Odbranu pred Haškim tribunalom, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nastavio je danas svedočenjem oficira Vojske RS Stevana Veljovića.
Onje negirao navod optužnice da je minobacačka granata koja je u avgustu 1995. na sarajevskoj pijaci Markale ubila i ranila desetine građana bila ispaljena sa položaja VRS.
Veljović, tadašnji operativni oficir Prve romanijske brigade VRS na položajima oko Sarajeva, izjavio je da "na Markale uopšte ne može pasti minobacačka granata" i da "100 odsto" ne može "pogoditi baš to mesto".
"Ja smem život dati, a smem i stati na to mesto, pa neka me neko gađa", kazao je Veljović, dodajući da su minobacači iz sastava njegove brigade u vreme eksplozije na Markalama bili u okolini Trebinja.
Naznačio je i da brdo Trebević sa kojeg je po optužnici granata doletela, zbog pošumljenosti nije pogodno za dejstvo minobacača.
Prema navodu optužnice koji Karadžića tereti za terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, granata koja je na Markalama 28. avgusta 1995 ubila 43 osobe, a ranila 45 građana, bila je ispaljena sa položaja VRS.
Veljović je tvrdio da je na Markalama granatu podmetnula i sa daljine aktivirala "muslimanska strana" da bi izazvala stranu vojnu intervenciju protiv bosanskih Srba.
U pisanoj izjavi koju je Karadžić uveo u dokaze, Veljović je kao i prethodni svedoci odbrane tvrdio da VRS oko Sarajeva nije izvodila ofanzivne, već samo odbrambene akcije, štiteći srpska naselja i stanovništvo i sprečavajući proboje Armije BiH.
Posvedočio je i da njegova brigada nikada nije gađala civile već samo vojne ciljeve sa kojih je otvarana vatra.
Veljović je izjavio i da VRS nije uzvraćala vatru ako je neprijateljski položaj bio u civilnom objektu, iako je na to imala pravo. To je, po njegovim rečima, bilo izričito zabranjeno zato što bi ABiH "odmah optuživala četnike za razaranja".
Unakrsno ispitujući svedoka, tužiteljka Kerolin Edžerton sugerisala je da u svedočenju na suđenju komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomiru Miloševiću Veljović "nije negirao da su Markale granatirane", već je samo pružio alibi generalu Miloševiću.
Veljović je to odbacio, tvrdeći da ga o samom incidentu Miloševićevi branioci nisu ni pitali. Tužiteljka je, inače, drugu eksploziju na Markalama nazvala "najkontroverznijim incidentom u istoriji" bosanskog rata.
Prvostepeno veće tribunala u Haagu proglasilo je generala Miloševića krivim za granatiranje Markala i terorisanje civila u Sarajevu, ali ga je žalbeno veće potom oslobodilo odgovorosti za taj zločin, uvažavajući njegov alibi da je u to vreme bio na lečenju u Beogradu. Milošević je pravosnažno bio osuđen na 29 godina zatvora.
Svedok Veljović negirao je i da je VRS na Sarajevo ispaljivala modifikovana avio bombe, iako mu je tužiteljica Edgerton pokazala izveštaje Sarajevsko-romanijskog korpusa i Glavnog štaba VRS da je takvom bombom od 250 kilograma gađan centar Hrasnice.
Svedok je kazao da o tome nije izvestio Unprofor iako bi se detonacija čula "60 kilometara" naokolo. Potvrdio je, međutim, da su modifikovane avio bombe bile izuzetno neprecizne.
Osvrćući se na svedokov iskaz da VRS nije gađala ni Baš-Čaršiju, iako je u njoj bilo vojnih ciljeva, tužiteljka je u sudnici predočila naređenje komandanta te vojske Ratka Mladića da artiljerija tuče i to istorijsko jezgro Sarajeva, 28. maja 1992.
"Odgovorno tvrdim da to Sarajevsko-romanijski korpus nikada nije radio, o tome je postojalo i naređenje. Da je ispaljen taj plotun iz minobacača, od Baš-Čaršije ništa ne bi ostalo. Možemo i sad da izađemo na teren i veštačimo da je Baš-Čaršija ista kao što je bila 1980", uzvratio je Veljović.
Izveštaj Unprofora da je na sarajevski Stari grad jednog dana u oktobru 1993. "palo 500 granata", svedok je nazvao "strašnom neistinom", tvrdeći da bi, da je to bila istina, to područje bilo "sravnjeno sa zemljom", a "poginulo bi na hiljade civila".
Posle Veljovića, Karadžić je pred sudije izveo bivšeg oficira Igmanske brigade VRS Sinišu Maksimovića koji je ponovio da je ta vojska dejstvovala samo po vojnim ciljevima.
Tvrdnjom da njegova jedinica nije imala obučenih snajperista, Maksimović je u kratkom iskazu opovrgavao odgovornost VRS za nekoliko snajperskih incidenata iz optužnice u četvrti Sedrenik.
