Postignut dogovor o vraćanju EU viza nekim zemljama Zapadnog Balkana, ali se glasanje o tome očekuje tek u drugoj polovini meseca.
Savet ministara Evropske unije i Evropski parlament su umnogome postigli politički dogovor o
utvrđivanju mehanizma kojim bi EU mogla privremeno vratiti vizni režim za neku od zemalja Zapadnog Balkana, ali je glasanje o tome u Odboru za građanske slobode EP iz tehničkih razloga pomereno za
drugu polovinu januara.
To su agenciji Beta rekli upućeni zvaničnici u ovom odboru EP, koji su istakli da je politički još u decembru praktično usaglašena "zaštitna klauzula" režima bez viza za zapadnobalkanske zemlje, kojom bi vize bile vraćene ako se utvrdi da je iz tih zemalja došlo do naglog povećanja "lažnih azilanata" ili priliva ilegalnih imigranata u EU.
Predstavnica za štampu u Odboru za građanske slobode EP Isabel Nadkarni je objasnila da će, umesto sutra - kako je bilo planirano, glasanje o "zaštitnoj klauzuli" uslediti krajem meseca i to prevashodno iz proceduralno-tehničkih razloga jer je nužno, kako je dodala, da se tekst tog mehanizma još pravno i jezički potpuno "dotera" i usaglasi.
Sama sadržina "zaštitne klauzule" je suštinski prihvaćena u konsultacijama Saveta ministara EU i EP, naglasila je Isabel Nadkarni, a to su potvrdili i drugi izvori u Odboru za građanske slobode EP.
EP je juče saopštio da do usvajanja "zaštitne klauzule" za bezvizni režim, dolazi na zahtev nekoliko zemalja EU koje su ustanovile naglo povećanje broja potpuno neosnovanih zahteva za dobijanje azila državljana nekih zemalja Zapadnog Balkana, posle uvođenja bezviznog režima sa EU.
Kako je agenciji Beta rečeno u Evropskoj komisiji (EK), "zaštitna klauzula" može stupiti na snagu pošto stručnjaci EK utvrde činjenično stanje kad je reč o prilivu lica koja zloupotrebljavaju režim bez viza za putovanje u "šengenski prostor" Unije kad Evropska komisija to predloži Savetu ministara EU.
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su prethodno stavili do znanja da se u zahtevima upućenim Briselu za usvajanje ubrzanog postupka za eventualno vraćanje viza poimence ne spominje nijedna zemlja Zapadnog
Balkana.
Na pitanje da li preti opasnost da vize budu vraćene Srbiji i Makedoniji, izvori u EK su danas ponovili da će jedino merodavno biti kad se u EU tačno ustanovi činjeničko stanje.
Zemlje članice EU bi tada, i na osnovu svojih podataka, mogle zaključiti da je na tri, šest ili više meseci nužno vratiti vize nekoj državi Zapadnog Balkana, ako se utvrdi da je došlo do "vanredne situacije" i mogućeg ugrožavanja bezbednosti prostora EU.
Savet ministara članica EU takvu odluku donosi "kvalifikovanom većinom" glasova što znači da je potrebno 73 odsto glasova svih članica EU. Pritom glas najvećih zemalja Unije ima "specifičnu težinu" od 29 bodova, a najmanjih tri ili četiri boda.
Povodom tvrdnji medija da je u poslednje vreme došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", u ogromnoj većini Roma, iz nekih država Zapadnog Balkana, predstanvnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Mikele Čerkone je Beti rekao da će se pravi podaci znati tek pošto stručnjaci Evropske komisije uskoro daju izveštaje o tome i kada se to sravni s podacima zemalja članica
EU.
U oktobru prošle godine su prvenstveno Nemačka, Švedska i Luksemburg, ali i neke druge članice EU, gde je došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", zatražile da se hitno u Evropskom parlamentu uvede "zaštitna klauzula" kojom bi se u slučaju nagle i velike zloupotrebe bezviznog režima mogle privremeno ponovo uvesti vize nekim zemljama Zapadnog Balkana.
