Odbrana Ratka Mladića tvrdi da su u nekim slučajevima granate imale nemoguće putanje prema izveštajima druge strane.
U nastavku unakrsnog ispitivanja stručnjaka za eksplozive Ekrema Suljevića, odbrana generala Ratka Mladića danas je pred Haškim tribunalom tvrdila da su u nekim istragama o slučajevima granatiranja u Sarajevu utvrđene "nemoguće putanje projektila" i da se dolazilo do "nemogućih nalaza".
Advokat Branko Lukić tražio je od svedoka da na mapama Sarajeva obeleži mesta incidenata i pokazane su mu fotografije pojedinih mesta eksplozija i oštećenja koja su nastala, kao i fotografije ostataka ispaljenih projektila.
Suljević je rekao da ne želi da izvodi zaključke na osnovnu fotografija ili da spekuliše o istragama u kojima nije učestvovao.
Svedok je radio u Odeljenju za kontra-diverzionu zaštitu MUP u Sarajevu i, od 1993. do kraja rata 1995. godine, učestvovao je u više od 50 istraga granatiranja u kojima su žrtve bile civili, uključujući prvo granatiranje pijace Markale, u februaru 1995. godine.
Svedoku je, u vezi sa jednim od incidenata, pokazana fotografija kratera za koji je rečeno da ima dimenzije 200 puta 80 puta 30. Upitan da li je moguće da granata padne, ne eksplodira i napravi toliki krater, svedok je, uz napomenu da "nije bio na licu mjesta", rekao da je to "moguće" i da je "verovatnoća da je bilo tako".
Istražitelji su na nekim projektilima kalibra 88 milimetara nalazili oznake kukastog krsta i znak orla. Upitan da li je zaključeno da je Vojska Republike Srpske imala takve granate, Suljević je rekao da su "pronađeni takvi projektili nemačke proizvodnje".
Na pitanje da li je Vojska Republike Srpske imala topove koji su mogli da ispale te granate, svedok je odgovorio da se one "mogu ispaliti iz topa kalibra 90 milimetara, bez da se moraju koristiti tablice za navedeni projektil".
Na konstataciju advokata Lukića da su to "brodski topovi i da takvih nije bilo u naoružanju Vojske Republike Srpske", svedok je rekao da on to "ne zna".
Predsedavajući sudija Alfons Ori upozorio je u jednom trenutku Lukića na "haotično ispitivanje", jer je jedan deo zasedanja prošao u razjašnjavanju prezentovanog dokaznog materijala. Lukić je pojasnio da odbrana smatra da u jednom od incidenata iz optužnice, jedan dečak nije stradao od eksplozije, "već se sam ubio, jer se igrao eksplozivom koji mu je dao otac".
"Ona mu je uništila lice i ranila još petoro druge dece", rekao je je Lukić. Suljević je, na pitanje da li su taj dečak i još petoro dece povređeni od istog gelera, koji je "pao na 17 metara od tog mesta", odgovorio da "ne zna odakle podatak da je bio jedan geler". Upitan da li ima podataka da je bilo više gelera koji su prošli kroz haustor u kom su se deca nalazila, Suljević je odgovorio da nema, ali i da "nema ni podataka da su vrata bila zatvorena".
Svjedok je, na pitanje od čega je dečak stradao, odgovorio da se "ne bi upuštao u analizu nečega što ne vidi".
Svedočenje Ekrema Suljevića biće nastavljeno sutra.
(Srna)
Advokat Branko Lukić tražio je od svedoka da na mapama Sarajeva obeleži mesta incidenata i pokazane su mu fotografije pojedinih mesta eksplozija i oštećenja koja su nastala, kao i fotografije ostataka ispaljenih projektila.
Suljević je rekao da ne želi da izvodi zaključke na osnovnu fotografija ili da spekuliše o istragama u kojima nije učestvovao.
Svedok je radio u Odeljenju za kontra-diverzionu zaštitu MUP u Sarajevu i, od 1993. do kraja rata 1995. godine, učestvovao je u više od 50 istraga granatiranja u kojima su žrtve bile civili, uključujući prvo granatiranje pijace Markale, u februaru 1995. godine.
Svedoku je, u vezi sa jednim od incidenata, pokazana fotografija kratera za koji je rečeno da ima dimenzije 200 puta 80 puta 30. Upitan da li je moguće da granata padne, ne eksplodira i napravi toliki krater, svedok je, uz napomenu da "nije bio na licu mjesta", rekao da je to "moguće" i da je "verovatnoća da je bilo tako".
Istražitelji su na nekim projektilima kalibra 88 milimetara nalazili oznake kukastog krsta i znak orla. Upitan da li je zaključeno da je Vojska Republike Srpske imala takve granate, Suljević je rekao da su "pronađeni takvi projektili nemačke proizvodnje".
Na pitanje da li je Vojska Republike Srpske imala topove koji su mogli da ispale te granate, svedok je odgovorio da se one "mogu ispaliti iz topa kalibra 90 milimetara, bez da se moraju koristiti tablice za navedeni projektil".
Na konstataciju advokata Lukića da su to "brodski topovi i da takvih nije bilo u naoružanju Vojske Republike Srpske", svedok je rekao da on to "ne zna".
Predsedavajući sudija Alfons Ori upozorio je u jednom trenutku Lukića na "haotično ispitivanje", jer je jedan deo zasedanja prošao u razjašnjavanju prezentovanog dokaznog materijala. Lukić je pojasnio da odbrana smatra da u jednom od incidenata iz optužnice, jedan dečak nije stradao od eksplozije, "već se sam ubio, jer se igrao eksplozivom koji mu je dao otac".
"Ona mu je uništila lice i ranila još petoro druge dece", rekao je je Lukić. Suljević je, na pitanje da li su taj dečak i još petoro dece povređeni od istog gelera, koji je "pao na 17 metara od tog mesta", odgovorio da "ne zna odakle podatak da je bio jedan geler". Upitan da li ima podataka da je bilo više gelera koji su prošli kroz haustor u kom su se deca nalazila, Suljević je odgovorio da nema, ali i da "nema ni podataka da su vrata bila zatvorena".
Svjedok je, na pitanje od čega je dečak stradao, odgovorio da se "ne bi upuštao u analizu nečega što ne vidi".
Svedočenje Ekrema Suljevića biće nastavljeno sutra.
(Srna)
