Bivsi podanici o kraljevini Jugoslaviji

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

EX YU

Bivši podanici o kraljevini Jugoslaviji

Podele koje važe u pogledu zajedničke istorije Srba, Hrvata i Slovenaca, važe i kada se radi o dinastiji Karađorđevića.

Iako republika po ustavnom uređenju, Srbija pridaje mnogo pažnje kraljevskoj dinastiji Karađorđević koja je zvanično vladala do 1945. godine. Ipak, u drugim bivšim članicama Kraljevine, drugačije gledaju na dinastiju.

Republika Srbija ima krunu na zastavi, njena himna poziva Boga da spasi srpskog kralja, a prestolonaslednik (mada je nejasno kojeg prestola) Aleksadar Karađorđević i njegova porodica uživaju brojne počasti.

Nedavno su u Srbiju prenete mošti Kralja Petra II, a one će biti svečano sahranjene na Oplencu 26. maja. Dinastija Karađorđevića vladala je prostorima bivše Jugoslavije, najpre Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, a zatim i Kraljevinom Jugoslavijom početkom 20. veka. Pravilo da se zajednička istorija drugačije gleda u svakoj od zemalja bivše Jugoslavije, važi i za kraljevsku porodicu.

Tvrtko Jakovina, istoričar iz Hrvatske, kaže da je ona interpretacija koja je o Karađorđevićima bila na snazi u Hrvatskoj od 1945. godine, na snazi i danas, pa je taj deo istorije u udžbenicima isti kao pre 35 ili 40 godina. Jakovina objašnjava da kraljevska porodica u odnosu javnog mnjenja deli sudbinu drugih institucija koje su postojale, a prema kojima se menjao odnos kako posle Drugog Svetskog rata, tako i posle ratova devedesetih.

„Verovatno bi vam prosečan građanin rekao da je reč bila o nečemu nametnutom. Naravno, ne bi u isto vreme mogao da objasni je li dinastija Habsburgovaca došla baš hrvatskom voljom na presto, odnosno, na vlast u Hrvatskoj, međutim to i onako u takvim raspravama nije važno“, kaže Jakovina.

Hrvati dinastiju Karađorđević doživljavaju uglavnom kao srpsku dinastiju, ali ih ne zanima preterano kao deo njihove istorije. Isto je i u Sloveniji. U toj zemlji za kraljevinu vežu samo jedan pozitivan događaj, objašnjava istoričar Janez Vajs. „U godini 1920. kad je kralj Aleksandar Karađorđević osnovao univerzitet u Ljubljani, Karađorđevići su postali mnogo draži narodu, posebno eliti, ali nikada većina slovenačkog stanovništva nije prihvatila Karađorđeviće kao uistinu svoje.“

Vajs pripada mlađoj generacija slovenačkih istoričara i kaže da su se Slovenci setili dinastije, onda kad je princ Aleksandar potraživao da mu se kao porodično nasleđe vrati Brdo kod Kranja. Nije uspeo u toj nameri, jer je Slovenija ranije donela zakon, kako kaže Vajs, po ugledu na Francusku i slične zemlje, da imovinu vraća isključivo ukoliko je u pitanju porodično nasleđe, ali ne i ako se radi o kraljevskim posedima.

Posle te prošlogodišnje odluke, „nema ni nekakvog negativnog ni pozitivnog sentimenta“, tvrdi Vajs. I hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina za svoju zemlju kaže slično. „Ako bih morao birati između toga da li su oni ovde popularni ili jako nepopularni, ja bih rekao da postoji ignorantski negativan stav.“

I u Crnoj Gori, čak, postoje dve verzije uloge Karađorđevića, tj. dve istorije, u zavisnosti od političkog ubeđenja. Zvezdan Folić sa crnogorskog Istorijskog instituta kaže da je dinastija Karađorđevića imala porodične veze sa crnogorskom dinastijom Petrovića, ali i velikodržavne pretenzije. „Poznato je da je knez Petar Karađorđević živeo 11 godina na Cetinju, uživajući gostoprimstvo svog tasta, knjaza Nikole.

I pored toga, knez Petar Krađorđević je imao netrpeljiv odnos prema crnogorskom suverenu, što će najubedljivije manifestovati kad dođe na srpski presto 1903. godine. Njegov naslednik, kralj Aleksandar I Karađorđević je sa još većom žestinom bio protivnik crnogorske državne nezavisnosti“, kaže Folić. On smatra da su jedno lične relacije, a sasvim drugo delovanje na političkom terenu, pa je tako crnogorskom kralju Nikoli Petroviću, unuk koji se rodio na Cetinju – Aleksandar I Karađorđević, zabranio da se vrati u zemlju.

