Bivši predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić namerava da člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića pozove za svedoka svoje odbrane.
Ukoliko on na to ne pristane, Karadžić će tražiti da se izda obavezujući nalog, objavljeno je danas u ovom sudu.
U pismu ambasadori BiH u Hagu, Ahmetu Haliloviću, Karadžić podseća da se prošle godine u dva navrata obraćao sa zahtevom da njegov pravni savetnik obavi intervju sa Izetbegovićem, ali da od vlasti BiH nije dobio nikakav odgovor.
"U svetlu kašnjenja u napretku postupka, odlučio sam da zatražim da se Izetbegović pojavi kao svedok odbrane na mom suđenju. Bio bih vam zahvalan ukoliko biste od njega tražili da se pojavi u sudnici i svedoči 8. aprila ove godine", navodi se pismu.
"Ukoliko Izetbegović odbije da svedoči, ili se ne pojavi tog dana, tražiću od sudskog veća da izda nalog kojim će ga na to obavezati", dodaje se u pismu.
U ranijim podnescima, Karadžić je naveo da bi svedočenje sina preminulog predsednika BiH, Alije Izetbegovića, "bacilo svetlo na mnoge aspekte" i omogućilo da sud sagleda "celokupni kontekst događanja tokom rata".
Svedočenje bi se odnosilo na aktivnosti ratnog Predsedništva BiH, od 1992. do 1995. godine, i na izvore naoružavanja Armije BiH, uprkos embargu UN. Kao jedna od tema razgovora navedeni su i incidenti granatiranja u Sarajevu, koje je, ističe Karadžić, "bosanska vlada inscenirala sa ciljem da izazove vojnu intervenciju na njenoj strani".
Istovremeno, Karadžić je zatražio da se kao svedok odbane pojavi i Hasan Čengić, koji takođe nije odgovorio na poziv da razgovara sa glavnim pravnim zastupnikom optuženog, američkim advokatom Piterom Robinsonom. U toku rata, Čengić je bio zadužen za prikupljanje novca za nabavku oružja a Armiju BiH.
Od vlasti BiH zatraženo je i da članovima tima odbrane omoguće da razgovaraju sa dvojicom srpskim osuđenika, Željkom Mejakićem i Savom Todovicihem, koji služe kazne u Banjaluci, odnosno Foči.
Optužnice protiv Mejakića i Todovića bile su podignute u Haškom tribunalu, ali su njihovi predmeti ustupljeni pravosudnim organima u BiH.
Na suđenju Karadžiću svedok Trifko Pljevaljčić rekao je da u Foči 1992. godine nije bilo proterivanja Bošnjaka, osim onih koji su bili naoružani.
"Niko nije bio proteran. Meni teško pada kada neko kaže da je iz Foče proteran", rekao je Pljevaljčić, koji je bio komandir čete u srpskoj Teritorijalnoj odbrani.
On je tvrdio da su "prilikom čišćenja većinski muslimanskih sela" svi vojno sposobni muškarci, koje je nazvao paravojnim bandama, pobegli ka Goraždu.
Prema njegovim rečima, civili su prebacivani u više prihvatilišta u Foči, radi zaštite od paravojnih jedinica, koje su vlastima "pričinjavale velike probleme", kao i da je onima koji su želeli omogućeno da odu u Crnu Goru ili Srbiju.
Pljevaljčić je rekao da su sukobe u Foči izazvali muslimani koji su se pre rata naoružavali, te da je njihova namera bila da "dominiraju Fočom i učine je muslimanskom".
Nakon iskaza Pljevaljčića, svedok odbrane Slavko Mijanović negirao je da su srpske vlasti na Ilidži u proleće 1992. godine oduzimale stanove muslimanima koji su svojom voljom otišli, prenosi Birn.
Mijanović, koji se u Srpskoj opštini Ilidža bavio stambenim poslovima, posvedočio je da su ispražnjeni stanovi davani na korišćenje srpskim izbeglicama, ali da ih nisu dobijali u vlasništvo.
