Potpukovnik VRS Milenko Inđić posvedočio je na suđenju Radovanu Karadžiću da je ta vojska želela prekid rata u BiH i da je stalno predlagala opšti prekid vatre.
Inđić koji je prisustvovao pregovorima kao oficir za vezu sa Unproforom u Glavnom štabu VRS, rekao je da su Muslimani odbijali te predloge.
Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je genocid u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
"Mi nismo želeli primirje, nego završetak rata, a završetku rata vodio je prekid vatre u celoj BiH. Primirje na pojedinim delovima nije vodilo okončanju rata, nego konsolidaciji muslimanskih snaga koje su ga tražile, i nastavljanju rata", izjavio je Inđić.
Kao primer za to naveo je primirje posle obustave ofanzive VRS na Srebrenicu u proleće 1993. Citirao je i reči tadašnjeg načelnika GŠ VRS Manojla Milovanovića da srpsku vojsku "primirja koštaju 50 mrtvih", zato što ih je ABiH kršila.
VRS je, po svedoku, verovala da bi "demilitarizacija Sarajeva pomogla okončanje rata i smanjivanje broja žrtava". Pošto su Srebrenica, Žepa i Goražde 1993. bile proglašene za sigurne i demilitarizovane zone UN, komandant VRS Ratko Mladić je tokom pregovora "molio da se u sporazum uključi i Sarajevo, pa da rat završimo".
"To Muslimani nisu hteli da prihvate... Bilo je jasno da je Sarajevo kao žrtva bilo medijski veoma važno nekome ko je odlučivao o tome kada će se rat završiti... Muslimani nisu bili spremni na demilitarizaciju svoje pešadije u Sarajevu, a insistirali su da se teško oružje povuče na 20 kilometara od grada. Zato nije moglo biti sporazuma", rekao je Inđić.
Kako je izjavio, VRS "nije bila srećna što je Unprofor tu" zbog utiska da je od početka bio pristrasan". Nazivajući međunarodne snage "produženom rukom Muslimana", svedok je kazao da je, uprkos tome, VRS imala "profesionalan i korektan" odnos prema Unproforu.
Prema Inđićevom svedočenju, "Muslimani su najviše koristili i zloupotrebljavali snajpere... za ubistva pripadnika Unprofora i sopstvenog naroda", što je VRS navelo da 1994. podrži antisnajperski sporazum.
Zahteve srpske strane da učestvuje u istrazi incidenata u Sarajevu u kojima su ginuli civili, Unprofor je odbijao tvrdeći da ne može da im garantuje bezbednost, a "zapravo, da se ne bi utvrdila prava istina", izjavio je Inđić.
Kao i svi oficiri koji su svedočili u Karadžićevu odbranu, on je ponovio da se VRS oko Sarajeva samo branila i da je dozvoljavala prolaz ka gradu svim najavljenim humanitarnim konvojima i omogućavala isporuke struje, gasa i vode stanovništvu.
Posle potpukovnika Inđića, svedočenje je započeo general Dragomir Milošević koji je 1994-95. bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS.
Generala Miloševića (70), sud u Haagu osudio je na 29 godina zatvora zbog terorisanja civila u Sarajevu. Na suđenje Karadžiću, on je doveden iz zatvora u Estoniji, gde služi kaznu.
Na početku iskaza, general Milošević je rekao da je odlučio da svedoči u odbranu Karadžića zato što je na njegovom suđenju "izostao prikaz sukoba u celini", odnosno "sukobljenih strana i njihove snage".
"Ispalo je da je Sarajevsko-romanijski korpus sva svoja dejstva usmerio prema civilnom stanovništvu... a sve se događalo u kontekstu sukoba dve oružane sile - Prvog korpusa ABiH i SRK. Oni su vodili međusobnu borbu, a civili su bili van tog konteksta", kazao je Milošević, sugerišući da je ABiH bila znatno snažnija.
Milošević je tvrdio i da njegova odbrana, koju je vodio beogradski advokat Branislav Tapušković, "nije znala ili nije htela da izvede dokaze o tome šta se tamo događalo i kad se radi o nameštenim stvarima i o pokušaju proboja" ABiH iz Sarajeva.
