Tribunal je odbio zahtev Radovana Karadžića da obaveže bivšeg komandanta Armije BiH u Srebrenici na razgovor sa odbranom bivšeg predsednika Republike Srpske.
Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, optuženog za genocid u Srebrenici, da nekadašnjeg komandanta Armije BiH u tom gradu Nasera Orića obaveže da razgovara sa Karadžićevom odbranom.
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajućeg O-gon Kvona (O-gon Kwon) naznačilo je da Karadžić nije iscrpeo sve mogućnosti da obezbedi Orićevu dobrovoljnu saradnju, što je uslov koji se mora ispuniti pre nego šsto bi Tribunal, ako oceni da je neophodno, tu saradnju mogao obezbediti obavezujućim nalogom (subpoena).
Sudije su taj zaključak utemeljile na činjenici da je Orić, preko advokata, odbio da sa Karadžićevim pravnim savetnicima razgovara samo o zločinima nad Srbima počinjenim u Srebrenici i okolini 1992-95. dok je u toku istraga koju vlasti Republike Srpske vode protiv njega zbog tih zločina.
Karadžić je, kako piše u današnjoj odluci, tražio da sud Orića obaveže da s njegovim pravnim savetnicima razgovara o "događajima u Srebrenici 1992-95" što ne isključuje mogućnost da bi Orić mogao pristati na razgovor o drugim temama izvan optužbi za zločine.
Pozivajući se na navod iz Karadžićevog zahteva da bi o eventualnom pozivanju Orića za svedoka odbrane odlučio tek posle razgovora, sudije podsećaju da time odbrana nije dokazala da je izdavanje obavezujućeg naloga u ovom trenutku neophodno.
To, međutim, Karadžića ne sprečava da obnovi zahtev posle dodatnih pokušaja da Orića privoli na dobrovoljni iskaz.
Sredinom novembra, Karadžić koji se brani sam, zatražio je da sud Orića obaveže da odgovori na njegova pitanja.
U podnesku je bilo navedeno da je Orić, preko advokata, odbio Karadžićev poziv uz obrazloženje da bi njegov iskaz pred Triubnalom mogao biti samooptužujući, odnosno da bi ga vlasti RS mogli iskoristiti u istrazi koju vode protiv Orića zbog sumnje da je počinio ratne zločine.
Orićevo svedočenje značajno je za Karadžićevu odbranu zbog centralne uloge koju je kao komandant 28. divizije ABiH imao u vojnim aktivnostima u Srebrenici, 1992-95.
Po odbrani, Orić može svedočiti da "ABiH nikada nije demilitarizovala Srebrenicu kao što je zahtevao sporazum sa UN i da su, pošto je Srebrenica postala 'zaštićena zona' UN, njegove
jedinice posedovale i dopremale teško i pešadijsko oružje, skrivajući ga od Unprofora".
Orić može svedočiti i da je velika količina oružja i municije prokrijumčarena u Srebrenicu početkom 1995. helikopterom iz okoline Žepe, piše u Karadžićevom podnesku.
Napadi iz Srebrenice na srpska sela 1992-95, uključujući i one neposredno pre ofanzive Vojske Republike Srpske na grad u julu 1995, takođe bi, po odbrani, mogli biti tema Orićevog svedočenja. "Mnogi civili su brutalno ubijeni u tim napadima".
"General Orić može, takođe, svedočiti da su se jedinice ABiH često pozicionirale blizu posmatračkih punktova Unprofora i otvarale vatru u nameri da navuku vatru bosanskih Srba na osoblje UN i izazovu međunarodnu intervenciju u svoju korist", tvrdi Karadžićeva odbrana.
Ukoliko bude svedočio, Orić može potvrditi i da je veliki deo humanitarne pomoći dostavljene za civile u Srebrenici uzimao za svoju vojsku.
Kao obrazloženje za zahtev da Orić svedoči, Karadžić navodi i da Orić može pružiti "insajderske informacije o tome da je bosanska vlada žrtvovala Srebrenicu i njene stanovnike kao deo strategije da dobije delove Sarajeva koje je želela" u okviru rešenja za obustavu rata.
"Svedočenje generala Orića je relevantna za dokazivanje da je Karadžić imao legitimni vojni razlog da naredi napad na Srebrenicu, kako prekinuo komunikaciju između Srebrenice i Žepe i okončao napade iz zaštićenog područja", pisalo je u podnesku.
Orićevo svedočenje bilo bi od pomoći Karadžiću da "negira tvrdnje tužilaštva da je napad na Srebrenicu bio deo udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bila deportacija i ubistvo
Muslimana u nameri da se unište kao etnička grupa", naglasila je odbrana.
Haški tribunal je 2008. oslobodio Orića krivice za zločina nad Srbima u Srebrenici i okolini, usvojivši njegovu žalbu na prvostepenu presudu kojom je bio osuđen na dve godine zatvora.
Prvostepenom presudom, Orić je 2006. proglašen krivim zato što nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između decembra 1992. i marta 1993. godine.
Budući da je od hapšenja 2003. bio u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, Orić je odmah nakon prvostepene presude 2006. Pušten na slobodu.
(Beta Foto Youtube screenshot)
U danas objavljenoj odluci, raspravno veće predsedavajućeg O-gon Kvona (O-gon Kwon) naznačilo je da Karadžić nije iscrpeo sve mogućnosti da obezbedi Orićevu dobrovoljnu saradnju, što je uslov koji se mora ispuniti pre nego šsto bi Tribunal, ako oceni da je neophodno, tu saradnju mogao obezbediti obavezujućim nalogom (subpoena).
Sudije su taj zaključak utemeljile na činjenici da je Orić, preko advokata, odbio da sa Karadžićevim pravnim savetnicima razgovara samo o zločinima nad Srbima počinjenim u Srebrenici i okolini 1992-95. dok je u toku istraga koju vlasti Republike Srpske vode protiv njega zbog tih zločina.
Karadžić je, kako piše u današnjoj odluci, tražio da sud Orića obaveže da s njegovim pravnim savetnicima razgovara o "događajima u Srebrenici 1992-95" što ne isključuje mogućnost da bi Orić mogao pristati na razgovor o drugim temama izvan optužbi za zločine.
Pozivajući se na navod iz Karadžićevog zahteva da bi o eventualnom pozivanju Orića za svedoka odbrane odlučio tek posle razgovora, sudije podsećaju da time odbrana nije dokazala da je izdavanje obavezujućeg naloga u ovom trenutku neophodno.
To, međutim, Karadžića ne sprečava da obnovi zahtev posle dodatnih pokušaja da Orića privoli na dobrovoljni iskaz.
Sredinom novembra, Karadžić koji se brani sam, zatražio je da sud Orića obaveže da odgovori na njegova pitanja.
U podnesku je bilo navedeno da je Orić, preko advokata, odbio Karadžićev poziv uz obrazloženje da bi njegov iskaz pred Triubnalom mogao biti samooptužujući, odnosno da bi ga vlasti RS mogli iskoristiti u istrazi koju vode protiv Orića zbog sumnje da je počinio ratne zločine.
Orićevo svedočenje značajno je za Karadžićevu odbranu zbog centralne uloge koju je kao komandant 28. divizije ABiH imao u vojnim aktivnostima u Srebrenici, 1992-95.
Po odbrani, Orić može svedočiti da "ABiH nikada nije demilitarizovala Srebrenicu kao što je zahtevao sporazum sa UN i da su, pošto je Srebrenica postala 'zaštićena zona' UN, njegove
jedinice posedovale i dopremale teško i pešadijsko oružje, skrivajući ga od Unprofora".
Orić može svedočiti i da je velika količina oružja i municije prokrijumčarena u Srebrenicu početkom 1995. helikopterom iz okoline Žepe, piše u Karadžićevom podnesku.
Napadi iz Srebrenice na srpska sela 1992-95, uključujući i one neposredno pre ofanzive Vojske Republike Srpske na grad u julu 1995, takođe bi, po odbrani, mogli biti tema Orićevog svedočenja. "Mnogi civili su brutalno ubijeni u tim napadima".
"General Orić može, takođe, svedočiti da su se jedinice ABiH često pozicionirale blizu posmatračkih punktova Unprofora i otvarale vatru u nameri da navuku vatru bosanskih Srba na osoblje UN i izazovu međunarodnu intervenciju u svoju korist", tvrdi Karadžićeva odbrana.
Ukoliko bude svedočio, Orić može potvrditi i da je veliki deo humanitarne pomoći dostavljene za civile u Srebrenici uzimao za svoju vojsku.
Kao obrazloženje za zahtev da Orić svedoči, Karadžić navodi i da Orić može pružiti "insajderske informacije o tome da je bosanska vlada žrtvovala Srebrenicu i njene stanovnike kao deo strategije da dobije delove Sarajeva koje je želela" u okviru rešenja za obustavu rata.
"Svedočenje generala Orića je relevantna za dokazivanje da je Karadžić imao legitimni vojni razlog da naredi napad na Srebrenicu, kako prekinuo komunikaciju između Srebrenice i Žepe i okončao napade iz zaštićenog područja", pisalo je u podnesku.
Orićevo svedočenje bilo bi od pomoći Karadžiću da "negira tvrdnje tužilaštva da je napad na Srebrenicu bio deo udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bila deportacija i ubistvo
Muslimana u nameri da se unište kao etnička grupa", naglasila je odbrana.
Haški tribunal je 2008. oslobodio Orića krivice za zločina nad Srbima u Srebrenici i okolini, usvojivši njegovu žalbu na prvostepenu presudu kojom je bio osuđen na dve godine zatvora.
Prvostepenom presudom, Orić je 2006. proglašen krivim zato što nije sprečio zlostavljanje i ubistva zarobljenika u srebreničkoj policijskoj stanici između decembra 1992. i marta 1993. godine.
Budući da je od hapšenja 2003. bio u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, Orić je odmah nakon prvostepene presude 2006. Pušten na slobodu.
(Beta Foto Youtube screenshot)
