Odluka o raspadu Jugoslavije doneta je pre, a na Međunarodnoj konferenciji 1991. samo nametnuta stranama na potpis, rekao u Hagu na suđenju Radovanu Karadžiću svedok Vladislav Jovanović.
Konferencija o Jugoslaviji na jesen 1991. godine organizovana je s ciljem da se okonča postojanje bivše Jugoslavije, jer je odluka o tome doneta unapred, izjavio je danas pred na suđenju Radovanu Karadžiću u Haškim tribunalom nekadašnji šef diplomatije Srbije i Jugoslavije Vladislav Jovanović.
"Rešenje o kraju bivše Jugoslavije je bilo nametnuto, u stilu 'uzmi ili ostavi', a odluka o tome je bila doneta i pre nego što je konferencija počela", rekao je Jovanović sa suženju biovšem preedsedniku Republike Srpske.
Jovanović je napomenuo da su mnoge zemlje otvoreno bile protiv postojanja Jugoslavije, naročito Nemačka i Vatikan, i ocenio da je na primeru Jugoslavije bio primenjen princip iz nekadašnje kolonijalne Afrike.
Na konferenciji o Jugoslaviji, gde nije ispoštovana ustavna odredba te federacije, međunarodne granice su proglašene nestalim, a administrativne granice su proglašene međunarodnim, rekao je Jovanović, ocenivši da je "to bilo nasilje nad međunarodnim pravom i mirnim životom u Jugoslaviji".
Nije postojala svest u međunarodnoj zajednici ni na Zapadu da je to što se radi sa Jugoslavijom vrlo opasno, već je bilo najvažnije da se što pre ukine bivša Jugoslavija i da se u najkraćem roku priznaju nove države, rekao je on.
Upitan o pravu naroda na samoopredeljenje u bivšoj Jugoslaviji, on je rekao da je Ustav garantovao to pravo svim narodima, a da je ono bilo osporeno samo srpskom konstitutivnom narodu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i da objašnjenje za to nije dato.
Srbi u Bosni su do kraja izražavali punu lojalnost svojoj dotad zajedničkoj državi, ali to pravo su osporavali muslimani i Hrvati u BiH, istakao je on.
"Referendum je, po zahtevu evropske zajednice, sproveden suprotno principu konsenzusa da nema preglasavanja već da svi moraju zajedno da odluče o istupanju BIH iz Jugoslavije", naveo je Jovanović.
On je ocenio da je Dejtonski sporazum, u suštini, rehabilitovao pravo srpskog naroda na samoopredeljenje i na konstitutovnost i sprečio druga dva konstutitivna naroda da ga preglasaju i nadglasaju.
Zbog toga je Dejtonski sporazum i uspeo, rekao je on, istakavši da rat ne bi ni izbio da je Kutiljerov plan usvojen ranije.
Kad je reč o eksplozijama na pijaci Markale, bilo je elemenata koji ukazuju na vrlo jaku sumnju u tvrdnje da su te granate došle iz srpskog, a ne muslimanskog pravca, a zvaničnici bosanskih Srba su tvrdili da su muslimani izveli te napade jer su želeli da na taj način privuku pažnju međunarodne zajednice, izazovu gnev protiv Srba i stvore uslove za vojnu intervenciju NATO-a, rekao je on.
Po Jovanovićevim rečima, Srbija i, pre svega, predsednik Slobodan Milošević istrajavali su na jednakom pravu svih naroda u bivšoj Jugoslaviji na samoopredeljenje, a kada je počeo rat u BiH Milošević je insistirao na pravu Srba na slobodu i ravnopravnost, pošto je pravo na samoopredeljenje bilo sprečeno i ometeno ratom.
Srpska strana je savetovala rukovodstvu bosanskih Srba da brani svoje pravo na slobodu i ravnopravnost, naveo je on, dodavši da je Srbija do kraja insistirala na tome da se za sva tri naroda obezbedi to pravo, kako bi se sprečilo da oni jedan drugom postanu antagonističke strane, ali da to nije bilo lako ostvariti.
Rat je, sam po sebi, bio velika prepreka za mirovno pregovaranje i kad god neka strana, kao što je muslimanska, nije bila zainteresovana za političko rešenje u odgovarajućem trenutku, već za stranu vojnu intervenciju, to je rezultiralo pogoršanjem situacije na terenu, što je bio ometajući faktor u mirovnim pregovorima, rekao je Jovanović.
Srbija je usvajala sve mirovne planove i time pokazivala da joj nije bilo stalo do teritorijalnog širenja srpske teritorije, već do zaustavljanja rata i do rešenja kojim će sve tri strane u BiH biti zadovoljne, da nijedna ne bude oštećena od strane drugih, rekao je on.
"To je bila polazna tačka i krajnji cilj nastojanja Srbije da najpre doprinese okončanju sukoba, a zatim što bržem političkom rešenju na osnovu jednakog uvažavanja prava na slobodu i ravnopravnost sva tri konstutitivna naroda", istakao je on.