Zbog ovonedeljnih praznika, suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće sedmice. Bivši predsednik Republike Srpske optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
(Beta)
Veljović, tadašnji operativni oficir Prve romanijske brigade VRS na položajima oko Sarajeva, izjavio je da "na Markale uopšte ne može pasti minobacačka granata" i da "100 odsto" ne može "pogoditi baš to mesto".
"Ja smem život dati, a smem i stati na to mesto, pa neka me neko gađa", kazao je Veljović, dodajući da su minobacači iz sastava njegove brigade u vreme eksplozije na Markalama bili u okolini Trebinja.
Naznačio je i da brdo Trebević sa kojeg je po optužnici granata doletela, zbog pošumljenosti nije pogodno za dejstvo minobacača.
Prema navodu optužnice koji Karadžića tereti za terorisanje civila u Sarajevu kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, granata koja je na Markalama 28. avgusta 1995 ubila 43 osobe, a ranila 45 građana, bila je ispaljena sa položaja VRS.
Veljović je tvrdio da je na Markalama granatu podmetnula i sa daljine aktivirala "muslimanska strana" da bi izazvala stranu vojnu intervenciju protiv bosanskih Srba.
U pisanoj izjavi koju je Karadžić uveo u dokaze, Veljović je kao i prethodni svedoci odbrane tvrdio da VRS oko Sarajeva nije izvodila ofanzivne, već samo odbrambene akcije, štiteći srpska naselja i stanovništvo i sprečavajući proboje Armije BiH.
Posvedočio je i da njegova brigada nikada nije gađala civile već samo vojne ciljeve sa kojih je otvarana vatra.
Veljović je izjavio i da VRS nije uzvraćala vatru ako je neprijateljski položaj bio u civilnom objektu, iako je na to imala pravo. To je, po njegovim rečima, bilo izričito zabranjeno zato što bi ABiH "odmah optuživala četnike za razaranja".
Unakrsno ispitujući svedoka, tužiteljka Kerolin Edžerton sugerisala je da u svedočenju na suđenju komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Dragomiru Miloševiću Veljović "nije negirao da su Markale granatirane", već je samo pružio alibi generalu Miloševiću.
Veljović je to odbacio, tvrdeći da ga o samom incidentu Miloševićevi branioci nisu ni pitali. Tužiteljka je, inače, drugu eksploziju na Markalama nazvala "najkontroverznijim incidentom u istoriji" bosanskog rata.
Prvostepeno veće tribunala u Haagu proglasilo je generala Miloševića krivim za granatiranje Markala i terorisanje civila u Sarajevu, ali ga je žalbeno veće potom oslobodilo odgovorosti za taj zločin, uvažavajući njegov alibi da je u to vreme bio na lečenju u Beogradu. Milošević je pravosnažno bio osuđen na 29 godina zatvora.
Svedok Veljović negirao je i da je VRS na Sarajevo ispaljivala modifikovana avio bombe, iako mu je tužiteljica Edgerton pokazala izveštaje Sarajevsko-romanijskog korpusa i Glavnog štaba VRS da je takvom bombom od 250 kilograma gađan centar Hrasnice.
Svedok je kazao da o tome nije izvestio Unprofor iako bi se detonacija čula "60 kilometara" naokolo. Potvrdio je, međutim, da su modifikovane avio bombe bile izuzetno neprecizne.
Osvrćući se na svedokov iskaz da VRS nije gađala ni Baš-Čaršiju, iako je u njoj bilo vojnih ciljeva, tužiteljka je u sudnici predočila naređenje komandanta te vojske Ratka Mladića da artiljerija tuče i to istorijsko jezgro Sarajeva, 28. maja 1992.
"Odgovorno tvrdim da to Sarajevsko-romanijski korpus nikada nije radio, o tome je postojalo i naređenje. Da je ispaljen taj plotun iz minobacača, od Baš-Čaršije ništa ne bi ostalo. Možemo i sad da izađemo na teren i veštačimo da je Baš-Čaršija ista kao što je bila 1980", uzvratio je Veljović.
Izveštaj Unprofora da je na sarajevski Stari grad jednog dana u oktobru 1993. "palo 500 granata", svedok je nazvao "strašnom neistinom", tvrdeći da bi, da je to bila istina, to područje bilo "sravnjeno sa zemljom", a "poginulo bi na hiljade civila".
Posle Veljovića, Karadžić je pred sudije izveo bivšeg oficira Igmanske brigade VRS Sinišu Maksimovića koji je ponovio da je ta vojska dejstvovala samo po vojnim ciljevima.
Tvrdnjom da njegova jedinica nije imala obučenih snajperista, Maksimović je u kratkom iskazu opovrgavao odgovornost VRS za nekoliko snajperskih incidenata iz optužnice u četvrti Sedrenik.
Zbog ovonedeljnih praznika, suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće sedmice. Bivši predsednik Republike Srpske optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
(Beta)
