U Županijskom sudu u Karlovcu nastavljeno je sudjenju bivšem specijalcu hrvatskog MUP-a Mihajlu Hrastovu, optuženom za ratni zločin 1991. godine na Koranskom mostu kod Karlovca, kada je prema optužnici ubijeno 13 zarobljenih rezervista JNA.
Na poslednjoj raspravi saslušani su svedoci - komandant Specijalne jedinice policije Franje Družaka, komandant karlovačke policije iz 1991. godine Ivan Štajduhar i dvojica tenkista, rezervista tadašnje JNA.
Obojicu tenkista, inače povratnika na područje Vojnića, DJuru Vukobratovića i DJuru Sučevića, za svedočenje je u dokaznom postupku pozvala odbrana Mihajla Hrastova radi utvrdjivanja stepena ratne opasnosti i ugroženosti odbrane Karlovca.
Oni su opisali vojnu spremnost svojih posada i kretanje svoje jedinice 21. septembra 1991, kada je zločin počinjen, a Vukobratović je rekao da je kao rezervista "učestvovao u vojnoj vežbi", dodajući da je iste večeri čuo da je na mostu bilo zarobljavanja.
Sučević je rekao da se medju rezervistima pročulo da je toga dana bilo zarobljavanja i ubistava, a nakon toga došli su im, kako su rekli, "aktivni vojnici iz Kumanova i Zaječara".
Komandant specijalaca kojima je Hrastov pripadao, Franjo Družak, rekao je da njemu i njegovim saradnicima nije "ni palo na pamet" naredjenje da se puca u rezerviste na mostu, jer su oni, kako je rekao, "bili disciplinovani i organizovani po svim principima medjunarodnog ratnog prava".
Kako je rekao, sam dogadjaj na mostu bio posledica čestih neprijateljskih napada u pokušaju da se zauzme Karlovac.
Družak je rekao da je Hrastov iz svih akcija u kojima je pre učestvovao shvatao važnost mostova, a zatim je pročitao i naredjenje koje je potpisao komandant 110. brigade Hrvatske vojske Luka Janči, kojim se 15. septembra svim jedinicama naredjuje da se blokiraju svi prilazni mostovi Karlovcu i "ostavi minimalan prolaz za osobe" koje treba "pretresti i razoružati".
Ovo je drugo sudjenje optuženom Mihajlu Hrastovu, nakon što je u martu 2004. Vrhovni sud po drugi put ukinuo oslobadjajuću presudu karlovačkog Županijskog suda za "protipravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja u oružanom sukobu, kao i izvršenje kažnjivog dela protiv čovečnosti i medjunarodnog prava".
Njemu se sudi jer je kao pripadnik posebne policijske jedinice dobio zadatak da sa svojom grupom čuva i privede u policiju grupu neprijateljskih vojnika koji su predali oružje. On je, medjutim, na razoružane neprijateljske vojnike pucao iz mitraljeza, iako oni nisu direktno ugrožavali živote Hrastova i njegovih kolega.
(Beta)
Na poslednjoj raspravi saslušani su svedoci - komandant Specijalne jedinice policije Franje Družaka, komandant karlovačke policije iz 1991. godine Ivan Štajduhar i dvojica tenkista, rezervista tadašnje JNA.
Obojicu tenkista, inače povratnika na područje Vojnića, DJuru Vukobratovića i DJuru Sučevića, za svedočenje je u dokaznom postupku pozvala odbrana Mihajla Hrastova radi utvrdjivanja stepena ratne opasnosti i ugroženosti odbrane Karlovca.
Oni su opisali vojnu spremnost svojih posada i kretanje svoje jedinice 21. septembra 1991, kada je zločin počinjen, a Vukobratović je rekao da je kao rezervista "učestvovao u vojnoj vežbi", dodajući da je iste večeri čuo da je na mostu bilo zarobljavanja.
Sučević je rekao da se medju rezervistima pročulo da je toga dana bilo zarobljavanja i ubistava, a nakon toga došli su im, kako su rekli, "aktivni vojnici iz Kumanova i Zaječara".
Komandant specijalaca kojima je Hrastov pripadao, Franjo Družak, rekao je da njemu i njegovim saradnicima nije "ni palo na pamet" naredjenje da se puca u rezerviste na mostu, jer su oni, kako je rekao, "bili disciplinovani i organizovani po svim principima medjunarodnog ratnog prava".
Kako je rekao, sam dogadjaj na mostu bio posledica čestih neprijateljskih napada u pokušaju da se zauzme Karlovac.
Družak je rekao da je Hrastov iz svih akcija u kojima je pre učestvovao shvatao važnost mostova, a zatim je pročitao i naredjenje koje je potpisao komandant 110. brigade Hrvatske vojske Luka Janči, kojim se 15. septembra svim jedinicama naredjuje da se blokiraju svi prilazni mostovi Karlovcu i "ostavi minimalan prolaz za osobe" koje treba "pretresti i razoružati".
Ovo je drugo sudjenje optuženom Mihajlu Hrastovu, nakon što je u martu 2004. Vrhovni sud po drugi put ukinuo oslobadjajuću presudu karlovačkog Županijskog suda za "protipravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja u oružanom sukobu, kao i izvršenje kažnjivog dela protiv čovečnosti i medjunarodnog prava".
Njemu se sudi jer je kao pripadnik posebne policijske jedinice dobio zadatak da sa svojom grupom čuva i privede u policiju grupu neprijateljskih vojnika koji su predali oružje. On je, medjutim, na razoružane neprijateljske vojnike pucao iz mitraljeza, iako oni nisu direktno ugrožavali živote Hrastova i njegovih kolega.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
