Serž Bramerc kaže da su dokazi sažeti na 1.300 stranica bili dovoljni da se jednoglasno osude hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, ali da se mora prihvatiti činjenica da je troje od pet sudija to videlo drugačije.
"Neće vas iznenaditi da su, po našem mišljenju, dokazi koji su izvedeni tokom dvogodišnjeg suđenja i sažeti na 1.300 stranica prvostepene presude, dovoljni da bi se jednoglasno potvrdila prvostepena osuđujuća presuda. Međutim, moramo da prihvatimo da je troje od pet sudija to videlo drugačije", kazao je glavni haški tužilac u intervjuu "Novostima".
"Razumem emotivne reakcije u Srbiji, pogotovo jer nema sumnje da su zločini počinjeni tokom događaja na koje se odnosi presuda. Tokom celog žalbenog postupka u 'predmetu Gotovina' objašnjavali smo Žalbenom veću zašto smatramo da ima dovoljno dokaza da bi se potvrdila jednoglasna prvostepena presuda Sudskog veća. Činjenica da je žalbenu presudu doneo minimalan broj sudija koji je potreban za većinu, kao i da je ona bila propraćena jakim izdvojenim mišljenjima, verovatno je doprinela negativnoj percepciji kod mnogih u Srbiji", kazao je Bramerc.
"Ne bih rekao da je međunarodna pravda pokazala slabosti. Većina sudija donela je presudu u kojoj su pokušali da primene pravila i postupke koji uređuju žalbene procese na Međunarodnom sudu. Međutim, reakcija javnosti je pokazala da postoji jaz između postupka odlučivanja i presude s jedne strane i načina na koji ih razumeju zajednica i žrtve, i spoljni faktori, s druge strane", istakao je on.
Na pitanje zašto se tada oglasio, mada obično ne komentarišete presude, glavni tužilac Tribunala je rekao da je prvo hteo da uvaži patnje žrtava.
"Realnost je takva da su zločini zaista počinjeni i u očima žrtava i njihovih porodica pravda nije zadovoljena. Zatim, okolnosti ove presude, naročito oštar ton i sadržaj dvaju izdvojenih mišljenja, jesu neobični. Konačno, hteo sam da podstaknem domaće pravosudne organe da nastave istrage i gonjenje zločina počinjenih pre i posle akcije 'Oluja', kao i da izrazim svoju spremnost da im pomognemo, tako što ćemo im ustupiti informacije iz naših baza podataka", kazao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, tužilaštvo može da pokrene postupak za preispitivanje u roku od godinu dana od konačne presude, ali će zahtev biti odobren samo ukoliko imamo dokaze za nove činjenice s kojima stranke nisu bile upoznate tokom postupka, a koje smo se potrudili da pronađemo, i koje mogu značajno da utiču na presudu.
On je napomenuo da Srbija nije strana u postupku i da nema pravnih mogućnosti po pitanju presude.
Na pitanje šta za njega konkretno znači odluka Beograda da odnose s Hagom spusti na tehnički nivo, Bramerc je rekao da su tokom godina uspostavljeni efikasni kanali saradnje s vlastima u Srbiji.
"Kako sam naveo u našem izveštaju Savetu bezbednosti, ta saradnja će ostati važna u kontekstu naših poslednjih suđenja. Na osnovu mojih nedavnih razgovora sa srpskim zvaničnicima, verujem da će se ta saradnja nastaviti", rekao je glavni tužilac Haškog tribunala.
(Tanjug, foto:AP)
"Razumem emotivne reakcije u Srbiji, pogotovo jer nema sumnje da su zločini počinjeni tokom događaja na koje se odnosi presuda. Tokom celog žalbenog postupka u 'predmetu Gotovina' objašnjavali smo Žalbenom veću zašto smatramo da ima dovoljno dokaza da bi se potvrdila jednoglasna prvostepena presuda Sudskog veća. Činjenica da je žalbenu presudu doneo minimalan broj sudija koji je potreban za većinu, kao i da je ona bila propraćena jakim izdvojenim mišljenjima, verovatno je doprinela negativnoj percepciji kod mnogih u Srbiji", kazao je Bramerc.
"Ne bih rekao da je međunarodna pravda pokazala slabosti. Većina sudija donela je presudu u kojoj su pokušali da primene pravila i postupke koji uređuju žalbene procese na Međunarodnom sudu. Međutim, reakcija javnosti je pokazala da postoji jaz između postupka odlučivanja i presude s jedne strane i načina na koji ih razumeju zajednica i žrtve, i spoljni faktori, s druge strane", istakao je on.
Na pitanje zašto se tada oglasio, mada obično ne komentarišete presude, glavni tužilac Tribunala je rekao da je prvo hteo da uvaži patnje žrtava.
"Realnost je takva da su zločini zaista počinjeni i u očima žrtava i njihovih porodica pravda nije zadovoljena. Zatim, okolnosti ove presude, naročito oštar ton i sadržaj dvaju izdvojenih mišljenja, jesu neobični. Konačno, hteo sam da podstaknem domaće pravosudne organe da nastave istrage i gonjenje zločina počinjenih pre i posle akcije 'Oluja', kao i da izrazim svoju spremnost da im pomognemo, tako što ćemo im ustupiti informacije iz naših baza podataka", kazao je Bramerc.
Prema njegovim rečima, tužilaštvo može da pokrene postupak za preispitivanje u roku od godinu dana od konačne presude, ali će zahtev biti odobren samo ukoliko imamo dokaze za nove činjenice s kojima stranke nisu bile upoznate tokom postupka, a koje smo se potrudili da pronađemo, i koje mogu značajno da utiču na presudu.
On je napomenuo da Srbija nije strana u postupku i da nema pravnih mogućnosti po pitanju presude.
Na pitanje šta za njega konkretno znači odluka Beograda da odnose s Hagom spusti na tehnički nivo, Bramerc je rekao da su tokom godina uspostavljeni efikasni kanali saradnje s vlastima u Srbiji.
"Kako sam naveo u našem izveštaju Savetu bezbednosti, ta saradnja će ostati važna u kontekstu naših poslednjih suđenja. Na osnovu mojih nedavnih razgovora sa srpskim zvaničnicima, verujem da će se ta saradnja nastaviti", rekao je glavni tužilac Haškog tribunala.
(Tanjug, foto:AP)