Crnogorski istoričar Aleksandar Stamatović potpuno drugačije interpretira taj deo istorije Crne Gore i kaže da je porodica Karađorđevića bila i crnogorska dinastija, jer je Crna Gora bila u sastavu jugoslovenske države. „U zvaničnoj korespondenciji koja se nalazi u izvorima između kralja Nikole Petrovića i njegovog zeta Petra Karađorđevića, tada već kralja Srbije, imate puno topline, izraze bratske podrške dve države srpskog naroda.

Međutim, ispod te zvanične forme, zapravo, u samom vrhu, i crnogorskog i srbijanskog dvora i njihovih dvorskih kamarili bio je veliko izražen i antagonizam, iako se radilo o dve države istog naroda.“ Stamatović insistira da se, dakle, radilo o sukobu dvorskih savetnika, ali i bliskim ličnim odnosima dinastija.

Prema zvaničnoj crnogorskoj istoriji, kralju Nikoli i svima koji su bili protiv ujedinjenja sa Srbijom 1918. godine bio je zabranjen povratak u Crnu Goru, na zahtev Srbije. Stamatović se ne slaže sa ovakvim čitanjem istorije. „Crna Gora 1918. godine nije bila okupirana i raspoloženje najveće većine naroda u Crnoj Gori bilo je za ujedinjenje sa Srbijom i ostalim jugoslovenskim pokrajinama koje je, uostalom, propovedao i sam kralj Nikola,“ tvrdi on.

Folić, s druge strane, zvanične podatke crnogorske istoriografije da je na Podgoričkoj skupštini novembra 1918. tajnim glasanjem donesena odluka o bezuslovnom ulasku Crne Gore u zajedničku domovinu Srba, Hrvata i Slovenaca koristi za objašnjenje potpuno drugačijeg viđenja dinastije Karađorđević.

„Nesumnjivo je da Karađorđevići za Crnu Goru predstavljaju personifikaciju velikosrpskog hegemonizma i rušitelje crnogorskog državnog zdanja“, objašnjava on.

Iako se istoričari ne slažu oko pitanja – šta su Karađorđevići značili Crnoj Gori, građane to više ne interesuje, misli i crnogorski istoričar Zvezdan Folić. „Činjenica je da pored onih koji su profesionalno orjentisani prema negdašnjoj stvarnosti kod jednog broja građana je nastupio dosta pasivan odnos prema vlastitoj prošlosti što je i razumljivo.“ Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca osnovana je 1918. godine, a 3. oktobra kralj Aleksandar Karađorđević promenio je ime zemlje u Kraljevina Jugoslavija, prenosi Dojče Vele.

(MONDO Foto wikipedia.org)

Komentari 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Asgard

Besmisleni su komentari da je Monarhija prevazidjena, narocito kada pogledamo koliko u Evropi ima vrlo uspesnih Monarhija! Mi smo sve stranacke opcije istrosili, svi su se politicari osvedocili kao stetni po drzavu i narod, i kao pozicija i kao opozicija. Nema boljeg resenja nego isprobati Monarhiju. A svakako cemo usdedeti - nema izdataka za predsednicke izbore, nema raznih predsednickih kabineta, prepunih stranackih kolega, i rodbine, nema preklapanja predsednickih plata i penzija, jer kod nas svaki predsednik nakon isteka mandata dobija platu onoliko koliko mu je trajao mandat!

Nikola Stanković

Često kao argument protiv obnavljanja monarhije u Srbiji čujem kako “nigde u savremenoj svetskoj istoriji nakon Republike nije uvedena monarhija a da je ta monarhija preživela”. Takve argumente odlučno demantujem primerom Španije, koja je nakon Frankove republike i diktature ponovo postala monarhija na čelu sa Kraljem Huanom Karlosom. Španija je tada od jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi postala član EU i u najkraćem roku napravila privredni skok koji je jedan od najvećih u istoriji. To je put kojim i Srbija treba da ide.

Boki

Nepoznato je u svetskoj političkoj praksi da se ijedna država iz demokratskog, republikanskog vratila na monarhističko uređenje, pa je za očekivati da se to ni Srbiji neće desiti. A i Srbiji je zadnji momenat da izađe iz bajki i definitivno napusti sindrom sveta brsće Grim, počne da ide po zemlji i krene u budućnost. Uz svo poštovanje porodice Karađorđević, uključujući i uvekprisutne lešinare, ovo je tema samo za istorijske čitanke.

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader