Američka administracija obavestila je bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića da neće odobriti da se general Vesli Klark pojavi kao svedok njegove odbrane.
Administracija SAD je obrazložila da njegov iskaz ne bi potkrepio tvrdnje optuženog u vezi sa suštinom i relevatnošću svedočenja.
Karadžić je tražio informacije o dva sastanka kojima je Klark prisustvovao- sa tadašnjim komandantom Glavnog štaba Vojske RS Ratkom Mladićem, 1994. u Banjaluci i 1995, sa tadašnjim predsednikom BiH Alijom Izetbegovićem, u Sarajevu.
Mladić je, kako ističe Karadžić, "obavestio generala Klarka da je spreman da pristane na prekid vatre i da jedva čeka da završi rat", a na sastanku u Sarajevu su "Ričard Holbruk i general Klark izjavili da će SAD vojno intervenisati na strani Federacije, ukoliko Srbi ne okončaju rat". To je, tvrdi Karadžić, "bio motiv da muslimani insceniraju masakr na Markalama 28. avgusta 1995. godine".
U pismu ambasade SAD u Hagu, upućenom Karadžićevom glavnom pravnom savetniku, američkom advokatu Piteru Robinsonu, navodi se da je general Klark kontaktiran u vezi sa zahtevom odbrane. "Klark je rekao da je on izričito pitao Mladića da potpiše mirovni sporazum pripremljen po vođstvom ambasadora Redmonda i da je Mladić rekao da on to neće. Klark se "ne seća da je na tom sastanku bilo reči o prekidu vatre", navodi se u pismu.
General Klark dalje je tvrdio da Izetbegoviću "ništa nije obećavao, da nije bio ovlašćen da daje bilo kakva obećanja" i da je sastanku prisustovao "samo da bi postavljao pitanja i prikupljao činjenice i utiske".
"Imajući u vidu informacije dobijene od generala Klarka u vezi sa dva sastanka, njegovo svedočenje ne bi potkrepilo tvrdnje Radovana Karadžića u vezi sa njihovom suštinom, niti relevantnošću. Vlada SAD, prema tome, ovoga puta neće odobriti svedočenje generala Klarka", ističe se u dopisu iz američke ambasade.
Povodom Karadžićevog zahteva da mu se dostave svi snimci, beleške i zapisnici sa dva sastanka, navodi se da su pronađena četiri predmeta koja bi "mogla biti odgovarajuća" i da je američka administracija spremna da ih dostavi ukoliko optuženi obezbedi izdavanje naloga po pravilu 70, koje predviđa da se dostavljeni materijal neće koristiti u sudnici bez izričitog odobrenja države u čijem su posedu.
Penzionisani general Vesli Klark je 1994. bio zadužen za planiranje odgovora na sukobe u BiH i obezbeđivanje podrške NATO trupama na terenu. Od 1997. do 2000. godine, on je bio komandant snaga NATO za Evropu. U decembru 2003, Klark je bio svedok optužbe na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images, arhiva)
Karadžić je tražio informacije o dva sastanka kojima je Klark prisustvovao- sa tadašnjim komandantom Glavnog štaba Vojske RS Ratkom Mladićem, 1994. u Banjaluci i 1995, sa tadašnjim predsednikom BiH Alijom Izetbegovićem, u Sarajevu.
Mladić je, kako ističe Karadžić, "obavestio generala Klarka da je spreman da pristane na prekid vatre i da jedva čeka da završi rat", a na sastanku u Sarajevu su "Ričard Holbruk i general Klark izjavili da će SAD vojno intervenisati na strani Federacije, ukoliko Srbi ne okončaju rat". To je, tvrdi Karadžić, "bio motiv da muslimani insceniraju masakr na Markalama 28. avgusta 1995. godine".
U pismu ambasade SAD u Hagu, upućenom Karadžićevom glavnom pravnom savetniku, američkom advokatu Piteru Robinsonu, navodi se da je general Klark kontaktiran u vezi sa zahtevom odbrane. "Klark je rekao da je on izričito pitao Mladića da potpiše mirovni sporazum pripremljen po vođstvom ambasadora Redmonda i da je Mladić rekao da on to neće. Klark se "ne seća da je na tom sastanku bilo reči o prekidu vatre", navodi se u pismu.
General Klark dalje je tvrdio da Izetbegoviću "ništa nije obećavao, da nije bio ovlašćen da daje bilo kakva obećanja" i da je sastanku prisustovao "samo da bi postavljao pitanja i prikupljao činjenice i utiske".
"Imajući u vidu informacije dobijene od generala Klarka u vezi sa dva sastanka, njegovo svedočenje ne bi potkrepilo tvrdnje Radovana Karadžića u vezi sa njihovom suštinom, niti relevantnošću. Vlada SAD, prema tome, ovoga puta neće odobriti svedočenje generala Klarka", ističe se u dopisu iz američke ambasade.
Povodom Karadžićevog zahteva da mu se dostave svi snimci, beleške i zapisnici sa dva sastanka, navodi se da su pronađena četiri predmeta koja bi "mogla biti odgovarajuća" i da je američka administracija spremna da ih dostavi ukoliko optuženi obezbedi izdavanje naloga po pravilu 70, koje predviđa da se dostavljeni materijal neće koristiti u sudnici bez izričitog odobrenja države u čijem su posedu.
Penzionisani general Vesli Klark je 1994. bio zadužen za planiranje odgovora na sukobe u BiH i obezbeđivanje podrške NATO trupama na terenu. Od 1997. do 2000. godine, on je bio komandant snaga NATO za Evropu. U decembru 2003, Klark je bio svedok optužbe na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images, arhiva)