(MONDO/Agencije)
U pismu ambasadori BiH u Hagu, Ahmetu Haliloviću, Karadžić podseća da se prošle godine u dva navrata obraćao sa zahtevom da njegov pravni savetnik obavi intervju sa Izetbegovićem, ali da od vlasti BiH nije dobio nikakav odgovor.
"U svetlu kašnjenja u napretku postupka, odlučio sam da zatražim da se Izetbegović pojavi kao svedok odbrane na mom suđenju. Bio bih vam zahvalan ukoliko biste od njega tražili da se pojavi u sudnici i svedoči 8. aprila ove godine", navodi se pismu.
"Ukoliko Izetbegović odbije da svedoči, ili se ne pojavi tog dana, tražiću od sudskog veća da izda nalog kojim će ga na to obavezati", dodaje se u pismu.
U ranijim podnescima, Karadžić je naveo da bi svedočenje sina preminulog predsednika BiH, Alije Izetbegovića, "bacilo svetlo na mnoge aspekte" i omogućilo da sud sagleda "celokupni kontekst događanja tokom rata".
Svedočenje bi se odnosilo na aktivnosti ratnog Predsedništva BiH, od 1992. do 1995. godine, i na izvore naoružavanja Armije BiH, uprkos embargu UN. Kao jedna od tema razgovora navedeni su i incidenti granatiranja u Sarajevu, koje je, ističe Karadžić, "bosanska vlada inscenirala sa ciljem da izazove vojnu intervenciju na njenoj strani".
Istovremeno, Karadžić je zatražio da se kao svedok odbane pojavi i Hasan Čengić, koji takođe nije odgovorio na poziv da razgovara sa glavnim pravnim zastupnikom optuženog, američkim advokatom Piterom Robinsonom. U toku rata, Čengić je bio zadužen za prikupljanje novca za nabavku oružja a Armiju BiH.
Od vlasti BiH zatraženo je i da članovima tima odbrane omoguće da razgovaraju sa dvojicom srpskim osuđenika, Željkom Mejakićem i Savom Todovicihem, koji služe kazne u Banjaluci, odnosno Foči.
Optužnice protiv Mejakića i Todovića bile su podignute u Haškom tribunalu, ali su njihovi predmeti ustupljeni pravosudnim organima u BiH.
Na suđenju Karadžiću svedok Trifko Pljevaljčić rekao je da u Foči 1992. godine nije bilo proterivanja Bošnjaka, osim onih koji su bili naoružani.
"Niko nije bio proteran. Meni teško pada kada neko kaže da je iz Foče proteran", rekao je Pljevaljčić, koji je bio komandir čete u srpskoj Teritorijalnoj odbrani.
On je tvrdio da su "prilikom čišćenja većinski muslimanskih sela" svi vojno sposobni muškarci, koje je nazvao paravojnim bandama, pobegli ka Goraždu.
Prema njegovim rečima, civili su prebacivani u više prihvatilišta u Foči, radi zaštite od paravojnih jedinica, koje su vlastima "pričinjavale velike probleme", kao i da je onima koji su želeli omogućeno da odu u Crnu Goru ili Srbiju.
Pljevaljčić je rekao da su sukobe u Foči izazvali muslimani koji su se pre rata naoružavali, te da je njihova namera bila da "dominiraju Fočom i učine je muslimanskom".
Nakon iskaza Pljevaljčića, svedok odbrane Slavko Mijanović negirao je da su srpske vlasti na Ilidži u proleće 1992. godine oduzimale stanove muslimanima koji su svojom voljom otišli, prenosi Birn.
Mijanović, koji se u Srpskoj opštini Ilidža bavio stambenim poslovima, posvedočio je da su ispražnjeni stanovi davani na korišćenje srpskim izbeglicama, ali da ih nisu dobijali u vlasništvo.
(MONDO/Agencije)
