U Hrvatskoj samo pet odsto zaposlenih ili oko 70 hiljada gradjana ne koristi minus jer imaju dovoljno novca za život, dok svi ostali troše više od mesečnih prihoda.
Ukupni minusi na tekućim računima krajem maja su bili nešto iznad 4,5 milijarde kuna (616 miliona evra), dok je godina počela sa 4,23 milijarde kuna (579 miliona evra) minusa, piše zagrebački “Večernji list”.
Minusi pred svim drugim kreditima i bankarskim proizvodima imaju veliku prednost, jer nude najbrži i najjednostavniji put do gotovine, ali imaju i veliku manu - skuplji su od svih drugih kredita.
Kamate na minuse razlikuju se od banke do banke i kreću se do 15 odsto godišnje. Medjutim, banke su nedavno i na tom polju počele tržišnu utakmicu da bi ponudile povoljniju kamatu za ulazak u crveno.
Uprkos stalnom povećanju minusa gradjani su još dovoljno oprezni i ne koriste sve što im je na raspolaganju. Prema poslednjim statistikama, klijenti koriste oko 30 odsto odobrenog iznosa prekoračenja, tvrde u Zagrebačkoj banci.
Gradjani koji su planirali da podižu kredit mogu odahnuti još mesec ili dva. Toliko im ostaje do primene Hrvatskog registra obveznika kredita, popisa svih zaduženja korisnika kredita i žiranata.
Primenom Registra može se očekivati podela klijenata na poželjne i nepoželjene. One prve očekuju niže kamate, blaži instrumenti osiguranja i brža procedura, dok će ostalima kredit, ako ga dobiju, biti daleko skuplji i opterećen rigoroznim osiguranjima.
(Beta)
Ukupni minusi na tekućim računima krajem maja su bili nešto iznad 4,5 milijarde kuna (616 miliona evra), dok je godina počela sa 4,23 milijarde kuna (579 miliona evra) minusa, piše zagrebački “Večernji list”.
Minusi pred svim drugim kreditima i bankarskim proizvodima imaju veliku prednost, jer nude najbrži i najjednostavniji put do gotovine, ali imaju i veliku manu - skuplji su od svih drugih kredita.
Kamate na minuse razlikuju se od banke do banke i kreću se do 15 odsto godišnje. Medjutim, banke su nedavno i na tom polju počele tržišnu utakmicu da bi ponudile povoljniju kamatu za ulazak u crveno.
Uprkos stalnom povećanju minusa gradjani su još dovoljno oprezni i ne koriste sve što im je na raspolaganju. Prema poslednjim statistikama, klijenti koriste oko 30 odsto odobrenog iznosa prekoračenja, tvrde u Zagrebačkoj banci.
Gradjani koji su planirali da podižu kredit mogu odahnuti još mesec ili dva. Toliko im ostaje do primene Hrvatskog registra obveznika kredita, popisa svih zaduženja korisnika kredita i žiranata.
Primenom Registra može se očekivati podela klijenata na poželjne i nepoželjene. One prve očekuju niže kamate, blaži instrumenti osiguranja i brža procedura, dok će ostalima kredit, ako ga dobiju, biti daleko skuplji i opterećen rigoroznim osiguranjima.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
