Još davne 1776. godine Marija Terezija je trragačima za zlatom iz Donjeg Vidovca dozvolila da se bave ovim poslom na obalama Drave, Save i Dunava. Zlatna groznica još uvek živi.
"Drava je svakog dana drugačija. Menja smer, pa tako sa sobom odnosi i zlato sa jednog nasipa na drugi. Ako na lopati ostane manje od 20 zrna zlata, tu se ne isplati ispirati", započinje priču o ispiranju zlata na Dravi Vinko Nestić, vlasnik hotela “Golf” u Donjem Vidovcu, u Medjimurju.
On je i glavni krivac što je u tom kraju, od davnina poznatom po zlatarima i zlatarskom zanatu, započela prava zlatna groznica, piše Slobodna Dalmacija.
"Pravi zlatari su još pre 70, 80 godina čamac i svu potrebnu opremu na konjima vozili sve do Ptuja, pa bi se nizvodno dv nedelje spuštali do Virovitice ispirajući zlato", rekao je Nestić i objasnio da se zlato ispiralo uvek udvoje. Jedan dan se radilo za jednog zlatara, drugi dan za drugog i bez obzira za kojeg bi se ispralo više zlata, ovaj drugi mu nikada nije zavideo, jer je takav bio dogovor.
Nestić je shvatio da bi bilo dobro da se taj stari zanat uvrstiti u turističku ponudu jer više niko od Donjovidovčana ne živi od toga posla.
Poslednji živi zlatari u tome mestu su 85-godišnjaci Drago i Matija Horvat, koji, nažalost, zbog svojih godina ne mogu više u lov na zlato. Mladi Robert Nestić naučio je zanat od svog dede koji mu je ostavio i sav potreban alat star više od 80 godina.
Zajedno sa prijateljem Vladimirom Štefićem već nekoliko godina odvodi grupe turista na obale Drave da bi iz prve ruke videli i učestvovali u ispiranju zlata.
"Velika zlatarska daska, posuda za polivanje, daska za hvatanje zlata, zlatarska kutija i korpa sa hranom je sav potreban alat za dan u lovu na zlato", rekao je Robert i objasnio da se i on i Vladimir drže starog pravila "jedan dan za jednog, drugi za drugog".
Nakon što utvrde da li se isplati zadržavati se na nasipu, na veliku dasku se nanosi šljunak pomešan sa zlatom. Potom se veće kamenje ispire, pa zlato sa peskom ostaje na maloj dasci i tu počinje posao.
Naime, plitka činija je uronjena u vodu i valja biti oprezan, inače, ode i zlato i pesak. Grumen zlata, nakon što se uz pomoć žive odvojio od peska, meri se na vagici iz zlatarske kutije.
(MONDO)
"Drava je svakog dana drugačija. Menja smer, pa tako sa sobom odnosi i zlato sa jednog nasipa na drugi. Ako na lopati ostane manje od 20 zrna zlata, tu se ne isplati ispirati", započinje priču o ispiranju zlata na Dravi Vinko Nestić, vlasnik hotela “Golf” u Donjem Vidovcu, u Medjimurju.
On je i glavni krivac što je u tom kraju, od davnina poznatom po zlatarima i zlatarskom zanatu, započela prava zlatna groznica, piše Slobodna Dalmacija.
"Pravi zlatari su još pre 70, 80 godina čamac i svu potrebnu opremu na konjima vozili sve do Ptuja, pa bi se nizvodno dv nedelje spuštali do Virovitice ispirajući zlato", rekao je Nestić i objasnio da se zlato ispiralo uvek udvoje. Jedan dan se radilo za jednog zlatara, drugi dan za drugog i bez obzira za kojeg bi se ispralo više zlata, ovaj drugi mu nikada nije zavideo, jer je takav bio dogovor.
Nestić je shvatio da bi bilo dobro da se taj stari zanat uvrstiti u turističku ponudu jer više niko od Donjovidovčana ne živi od toga posla.
Poslednji živi zlatari u tome mestu su 85-godišnjaci Drago i Matija Horvat, koji, nažalost, zbog svojih godina ne mogu više u lov na zlato. Mladi Robert Nestić naučio je zanat od svog dede koji mu je ostavio i sav potreban alat star više od 80 godina.
Zajedno sa prijateljem Vladimirom Štefićem već nekoliko godina odvodi grupe turista na obale Drave da bi iz prve ruke videli i učestvovali u ispiranju zlata.
"Velika zlatarska daska, posuda za polivanje, daska za hvatanje zlata, zlatarska kutija i korpa sa hranom je sav potreban alat za dan u lovu na zlato", rekao je Robert i objasnio da se i on i Vladimir drže starog pravila "jedan dan za jednog, drugi za drugog".
Nakon što utvrde da li se isplati zadržavati se na nasipu, na veliku dasku se nanosi šljunak pomešan sa zlatom. Potom se veće kamenje ispire, pa zlato sa peskom ostaje na maloj dasci i tu počinje posao.
Naime, plitka činija je uronjena u vodu i valja biti oprezan, inače, ode i zlato i pesak. Grumen zlata, nakon što se uz pomoć žive odvojio od peska, meri se na vagici iz zlatarske kutije.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.