Bivši predsednik Srpske Radovan Karadžić optužen je za genocid u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine. U Tribunalu je u toku izvođenje dokaza odbrane.
(Tanjugm foto: prinstcreen)
"Rešenje o kraju bivše Jugoslavije je bilo nametnuto, u stilu 'uzmi ili ostavi', a odluka o tome je bila doneta i pre nego što je konferencija počela", rekao je Jovanović sa suženju biovšem preedsedniku Republike Srpske.
Jovanović je napomenuo da su mnoge zemlje otvoreno bile protiv postojanja Jugoslavije, naročito Nemačka i Vatikan, i ocenio da je na primeru Jugoslavije bio primenjen princip iz nekadašnje kolonijalne Afrike.
Na konferenciji o Jugoslaviji, gde nije ispoštovana ustavna odredba te federacije, međunarodne granice su proglašene nestalim, a administrativne granice su proglašene međunarodnim, rekao je Jovanović, ocenivši da je "to bilo nasilje nad međunarodnim pravom i mirnim životom u Jugoslaviji".
Nije postojala svest u međunarodnoj zajednici ni na Zapadu da je to što se radi sa Jugoslavijom vrlo opasno, već je bilo najvažnije da se što pre ukine bivša Jugoslavija i da se u najkraćem roku priznaju nove države, rekao je on.
Upitan o pravu naroda na samoopredeljenje u bivšoj Jugoslaviji, on je rekao da je Ustav garantovao to pravo svim narodima, a da je ono bilo osporeno samo srpskom konstitutivnom narodu u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i da objašnjenje za to nije dato.
Srbi u Bosni su do kraja izražavali punu lojalnost svojoj dotad zajedničkoj državi, ali to pravo su osporavali muslimani i Hrvati u BiH, istakao je on.
"Referendum je, po zahtevu evropske zajednice, sproveden suprotno principu konsenzusa da nema preglasavanja već da svi moraju zajedno da odluče o istupanju BIH iz Jugoslavije", naveo je Jovanović.
On je ocenio da je Dejtonski sporazum, u suštini, rehabilitovao pravo srpskog naroda na samoopredeljenje i na konstitutovnost i sprečio druga dva konstutitivna naroda da ga preglasaju i nadglasaju.
Zbog toga je Dejtonski sporazum i uspeo, rekao je on, istakavši da rat ne bi ni izbio da je Kutiljerov plan usvojen ranije.
Kad je reč o eksplozijama na pijaci Markale, bilo je elemenata koji ukazuju na vrlo jaku sumnju u tvrdnje da su te granate došle iz srpskog, a ne muslimanskog pravca, a zvaničnici bosanskih Srba su tvrdili da su muslimani izveli te napade jer su želeli da na taj način privuku pažnju međunarodne zajednice, izazovu gnev protiv Srba i stvore uslove za vojnu intervenciju NATO-a, rekao je on.
Po Jovanovićevim rečima, Srbija i, pre svega, predsednik Slobodan Milošević istrajavali su na jednakom pravu svih naroda u bivšoj Jugoslaviji na samoopredeljenje, a kada je počeo rat u BiH Milošević je insistirao na pravu Srba na slobodu i ravnopravnost, pošto je pravo na samoopredeljenje bilo sprečeno i ometeno ratom.
Srpska strana je savetovala rukovodstvu bosanskih Srba da brani svoje pravo na slobodu i ravnopravnost, naveo je on, dodavši da je Srbija do kraja insistirala na tome da se za sva tri naroda obezbedi to pravo, kako bi se sprečilo da oni jedan drugom postanu antagonističke strane, ali da to nije bilo lako ostvariti.
Rat je, sam po sebi, bio velika prepreka za mirovno pregovaranje i kad god neka strana, kao što je muslimanska, nije bila zainteresovana za političko rešenje u odgovarajućem trenutku, već za stranu vojnu intervenciju, to je rezultiralo pogoršanjem situacije na terenu, što je bio ometajući faktor u mirovnim pregovorima, rekao je Jovanović.
Srbija je usvajala sve mirovne planove i time pokazivala da joj nije bilo stalo do teritorijalnog širenja srpske teritorije, već do zaustavljanja rata i do rešenja kojim će sve tri strane u BiH biti zadovoljne, da nijedna ne bude oštećena od strane drugih, rekao je on.
"To je bila polazna tačka i krajnji cilj nastojanja Srbije da najpre doprinese okončanju sukoba, a zatim što bržem političkom rešenju na osnovu jednakog uvažavanja prava na slobodu i ravnopravnost sva tri konstutitivna naroda", istakao je on.
Bivši predsednik Srpske Radovan Karadžić optužen je za genocid u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine. U Tribunalu je u toku izvođenje dokaza odbrane.
(Tanjugm foto: prinstcreen)
