Lekić je uz kandidaturu predao i oko 8. 200 potpisa podrške, što je za 500 više nego što je zakonom propisano.

On je novinarima kazao da očekuje da će građani podržati njegov predsednički program, kako bi doprineli promenama i zajednički se borili protiv onoga što sprečava sveukupni napredak Crne Gore.

Želim da se povrati dostojanstvo funkciji predsednika države, da to ne bude eksponent aktuelne vladajuće partije, koja je svakodnevno u korupcionaškim aferama. Verujem u građane Crne Gore da su spremni da zajednički doprinesemo promenama u Crnoj Gori , naveo je Lekić.

Upitan da li očekuje pobedu na izborima, on je rekao da je čuo da je njegov glavni rival kandidat Demokratske partije socijalista i aktuelni šef države Filip Vujanović već najavio trijumf,ocenjujući da je to preuranjeno.

Poručio bih mu da malo sačeka i da vidimo rezultat izbora. Moj stil nije arogancija. To ću ostaviti drugima. Uveren sam da ću se građanima Crne Gore predstaviti na jedan ozbiljan način. Ne kandidujem se iz ličnog interesa, već zbog opšteg dobra , istakao je Lekić. On je pooručio da će voditi pozitivnu izbornu kampanju.

Prema zakonu, kandidatura za predsednika Crne Gore mora biti podržana sa najmanje 1,5 odsto ukupnog glasačkog tela, odnosno kvalifikacioni census za predsedničku kandidaturu iznosi 7. 710 potpisa birača.

Potpisi birača za podršku kandidatu za predsednika Crne Gore daju se u prostorijama opštinskih izbornih komisija na propisanom obrascu i to do 18. marta.

Državna izborna komisija do sada je zvanično potvrdila kandidaturu predstavnika Demokratske partije socijalista i aktuelnog šefa države Filipa Vujanovića.



Kandidaturu na predsedničkim izborima najavilo je i predstavnik Pravedne Crne Gore Rade Bojović, koji takođe počeo sa prikupljanjem potpisa podrške.

Socijalistička narodna partija ranije je saopštila da će podržati Lekića, dok je Pozitivna Crna Gora odustala od predsedničkih izbora, iz, kako je navedeno, finansijskih razloga, a ta stranka je poručila da će naknadno saopštiti koga će podržati u predsedničkoj trci.

Predsednički izbori zakazani za 7. april biće šesti od uvođenja višestranačkog sistema u Crnoj Gori, odnosno drugi nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine.

Kako je ranije saopšteno iz Državne izborne komisije, predsednički izbori koštaće tu državu oko 1,2 miliona evra, od čega je 800. 000 evra predviđeno za sprovođenje izbora, a 400. 000 evra za izbornu kampanju.

(Tanjug)