Lider crnogorske Demokratske partije socijalista Milo Đukanović koji je po šesti put dobio priliku da sastavlja vladu, među aktuelnim šefovima država i vlada u Evropi jedan je od rekordera po broju godina na vlasti.
Đukanović je praktično na vlasti od 1991, uz dve pauze od po manje od dve godine, kada se povlačio sa državnih funkcija ali je i dalje ostajao na čelu vladajuće stranke.
Od 1991, kada je prvi put izabran za premijera i postao najmlađi predsednik vlade u Evropi, ukupno je pet puta sastavljao vladu, jednom je vođenje vlade preuzeo na pola mandata, a jednom je biran i za predsednika države.
S dugovečnošću Đukanovićevog DPS-a koji je na oktobarskim izborima ostao bez apsolutne većine ali je uspeo da formira vladu, u Evropi se mogu porediti jedino luksemburški demohrišćani.
Konzervativna Hrišćansko socijalna narodna partija je od Drugog svetskog rata dala sve premijere Luksemburga osim od 1974. do 1979. godine.
Ta stranka je od 1990. promenila četiri šefa partije, ali je Žan-Klod Junker, posle vođenja partije od 1990. do 1995. preuzeo mesto šefa vlade na kojem je i danas, kao jedini je evropski premijer sa 17 godina neprekidnog staža.
Kada je reč o svetskim liderima, ne računajući kraljice, kraljeve i sultane, na vrhu liste onih koji su najduže na vlasti nalazi se kamerunski predsednik Pol Bija koji vodi tu afričku državu više od 37 godina.
Više od 30 godina na vlasti su i aktuelni lideri Irana, Ekvatorijalne Gvineje, Angole, Zimbavea, a više od dve decenije Kambodže, Ugande, Burkine Faso, Kazahstana, Uzbekistana, Sudana i Čada.
Beloruski predsednik Aleksadnar Lukašenko na vlasti je od 1994. godine s tim da su ga podržavale nominalno različite stranke.
Ako bi se računali i oni koji više nisu na vlasti spisak dugovečnih vladara bio bi mnogo duži, a apsolutni rekorder bio bi kubanski lider Fidel Kastro sa više od pola veka na vlasti.
(Beta/foto: Beta/AP, Darko Vojinović)
Od 1991, kada je prvi put izabran za premijera i postao najmlađi predsednik vlade u Evropi, ukupno je pet puta sastavljao vladu, jednom je vođenje vlade preuzeo na pola mandata, a jednom je biran i za predsednika države.
S dugovečnošću Đukanovićevog DPS-a koji je na oktobarskim izborima ostao bez apsolutne većine ali je uspeo da formira vladu, u Evropi se mogu porediti jedino luksemburški demohrišćani.
Konzervativna Hrišćansko socijalna narodna partija je od Drugog svetskog rata dala sve premijere Luksemburga osim od 1974. do 1979. godine.
Ta stranka je od 1990. promenila četiri šefa partije, ali je Žan-Klod Junker, posle vođenja partije od 1990. do 1995. preuzeo mesto šefa vlade na kojem je i danas, kao jedini je evropski premijer sa 17 godina neprekidnog staža.
Kada je reč o svetskim liderima, ne računajući kraljice, kraljeve i sultane, na vrhu liste onih koji su najduže na vlasti nalazi se kamerunski predsednik Pol Bija koji vodi tu afričku državu više od 37 godina.
Više od 30 godina na vlasti su i aktuelni lideri Irana, Ekvatorijalne Gvineje, Angole, Zimbavea, a više od dve decenije Kambodže, Ugande, Burkine Faso, Kazahstana, Uzbekistana, Sudana i Čada.
Beloruski predsednik Aleksadnar Lukašenko na vlasti je od 1994. godine s tim da su ga podržavale nominalno različite stranke.
Ako bi se računali i oni koji više nisu na vlasti spisak dugovečnih vladara bio bi mnogo duži, a apsolutni rekorder bio bi kubanski lider Fidel Kastro sa više od pola veka na vlasti.
(Beta/foto: Beta/AP, Darko Vojinović)
