U Međunarodnom sudu pravde u Hagu pravni zastupnici Srbije i Hrvatske sutra će razgovarati sa predsednikom tog suda Petrom Tonkom o daljim procedurama u postupku koji se vodi po osnovu međusobnih tužbi za genocid. Josipović kaže "možemo da se dogovorimo".
Direktor "Veritasa" Savo Štrbac, koji je i ekspert u timu Srbije, izjavio je Srni da će tom sastanku biti reči o datumu početka glavne usmene rasprave, kao i o tome koliko će ona vremenski trajati, a biće razgovarano i o mogućnosti da svedoci neposredno svedoče pred sudom.
"Moralo bi se sve unapred definisati – da li će se uopšte izvoditi dokazi saslušanjem svedoka ili će se samo čitati njihovi iskazi koji su dostavljeni uz dosadašnje podneske", rekao je Štrbac.
On je rekao da će Beograd istrajati na predlogu da se sasluša grupa svedoka, bez obzira na to što su njihovi iskazi u pisanoj formi dostupni sudu.
Štrbac je optimističan da srpska strana može u procesu pred Međunarodnim sudom pravde dokazati genocidnu nameru, ističući da je optužnica protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača obuhvatila samo jedan deo zločina u vojno-policijskoj operaciji "Oluja".
"U našoj kontratužbi tvrdimo da od svih događaja na području Hrvatske jedino celovita 'Oluja', a ne samo onaj deo koji je bio obuhvaćen u tužbi protiv Gotovine i Markača, ispunjava pun kapacitet genocida po definiciji iz konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida", rekao je Štrbac.
On je naglasio da kontratužba Srbije obuhvata i period sve do kraja 1997. godine – kada su u Hrvatskoj ubijani preostali Srbi, kada se intenzivno palila i pljačkala srpska imovina, a povratnici ubijani.
"A, kad se sa tom akcijom uvežu događaji koji prethodili – kao što su Pakračka poljana Miljevački plato, Maslenica, Medački džep, Bljesak .... , zatim diskriminišući zakoni koji sprečavaju povratak Srba, pa se povežu i događaji iz NDH gde su počinjeni strašni zločini nad Srbima, onda smatramo da ćemo, bez obzira na ovu oslobađajuću presudu, uspeti da dokažemo da je 'Oluja' bila genocidna", rekao je Štrbac.
On je pozdravio odluku savetnika predsjednika Srbije Olivera Antića da neće biti povlačenja tužbe za genocid protiv Hrvatske.
On je istakao da je genocid isuviše ozbiljno pitanje da bi se o njemu dogovarale političke elite.
S druge strane naznake srpemnosti za dogovor oko povlačćenja tužbi iskazao je predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
"Ako se ono što se želelo postići tužbom može ostvariti dogovorom, tužbe postaju nepotrebne. U Hrvatskoj, ocena o tome je u rukama Vlade", rekao je Josipović Tanjugu.
On je istovremeno ocenio da oslobađajuća presuda u Hagu za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača minimizira izglede protivtužbe Srbije, a da je neutralna u odnosu na hrvatsku tužbu.
"Više je istaknutih pravnika, i u Srbiji, i u Hrvatskoj istaklo da ta presuda minimalizira izglede protivtužbe koju je podnela Srbija, a da je neutralnog značaja u odnosu na hrvatsku tužbu", naveo je Josipović.
On je dodao da se kao pravnik slaže s takvom tezom, a da bi kao predsednik Hrvatske "voleo da se reše svi problemi zbog kojih su tužbe podignute i da se time učine nepotrebnima".
Josipović smatra da je postignut vidan napredak u međusobnim odnosima Beograda i Zagreba u poslednje dve godine, ali i da je ostalo još dosta toga što mora da se reši.
"Razumem da na sve događaje ne gledamo na isti način, ali, političari bi morali da učine napor da razlike ne budu nepremostive ili, barem da ne utiču na one aspekte saradnje koji su zaista preiše važni i Hrvatskoj i Srbiji, građanima s obe strane granice", zaključio je Josipović.
