U septembru 2011. prvostepeno veće Tribunala nepravosnažno je generala Perišića osudilo na 27 godina zatvora. Proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje zločina nad muslimanima u BiH 1993-95. i raketne napade na civile u Zagrebu u maju 1995.

Po toj presudi, general Perišić (68) pomagao je i podržavao artiljerijske i snajperske napade na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95, ubistva oko 7.000 muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995, kao i raketne napade na Zagreb s položaja snaga Republike Srpske Krajine maja 1995.

Prema presudi, Perišić je srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku, iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.

Presuda je doneta većinom glasova sudija Mišel Pikar iz Francuske i Pedra Davida iz Argentine, dok je predsedavajući Bakone Moloto iz Južne Afrike imao suprotno mišljenje, zalažući se za oslobađanje generala Perišića.

U žalbi koju je podnela na presudu, Perišićeva odbrana navela je, kao jedan od ključnih, argument sudije Molotoa da vođenje rata nije zločin.

Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. Oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je u januaru, a završne reči održane su krajem marta 2011.

General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.

(Beta)