Haški tribunal zakazao je za četvrtak, 28. februar, izricanje presude po žalbi bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), generala Momčila Perišića, koji je u septembru 2011. osuđen na 27 godina zatvora.
Perišić je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, napada na civile i progona u Sarajevu i Srebrenici, u periodu od avgusta 1993. do novembra 1995, kao i za propust da kao nadređeni kazni odgovorne za raketne napade na Zagreb u maju 1995. godine.
To je prva presuda kojom je u Tribunalu neki zvaničnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) proglašen krivim za zločine počinjene tokom rata u BiH. Za zločine počinjenje u Hrvatskoj (u Vukovaru i Dubrovniku) osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin, Pavle Strugar i Miodrag Jokić.
Presuda generalu Perišiću donesena je većinom glasova tročlanog veća, uz suprotno mišljenje predsedavajućeg sudije, Bakonea Molotoa, iz Južne Afrike. Članovi veća bili su sudije Pedro David iz Argentine, i Francuskinja Mišel Pikar.
Većina članova veća je zaključila da je Perišić zadržao efektivnu kontrolu nad pripadnicima VJ na službi u Srpskoj vojsci Krajine (SVK) i da nije kaznio vojnike za zločine tokom granatiranja Zagreba.
Pretresno veće je Perišića jednoglasno oslobodilo krivice za pomaganje i podržavanja istrebljenja u Srebrenici i odgovornosti nadređenog za zločine počinjene u Sarajevu i Srebrenici.
Suđenje je počelo u oktobru 2008, a završne reči su iznesene krajem marta 2011. U toku 198 dana suđenja, pretresno veće je saslušalo 108 svedoka tužilaštva i 28 svedoka odbrane.
Na presudu se žalila odbrana, koja je tražila da se general Perišić oslobodi po svim tačkama optužnice.
Tužilaštvo, koje je u završnoj reči tražilo kaznu doživotnog zatvora, nije uložilo žalbu.
U žalbenoj raspravi, krajem oktobra prošle godine, zastupnici odbrane i optužbe bili su pozvani da odgovore na pitanja da li je kadrovska, logistička i materijalna pomoć koju je Perišić pružao srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH, bila usmerena na pomaganje i podržavanje zločina ili je samo podržavala njihove ratne napore.
Prvobitna optužnica protiv Perišića podignuta je u tribunalu u februaru, a obelodanjena 7. marta 2005, kada se Perišić dobrovoljno predao i istog dana prebačen u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Konačnu presudu, u četvrtak će doneti žalbeno veće kojim predsedava predsednik tribunala, američki sudija Teodor Meron, a članovi su Karmel Ađijus sa Malte, Liu Daćun iz Kine, Arlete Ramarson sa Madagaskara i Andresia Vaz iz Senegala.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty, Michel Porro)
To je prva presuda kojom je u Tribunalu neki zvaničnik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) proglašen krivim za zločine počinjene tokom rata u BiH. Za zločine počinjenje u Hrvatskoj (u Vukovaru i Dubrovniku) osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin, Pavle Strugar i Miodrag Jokić.
Presuda generalu Perišiću donesena je većinom glasova tročlanog veća, uz suprotno mišljenje predsedavajućeg sudije, Bakonea Molotoa, iz Južne Afrike. Članovi veća bili su sudije Pedro David iz Argentine, i Francuskinja Mišel Pikar.
Većina članova veća je zaključila da je Perišić zadržao efektivnu kontrolu nad pripadnicima VJ na službi u Srpskoj vojsci Krajine (SVK) i da nije kaznio vojnike za zločine tokom granatiranja Zagreba.
Pretresno veće je Perišića jednoglasno oslobodilo krivice za pomaganje i podržavanja istrebljenja u Srebrenici i odgovornosti nadređenog za zločine počinjene u Sarajevu i Srebrenici.
Suđenje je počelo u oktobru 2008, a završne reči su iznesene krajem marta 2011. U toku 198 dana suđenja, pretresno veće je saslušalo 108 svedoka tužilaštva i 28 svedoka odbrane.
Na presudu se žalila odbrana, koja je tražila da se general Perišić oslobodi po svim tačkama optužnice.
Tužilaštvo, koje je u završnoj reči tražilo kaznu doživotnog zatvora, nije uložilo žalbu.
U žalbenoj raspravi, krajem oktobra prošle godine, zastupnici odbrane i optužbe bili su pozvani da odgovore na pitanja da li je kadrovska, logistička i materijalna pomoć koju je Perišić pružao srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH, bila usmerena na pomaganje i podržavanje zločina ili je samo podržavala njihove ratne napore.
Prvobitna optužnica protiv Perišića podignuta je u tribunalu u februaru, a obelodanjena 7. marta 2005, kada se Perišić dobrovoljno predao i istog dana prebačen u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Konačnu presudu, u četvrtak će doneti žalbeno veće kojim predsedava predsednik tribunala, američki sudija Teodor Meron, a članovi su Karmel Ađijus sa Malte, Liu Daćun iz Kine, Arlete Ramarson sa Madagaskara i Andresia Vaz iz Senegala.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty, Michel Porro)
