Ženski fetusi ciljno se ne uništavaju samo u Indiji ili Kini, već i u Albaniji, na Kosovu, u Makedoniji i Crnoj Gori, a tako nastao višak muškaraca u društvu imaće dramatične društvene posledice i u balkanskim zemljama.
Ovo se navodi u tekstu pod naslovom "Visoka tehnologija ispunjava tradicionalne želje" u današnjem izdanju "Zidojče cajtunga" (Sueddeutsche Zeitung).
U opširnom opisu se navodi da u Albaniji već sada na 100 novoriđenih devojčica dolazi 112 dečaka, što je situacija ista kao u Indiji gde "džendercid" ili "femicid" već decenijama spada u ključne socijalne probleme.
Reč je o prekidima trudnoće, uglavnom pod pritiskom muža i njegove porodice, u slučajevima kada se utvrdi da je reč o ženskom fetusu, ali i o ubijanju novorođenih ženskih beba.
Situacija nije mnogo bolja ni u nekoliko drugih balkanskih zemalja.
Kako za "Zidojče cajtung" navodi stručnjak za stanovništvo Kristof Gilmoto sa Instituta za razvoj Univerziteta Pariz - Dekart, na Kosovu na 100 rođenih devojčica dolazi 110 dečaka, u Crnoj Gori 109, u Makedoniji 106.
Prosečni odnos polova kod novorođenčadi širom sveta je 100 prema 105 u korist dečaka.
Ovaj "višak" dečaka kasnije se neutrališe zbog veće smrtnosti muške dece. Međutim, kada je broj dečaka nesrazmerno veći od broja devojčice, demografska struktura se drastično remeti.
Na Balkanu je, kako Gilmoto navodi, "višak" dečaka upadljiv pre svega u albanskim sredinama. "Želja roditelja na neizostavno dobiju muške naslednike, specifičnost je albanskog kulturnog kruga", smatra ovaj stručnjak.
Ova želja međutim, kako ukazuje, nije tipična samo za muslimane, već i za katolike i pravoslavce u Albaniji.
"Koliko god to saznanje bilo bolno, abortusi u slučaju ženskih fetusa su tamo kulturološki fenomen koji ima korene u arhaičnom poimanju porodice", smatra pariski stručnjak.
To je zato što dečaci zadržavaju porodično ime kojeg se devojčice udajom najčešće odriču, a tradicionalno je i da se o ostarelim roditeljima brinu sinovi.
Za vladavine socijalizma u Albaniji je abortus bio zabranjen, a prenatalnih pregleda nije ni bilo, navodi "Zidojče cajtung".
Nakon sloma režima, abortus je dozvoljen do 12. sedmice trudnoće, a roditeljima je omogućen pristup prenatanoj dijagnostici. Međutim, u toj ranoj fazi trudnoće često je nemoguće sa sigurnošću utvrditi pol bebe.
Pariski stručnjak Gilmoto navodi da "svi ginekolozi u Albaniji znaju da roditelji žele da saznaju pol deteta" i znaju da često dolazi do abortusa kada se utvrdi da je beba ženskog pola.
Da bi se sprečilo da na svet dođu devojčice, veoma su rasprostranjeni ilegalni pobačaji, u odmakloj trudnoći.
Razvoj na Balkanu Kristof Gilmoto sa pariskog Instituta za razvoj naziva "alarmantnim". Polna nesrazmera dovodi do toga da muškarci više nisu u stanju da nađu partnerke i ožene se. Nedostatak žena ne dovodi, kako bi se moglo očekivati, do toga da one budu "mažene i pažene", već upravo obrnuto - nasilje prema ženama raste.
U zemljama sa nesrazmerno većim brojem muškaraca nego žena, kako pokazuje studija Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo UNFPA, rastu nasilje, prostitucija i trgovina ženama.
Pored toga povećava se broj prinudnih brakova već u detinjstvu, kao i broj samoubistava među ženama koje ne mogu da izdrže pritisak da moraju da rode muško dete.
"Zidojče cajtung" smatra da bi problemom ciljnih pobačaja ženskih fetusa na Balkanu morala da se pozabavi i Evropska unija (EU) s obzirom da je Evropska komisija u oktobru preporučila otpočinjanje pregovora o članstvu sa Tiranim, kao i s obzirom na to da je Makedonija kandidat, a Crna Gora već vodi pristupne pregovore.
U Indiji i više drugih azijskih zemalja je lekarima zabranjeno da pre rođenja utvrđuju pol beba i to saopštavaju roditeljima, ali je zabrana najčešće bez rezultata s obzirom na rasprostranjenu korupciju i u zdravstvu.
"Zidojče cajtung" piše, pozivajući se na reči pariskog stručnjaka Gilmota, da samo u azijskim zemljama "nedostaje" više od 117 miliona žena, a širom sveta više od 160 miliona.
"Paradoksalno, ali medicinski napredak vodi do toga da roditelji mogu da ispune tradicionalnu želju da dobiju sina, i do toga da se devojčice diskriminiušu", piše "Zidojče cajtung".
Albansko ministarstvo zdravlja je krajem 2012. Organizovalo savetovanje na kojem je bio i Gilmoto nakon kojeg je ustanovljena radna grupa koja će se baviti problemom abortusa ženskih fetusa.