General Milošević svedočenje će nastaviti sutra.
(Beta, foto: printscreen ICTY)
Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je genocid u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
"Mi nismo želeli primirje, nego završetak rata, a završetku rata vodio je prekid vatre u celoj BiH. Primirje na pojedinim delovima nije vodilo okončanju rata, nego konsolidaciji muslimanskih snaga koje su ga tražile, i nastavljanju rata", izjavio je Inđić.
Kao primer za to naveo je primirje posle obustave ofanzive VRS na Srebrenicu u proleće 1993. Citirao je i reči tadašnjeg načelnika GŠ VRS Manojla Milovanovića da srpsku vojsku "primirja koštaju 50 mrtvih", zato što ih je ABiH kršila.
VRS je, po svedoku, verovala da bi "demilitarizacija Sarajeva pomogla okončanje rata i smanjivanje broja žrtava". Pošto su Srebrenica, Žepa i Goražde 1993. bile proglašene za sigurne i demilitarizovane zone UN, komandant VRS Ratko Mladić je tokom pregovora "molio da se u sporazum uključi i Sarajevo, pa da rat završimo".
"To Muslimani nisu hteli da prihvate... Bilo je jasno da je Sarajevo kao žrtva bilo medijski veoma važno nekome ko je odlučivao o tome kada će se rat završiti... Muslimani nisu bili spremni na demilitarizaciju svoje pešadije u Sarajevu, a insistirali su da se teško oružje povuče na 20 kilometara od grada. Zato nije moglo biti sporazuma", rekao je Inđić.
Kako je izjavio, VRS "nije bila srećna što je Unprofor tu" zbog utiska da je od početka bio pristrasan". Nazivajući međunarodne snage "produženom rukom Muslimana", svedok je kazao da je, uprkos tome, VRS imala "profesionalan i korektan" odnos prema Unproforu.
Prema Inđićevom svedočenju, "Muslimani su najviše koristili i zloupotrebljavali snajpere... za ubistva pripadnika Unprofora i sopstvenog naroda", što je VRS navelo da 1994. podrži antisnajperski sporazum.
Zahteve srpske strane da učestvuje u istrazi incidenata u Sarajevu u kojima su ginuli civili, Unprofor je odbijao tvrdeći da ne može da im garantuje bezbednost, a "zapravo, da se ne bi utvrdila prava istina", izjavio je Inđić.
Kao i svi oficiri koji su svedočili u Karadžićevu odbranu, on je ponovio da se VRS oko Sarajeva samo branila i da je dozvoljavala prolaz ka gradu svim najavljenim humanitarnim konvojima i omogućavala isporuke struje, gasa i vode stanovništvu.
Posle potpukovnika Inđića, svedočenje je započeo general Dragomir Milošević koji je 1994-95. bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS.
Generala Miloševića (70), sud u Haagu osudio je na 29 godina zatvora zbog terorisanja civila u Sarajevu. Na suđenje Karadžiću, on je doveden iz zatvora u Estoniji, gde služi kaznu.
Na početku iskaza, general Milošević je rekao da je odlučio da svedoči u odbranu Karadžića zato što je na njegovom suđenju "izostao prikaz sukoba u celini", odnosno "sukobljenih strana i njihove snage".
"Ispalo je da je Sarajevsko-romanijski korpus sva svoja dejstva usmerio prema civilnom stanovništvu... a sve se događalo u kontekstu sukoba dve oružane sile - Prvog korpusa ABiH i SRK. Oni su vodili međusobnu borbu, a civili su bili van tog konteksta", kazao je Milošević, sugerišući da je ABiH bila znatno snažnija.
Milošević je tvrdio i da njegova odbrana, koju je vodio beogradski advokat Branislav Tapušković, "nije znala ili nije htela da izvede dokaze o tome šta se tamo događalo i kad se radi o nameštenim stvarima i o pokušaju proboja" ABiH iz Sarajeva.
General Milošević svedočenje će nastaviti sutra.
(Beta, foto: printscreen ICTY)