Dve zemlje podnele su jedna protiv druge tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koji je okvirno zakazao za februar 2014. glavnu usmenu raspravu.
(MONDO/agencije, foto: mzv.cz)
"Moralo bi se sve unapred definisati – da li će se uopšte izvoditi dokazi saslušanjem svedoka ili će se samo čitati njihovi iskazi koji su dostavljeni uz dosadašnje podneske", rekao je Štrbac.
On je rekao da će Beograd istrajati na predlogu da se sasluša grupa svedoka, bez obzira na to što su njihovi iskazi u pisanoj formi dostupni sudu.
Štrbac je optimističan da srpska strana može u procesu pred Međunarodnim sudom pravde dokazati genocidnu nameru, ističući da je optužnica protiv hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača obuhvatila samo jedan deo zločina u vojno-policijskoj operaciji "Oluja".
"U našoj kontratužbi tvrdimo da od svih događaja na području Hrvatske jedino celovita 'Oluja', a ne samo onaj deo koji je bio obuhvaćen u tužbi protiv Gotovine i Markača, ispunjava pun kapacitet genocida po definiciji iz konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju genocida", rekao je Štrbac.
On je naglasio da kontratužba Srbije obuhvata i period sve do kraja 1997. godine – kada su u Hrvatskoj ubijani preostali Srbi, kada se intenzivno palila i pljačkala srpska imovina, a povratnici ubijani.
"A, kad se sa tom akcijom uvežu događaji koji prethodili – kao što su Pakračka poljana Miljevački plato, Maslenica, Medački džep, Bljesak .... , zatim diskriminišući zakoni koji sprečavaju povratak Srba, pa se povežu i događaji iz NDH gde su počinjeni strašni zločini nad Srbima, onda smatramo da ćemo, bez obzira na ovu oslobađajuću presudu, uspeti da dokažemo da je 'Oluja' bila genocidna", rekao je Štrbac.
On je pozdravio odluku savetnika predsjednika Srbije Olivera Antića da neće biti povlačenja tužbe za genocid protiv Hrvatske.
On je istakao da je genocid isuviše ozbiljno pitanje da bi se o njemu dogovarale političke elite.
S druge strane naznake srpemnosti za dogovor oko povlačćenja tužbi iskazao je predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
"Ako se ono što se želelo postići tužbom može ostvariti dogovorom, tužbe postaju nepotrebne. U Hrvatskoj, ocena o tome je u rukama Vlade", rekao je Josipović Tanjugu.
On je istovremeno ocenio da oslobađajuća presuda u Hagu za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača minimizira izglede protivtužbe Srbije, a da je neutralna u odnosu na hrvatsku tužbu.
"Više je istaknutih pravnika, i u Srbiji, i u Hrvatskoj istaklo da ta presuda minimalizira izglede protivtužbe koju je podnela Srbija, a da je neutralnog značaja u odnosu na hrvatsku tužbu", naveo je Josipović.
On je dodao da se kao pravnik slaže s takvom tezom, a da bi kao predsednik Hrvatske "voleo da se reše svi problemi zbog kojih su tužbe podignute i da se time učine nepotrebnima".
Josipović smatra da je postignut vidan napredak u međusobnim odnosima Beograda i Zagreba u poslednje dve godine, ali i da je ostalo još dosta toga što mora da se reši.
"Razumem da na sve događaje ne gledamo na isti način, ali, političari bi morali da učine napor da razlike ne budu nepremostive ili, barem da ne utiču na one aspekte saradnje koji su zaista preiše važni i Hrvatskoj i Srbiji, građanima s obe strane granice", zaključio je Josipović.
Dve zemlje podnele su jedna protiv druge tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koji je okvirno zakazao za februar 2014. glavnu usmenu raspravu.
(MONDO/agencije, foto: mzv.cz)