No, kako ocenjuje nemački list, čak i ako se povede uspešna akcija protiv ove vrste diskriminacije, negativne posledice osećaće se još decenijama.
(Beta/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
U opširnom opisu se navodi da u Albaniji već sada na 100 novoriđenih devojčica dolazi 112 dečaka, što je situacija ista kao u Indiji gde "džendercid" ili "femicid" već decenijama spada u ključne socijalne probleme.
Reč je o prekidima trudnoće, uglavnom pod pritiskom muža i njegove porodice, u slučajevima kada se utvrdi da je reč o ženskom fetusu, ali i o ubijanju novorođenih ženskih beba.
Situacija nije mnogo bolja ni u nekoliko drugih balkanskih zemalja.
Kako za "Zidojče cajtung" navodi stručnjak za stanovništvo Kristof Gilmoto sa Instituta za razvoj Univerziteta Pariz - Dekart, na Kosovu na 100 rođenih devojčica dolazi 110 dečaka, u Crnoj Gori 109, u Makedoniji 106.
Prosečni odnos polova kod novorođenčadi širom sveta je 100 prema 105 u korist dečaka.
Ovaj "višak" dečaka kasnije se neutrališe zbog veće smrtnosti muške dece. Međutim, kada je broj dečaka nesrazmerno veći od broja devojčice, demografska struktura se drastično remeti.
Na Balkanu je, kako Gilmoto navodi, "višak" dečaka upadljiv pre svega u albanskim sredinama. "Želja roditelja na neizostavno dobiju muške naslednike, specifičnost je albanskog kulturnog kruga", smatra ovaj stručnjak.
Ova želja međutim, kako ukazuje, nije tipična samo za muslimane, već i za katolike i pravoslavce u Albaniji.
"Koliko god to saznanje bilo bolno, abortusi u slučaju ženskih fetusa su tamo kulturološki fenomen koji ima korene u arhaičnom poimanju porodice", smatra pariski stručnjak.
To je zato što dečaci zadržavaju porodično ime kojeg se devojčice udajom najčešće odriču, a tradicionalno je i da se o ostarelim roditeljima brinu sinovi.
Za vladavine socijalizma u Albaniji je abortus bio zabranjen, a prenatalnih pregleda nije ni bilo, navodi "Zidojče cajtung".
Nakon sloma režima, abortus je dozvoljen do 12. sedmice trudnoće, a roditeljima je omogućen pristup prenatanoj dijagnostici. Međutim, u toj ranoj fazi trudnoće često je nemoguće sa sigurnošću utvrditi pol bebe.
Pariski stručnjak Gilmoto navodi da "svi ginekolozi u Albaniji znaju da roditelji žele da saznaju pol deteta" i znaju da često dolazi do abortusa kada se utvrdi da je beba ženskog pola.
Da bi se sprečilo da na svet dođu devojčice, veoma su rasprostranjeni ilegalni pobačaji, u odmakloj trudnoći.
Razvoj na Balkanu Kristof Gilmoto sa pariskog Instituta za razvoj naziva "alarmantnim". Polna nesrazmera dovodi do toga da muškarci više nisu u stanju da nađu partnerke i ožene se. Nedostatak žena ne dovodi, kako bi se moglo očekivati, do toga da one budu "mažene i pažene", već upravo obrnuto - nasilje prema ženama raste.
U zemljama sa nesrazmerno većim brojem muškaraca nego žena, kako pokazuje studija Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo UNFPA, rastu nasilje, prostitucija i trgovina ženama.
Pored toga povećava se broj prinudnih brakova već u detinjstvu, kao i broj samoubistava među ženama koje ne mogu da izdrže pritisak da moraju da rode muško dete.
"Zidojče cajtung" smatra da bi problemom ciljnih pobačaja ženskih fetusa na Balkanu morala da se pozabavi i Evropska unija (EU) s obzirom da je Evropska komisija u oktobru preporučila otpočinjanje pregovora o članstvu sa Tiranim, kao i s obzirom na to da je Makedonija kandidat, a Crna Gora već vodi pristupne pregovore.
U Indiji i više drugih azijskih zemalja je lekarima zabranjeno da pre rođenja utvrđuju pol beba i to saopštavaju roditeljima, ali je zabrana najčešće bez rezultata s obzirom na rasprostranjenu korupciju i u zdravstvu.
"Zidojče cajtung" piše, pozivajući se na reči pariskog stručnjaka Gilmota, da samo u azijskim zemljama "nedostaje" više od 117 miliona žena, a širom sveta više od 160 miliona.
"Paradoksalno, ali medicinski napredak vodi do toga da roditelji mogu da ispune tradicionalnu želju da dobiju sina, i do toga da se devojčice diskriminiušu", piše "Zidojče cajtung".
Albansko ministarstvo zdravlja je krajem 2012. Organizovalo savetovanje na kojem je bio i Gilmoto nakon kojeg je ustanovljena radna grupa koja će se baviti problemom abortusa ženskih fetusa.
No, kako ocenjuje nemački list, čak i ako se povede uspešna akcija protiv ove vrste diskriminacije, negativne posledice osećaće se još decenijama.
(Beta/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