(Beta Foto Ilustracija Guliver Getty)
utvrđivanju mehanizma kojim bi EU mogla privremeno vratiti vizni režim za neku od zemalja Zapadnog Balkana, ali je glasanje o tome u Odboru za građanske slobode EP iz tehničkih razloga pomereno za
drugu polovinu januara.
To su agenciji Beta rekli upućeni zvaničnici u ovom odboru EP, koji su istakli da je politički još u decembru praktično usaglašena "zaštitna klauzula" režima bez viza za zapadnobalkanske zemlje, kojom bi vize bile vraćene ako se utvrdi da je iz tih zemalja došlo do naglog povećanja "lažnih azilanata" ili priliva ilegalnih imigranata u EU.
Predstavnica za štampu u Odboru za građanske slobode EP Isabel Nadkarni je objasnila da će, umesto sutra - kako je bilo planirano, glasanje o "zaštitnoj klauzuli" uslediti krajem meseca i to prevashodno iz proceduralno-tehničkih razloga jer je nužno, kako je dodala, da se tekst tog mehanizma još pravno i jezički potpuno "dotera" i usaglasi.
Sama sadržina "zaštitne klauzule" je suštinski prihvaćena u konsultacijama Saveta ministara EU i EP, naglasila je Isabel Nadkarni, a to su potvrdili i drugi izvori u Odboru za građanske slobode EP.
EP je juče saopštio da do usvajanja "zaštitne klauzule" za bezvizni režim, dolazi na zahtev nekoliko zemalja EU koje su ustanovile naglo povećanje broja potpuno neosnovanih zahteva za dobijanje azila državljana nekih zemalja Zapadnog Balkana, posle uvođenja bezviznog režima sa EU.
Kako je agenciji Beta rečeno u Evropskoj komisiji (EK), "zaštitna klauzula" može stupiti na snagu pošto stručnjaci EK utvrde činjenično stanje kad je reč o prilivu lica koja zloupotrebljavaju režim bez viza za putovanje u "šengenski prostor" Unije kad Evropska komisija to predloži Savetu ministara EU.
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su prethodno stavili do znanja da se u zahtevima upućenim Briselu za usvajanje ubrzanog postupka za eventualno vraćanje viza poimence ne spominje nijedna zemlja Zapadnog
Balkana.
Na pitanje da li preti opasnost da vize budu vraćene Srbiji i Makedoniji, izvori u EK su danas ponovili da će jedino merodavno biti kad se u EU tačno ustanovi činjeničko stanje.
Zemlje članice EU bi tada, i na osnovu svojih podataka, mogle zaključiti da je na tri, šest ili više meseci nužno vratiti vize nekoj državi Zapadnog Balkana, ako se utvrdi da je došlo do "vanredne situacije" i mogućeg ugrožavanja bezbednosti prostora EU.
Savet ministara članica EU takvu odluku donosi "kvalifikovanom većinom" glasova što znači da je potrebno 73 odsto glasova svih članica EU. Pritom glas najvećih zemalja Unije ima "specifičnu težinu" od 29 bodova, a najmanjih tri ili četiri boda.
Povodom tvrdnji medija da je u poslednje vreme došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", u ogromnoj većini Roma, iz nekih država Zapadnog Balkana, predstanvnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Mikele Čerkone je Beti rekao da će se pravi podaci znati tek pošto stručnjaci Evropske komisije uskoro daju izveštaje o tome i kada se to sravni s podacima zemalja članica
EU.
U oktobru prošle godine su prvenstveno Nemačka, Švedska i Luksemburg, ali i neke druge članice EU, gde je došlo do naglog povećanja broja "lažnih azilanata", zatražile da se hitno u Evropskom parlamentu uvede "zaštitna klauzula" kojom bi se u slučaju nagle i velike zloupotrebe bezviznog režima mogle privremeno ponovo uvesti vize nekim zemljama Zapadnog Balkana.
(Beta Foto Ilustracija Guliver Getty)
