se ponavljaju. Karadžić nije isključio mogućnost da na kraju dokaznog postupka i sam svedoči u svoju odbranu "ukoliko tako bude odlučio".

Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

U 10 tačaka, Karadžić je optužen za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995, ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije. Devet dana kasnije, prebačen je u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

Karadžić ima pravo da kaže šta hoće, ali je Tužilaštvo prezentiralo dovoljno dokaza o njegovoj krivici za genocid i druge teške zločine počinjene tokom rata u BiH, izjavio je u Sarajevu glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, povodom Karadžićeve izjave da treba da bude "nagrađen za dobra dela
koja je činio u ratu".

"Mislim da smo prezentovali veoma jak slučaj protiv Karadžića. Njegovo pravo je da prezentuje u svojoj odbrani ono što želi da prezentuje, ali na kraju dana, do sudaca je da odluče", rekao je Bramerc.

Ono što je važno za mene, kako je rekao Bramerc, je to da je Tužilaštvo pre nekoliko sedmica završio proces dokazivanja optužnice i da je izložilo sve dokaze koje je prikupilo.

Izveli smo više od 300 svedoka i predstavili preko 6.000 dokaznih materijala", naglasio je Brammerc u intervjuu agenciji Anadolija.


(MONDO/Agencije)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Predrag 67

Pita učiteljica Pericu, ko je Vuk Karadzić? Perica odgovara, Vuk je Drašković, a Radovan je Karadzić!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU