Pošto je u slovenačkom parlamentu položio zakletvu, novi predsednik Slovenije Borut Pahor obratio se poslanicima i pozvao na jedinstvo u državi, kako bi kriza bila prevladana.
U sinoćnom obraćanju u Skupštini, ocenio da je situacija u zemlji teška, ali da se još uvek može popraviti.
"Još smo u poziciji da budućnost zavisi od naše volje", rekao je Pahor.
"Četiri godine krize su nas iscrpele i proživljavamo teška vremena, pa je razumljivo da naši ljudi imaju sve manje strpljenja. Socijalno najslabiji imaju još samo svoje dostojanstvo, a neki imaju osećaj da su i to izgubili", dodao je on.
Novi predsednik Slovenije, koji je u drugom krugu na izborima početkom decembra osvojio 67 odsto glasova, ipak smatra da će Slovenija uspeti da se izbori s krizom, ako uz široki politički konsenzus svih stranaka, postigne dogovor o merama za njeno prevazilaženje.
Pahor smatra da političari treba da pokažu "jaku i nepokelabljivu volju" i usredsrede se na načine prevazilaženja krize.
On je izrazio spremnost da kao predsednik pomogne u postizanju takvog društvenog sporazuma koji bi, uz političke stranke, obuhvatio sindikate i udruženja poslodavaca, kako bi celo društvo prihvatilo potrebne mere za izlazak iz krize.
"Samo zajednički nastup svih političkih snaga i koncentracija na antikrizne mere, mogu dati rezultat koji će ljudi prihvatiti i biti strpljivi da podnesu breme potrebno da se iz sadašnjeg stanja izađe",
upozorio je Pahor.
Takav konsenzus bi, smatra on, bio dobar signal i finansijskim tržištima, kako bi država opet došla u situaciju da dolazi do kredita kojima će ostvariti novi rast.
"Ili ćemo svi uspeti ili ćemo svi biti gubitnici", rekao je Pahor u inauguracionom govoru.
Pahor je rekao i da će se "od prvog dana" truditi da poveže vladajuću koaliciju i opoziciju sporazumom o merama za prevazilaženje krize.
Pahor se u govoru kratko osvrnuo i na promene u Evropskoj uniji, rekavši da se zalaže da Slovenija ostane među državama EU koje će pratiti strateške pomake u cilju njene što bolje ekonomske integracije, prenele su agencije.
Pahor se u govoru, gotovo u celini posvećenom pitanjima unutrašnje politike i krizi, nije posebno osvrtao na spoljnu politiku, ali je rekao da su Sloveniji potrebni "dobri i prijateljski odnosi sa sve četiri susedne države".
Pahor će na ceremonijalnoj svečanosti danas od dosadašnjeg predsednika Danila Tirka preuzeti dužnost šefa države, na kojem će ostati pet godina.
On je sa 49 godina najmlađi predsednik Slovenije a i jedini koji je dospeo na čelo države a da je prethodno bio na funkciji premijera (od 2008. do 2012) i predsednika parlamenta (od 2000. do 2004 godine), navodi agencija STA.
Pahor je četvrti predsednik Slovenije, od kako je ta zemlja 1991. godine proglasila nezavisnost od bivše SFRJ.
STA navodi da su među ovlašćenjima koja predsednik ima po Ustavu i raspisivanje opštih izbora, predlaganje mandatara, imenovanje sudija Ustavnog suda, proglašavnje zakona i postavljanje ambasadora Slovenije na predlog vlade.
Agencija dodaje da su naknadnim zakonima proširena ustavna ovlašćenja predsednika, tako da on, takođe, imenuje ključne ličnosti kao što su guverner centralne banke, ombudsman, predsednik Revizorskog suda, komesar za informisanje i članovi Komisije za sprečavanje korucpije.
Upravo imenovanje novog zaštitnika ljudskih prava biće jedan od prvih zadataka Pahora na novoj funkciji, budući da aktuelnom ombudsmanu ističe mandat za nekoliko sedmica.
On je postao predsednik u trenutku kada je Sloveniju zahvatio talas prostesta građana nezadovoljnih stanjem u zemlji.
(Tanjug/MONDO/foto: Tanjug/AP)
"Još smo u poziciji da budućnost zavisi od naše volje", rekao je Pahor.
"Četiri godine krize su nas iscrpele i proživljavamo teška vremena, pa je razumljivo da naši ljudi imaju sve manje strpljenja. Socijalno najslabiji imaju još samo svoje dostojanstvo, a neki imaju osećaj da su i to izgubili", dodao je on.
Novi predsednik Slovenije, koji je u drugom krugu na izborima početkom decembra osvojio 67 odsto glasova, ipak smatra da će Slovenija uspeti da se izbori s krizom, ako uz široki politički konsenzus svih stranaka, postigne dogovor o merama za njeno prevazilaženje.
Pahor smatra da političari treba da pokažu "jaku i nepokelabljivu volju" i usredsrede se na načine prevazilaženja krize.
On je izrazio spremnost da kao predsednik pomogne u postizanju takvog društvenog sporazuma koji bi, uz političke stranke, obuhvatio sindikate i udruženja poslodavaca, kako bi celo društvo prihvatilo potrebne mere za izlazak iz krize.
"Samo zajednički nastup svih političkih snaga i koncentracija na antikrizne mere, mogu dati rezultat koji će ljudi prihvatiti i biti strpljivi da podnesu breme potrebno da se iz sadašnjeg stanja izađe",
upozorio je Pahor.
Takav konsenzus bi, smatra on, bio dobar signal i finansijskim tržištima, kako bi država opet došla u situaciju da dolazi do kredita kojima će ostvariti novi rast.
"Ili ćemo svi uspeti ili ćemo svi biti gubitnici", rekao je Pahor u inauguracionom govoru.
Pahor je rekao i da će se "od prvog dana" truditi da poveže vladajuću koaliciju i opoziciju sporazumom o merama za prevazilaženje krize.
Pahor se u govoru kratko osvrnuo i na promene u Evropskoj uniji, rekavši da se zalaže da Slovenija ostane među državama EU koje će pratiti strateške pomake u cilju njene što bolje ekonomske integracije, prenele su agencije.
Pahor se u govoru, gotovo u celini posvećenom pitanjima unutrašnje politike i krizi, nije posebno osvrtao na spoljnu politiku, ali je rekao da su Sloveniji potrebni "dobri i prijateljski odnosi sa sve četiri susedne države".
Pahor će na ceremonijalnoj svečanosti danas od dosadašnjeg predsednika Danila Tirka preuzeti dužnost šefa države, na kojem će ostati pet godina.
On je sa 49 godina najmlađi predsednik Slovenije a i jedini koji je dospeo na čelo države a da je prethodno bio na funkciji premijera (od 2008. do 2012) i predsednika parlamenta (od 2000. do 2004 godine), navodi agencija STA.
Pahor je četvrti predsednik Slovenije, od kako je ta zemlja 1991. godine proglasila nezavisnost od bivše SFRJ.
STA navodi da su među ovlašćenjima koja predsednik ima po Ustavu i raspisivanje opštih izbora, predlaganje mandatara, imenovanje sudija Ustavnog suda, proglašavnje zakona i postavljanje ambasadora Slovenije na predlog vlade.
Agencija dodaje da su naknadnim zakonima proširena ustavna ovlašćenja predsednika, tako da on, takođe, imenuje ključne ličnosti kao što su guverner centralne banke, ombudsman, predsednik Revizorskog suda, komesar za informisanje i članovi Komisije za sprečavanje korucpije.
Upravo imenovanje novog zaštitnika ljudskih prava biće jedan od prvih zadataka Pahora na novoj funkciji, budući da aktuelnom ombudsmanu ističe mandat za nekoliko sedmica.
On je postao predsednik u trenutku kada je Sloveniju zahvatio talas prostesta građana nezadovoljnih stanjem u zemlji.
(Tanjug/MONDO/foto: Tanjug/AP)
