Vlada je mišljenja da je inicijativa za pokretanje postupka demilitarizacije BiH u skladu sa Deklaracijom Narodne skupštine RS od marta 2005. godine, kojom je izraženo strateško opređeljenje RS u sistemu odbrane BiH za potpunu demilitarizaciju BiH i da je prenos nadležnosti u oblasti odbrane na zajedničke organe i institucije BiH prelazni aranžman do potpune demilitarizacije.
Dodik je inicijativu o demilitarizaciji BiH pokrenuo početkom oktobra.
On je, naime, izrazio očekivanje da će ovo pitanje što pre biti uvršteno u dnevni red skupštinskog zasedanja i da će nakon razmatranja biti usvojeni odgovarajući zaključci za ukidanje sporazuma o odbrani, kao i donošenje zakona o ukidanju Oružanih snaga BiH, koji bi imao samo dva člana.
Prvi bi trebalo da glasi da se Oružane snage BiH ukidaju, a drugi da se svi pripadnici Oružanih snaga BiH prevode u civilne strukture.
Dodik je u tom dokumentu, između ostalog, naveo da "nadležnost odbrane nije nadležnost BiH, kao ni pitanje vojske, te da, bez obzira na dosadašnje aktivnosti, ovo nije bilo predmet promene Ustava BiH kao Aneksa 4. međunarodnog Dejtonskog sporazuma, te time i ne postoji ustavni osnov za nadležnost BiH za odbranu".
Predsednik RS je ocenio i da se od početnih aktivnosti "takozvane reforme odbrane u BiH, sve odvijalo pod snažnim uticajem međunarodne zajednice i posebno visokog predstavnika i da to nije bilo ni izraz volje, a vreme je pokazalo ni potrebe, da BiH ima glomazni i nepotrebni aparat koji troši ogromne količine novca bez mnogo koristi".
(Tanjug)
Dodik je inicijativu o demilitarizaciji BiH pokrenuo početkom oktobra.
On je, naime, izrazio očekivanje da će ovo pitanje što pre biti uvršteno u dnevni red skupštinskog zasedanja i da će nakon razmatranja biti usvojeni odgovarajući zaključci za ukidanje sporazuma o odbrani, kao i donošenje zakona o ukidanju Oružanih snaga BiH, koji bi imao samo dva člana.
Prvi bi trebalo da glasi da se Oružane snage BiH ukidaju, a drugi da se svi pripadnici Oružanih snaga BiH prevode u civilne strukture.
Dodik je u tom dokumentu, između ostalog, naveo da "nadležnost odbrane nije nadležnost BiH, kao ni pitanje vojske, te da, bez obzira na dosadašnje aktivnosti, ovo nije bilo predmet promene Ustava BiH kao Aneksa 4. međunarodnog Dejtonskog sporazuma, te time i ne postoji ustavni osnov za nadležnost BiH za odbranu".
Predsednik RS je ocenio i da se od početnih aktivnosti "takozvane reforme odbrane u BiH, sve odvijalo pod snažnim uticajem međunarodne zajednice i posebno visokog predstavnika i da to nije bilo ni izraz volje, a vreme je pokazalo ni potrebe, da BiH ima glomazni i nepotrebni aparat koji troši ogromne količine novca bez mnogo koristi".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.