Tužioci na sudjenju Momčilu Krajišniku u Haškom tribunali zatražili su u utorak u završnoj reči da Krajišnik bude proglašen krivim za genocid nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH i osudjen na doživotnu zatvorsku kaznu.
Tužilac Alan Tiger rekao je da je za najtežu kaznu dovoljna svaka od, po njemu dokazanih, osam tačaka optužnice koje Krajišniku na teret stavljaju genocid, saučesništvo u genocidu, progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i nehumana dela dovoljna za najtežu kaznu.
Tiger je rekao da su tužioci tokom sudjenja dokazali da je vodjstvo bosanskih Srba, uključujući i Krajišnika, imalo plan i nameru da od marta do decembra 1992. nesrbe trajno fizički ukloni sa teritorija koje je smatralo srpskim. U tom cilju, Muslimani i Hrvati su nasilno proterivani, protivpravno zatvarani, masovno ubijani i mučeni, a njihova imovina je pljačkana i uništavana, rekao je Tiger.
Kao dokaz postojanja "genocidne namere" vrha sa Pala da nesrbe uništi kao etničke grupe, tužilac je naveo više izjava Radovana Karadžića, s kraja 1991. i početka 1992, da će Muslimani "nestati", ako dodje do rata u BiH.
"Karadžić je time izrazio prirodu kampanje nasilja koja će uslediti... Obrazac napada koji se tokom te kampanje ponavljao dokazuje nameru, kao i činjenica da su na meti napada bili slojevi koji su od suštinske važnosti za opstanak grupe", naznačio je Tiger.
Kao otežavajuće okolnosti za Krajišnika, on je naveo zloupotrebu položaja, ranjivost žrtava i težinu počinjenih zločina.
"Krajišnik je inteligentan i obrazovan čovek koji je, po sopstvenim rečima, pre rata uživao poverenje i Srba i Muslimana i Hrvata... On je, medjutim, svoj položaj na vlasti iskoristio ne da Muslimane i Hrvate zaštiti od nasilja, već da sprovede sistematsku kampanju nasilja protiv njih", ocenio je tužilac.
Olakšavajućih okolnosti, prema zastupnicima optužbe, za Krajišnika nema.
U nastavku postupka, završnu reč će u sredu dati Krajišnikov branilac Nikolas Stuart.
Krajišnik, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima 1992. godine.
Sudjenje je počelo 3. februara 2004, a izvođenje dokaza okončano je iskazima svedoka koje je pozvalo sudsko veće sredinom jula.
(Beta)
Tužilac Alan Tiger rekao je da je za najtežu kaznu dovoljna svaka od, po njemu dokazanih, osam tačaka optužnice koje Krajišniku na teret stavljaju genocid, saučesništvo u genocidu, progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i nehumana dela dovoljna za najtežu kaznu.
Tiger je rekao da su tužioci tokom sudjenja dokazali da je vodjstvo bosanskih Srba, uključujući i Krajišnika, imalo plan i nameru da od marta do decembra 1992. nesrbe trajno fizički ukloni sa teritorija koje je smatralo srpskim. U tom cilju, Muslimani i Hrvati su nasilno proterivani, protivpravno zatvarani, masovno ubijani i mučeni, a njihova imovina je pljačkana i uništavana, rekao je Tiger.
Kao dokaz postojanja "genocidne namere" vrha sa Pala da nesrbe uništi kao etničke grupe, tužilac je naveo više izjava Radovana Karadžića, s kraja 1991. i početka 1992, da će Muslimani "nestati", ako dodje do rata u BiH.
"Karadžić je time izrazio prirodu kampanje nasilja koja će uslediti... Obrazac napada koji se tokom te kampanje ponavljao dokazuje nameru, kao i činjenica da su na meti napada bili slojevi koji su od suštinske važnosti za opstanak grupe", naznačio je Tiger.
Kao otežavajuće okolnosti za Krajišnika, on je naveo zloupotrebu položaja, ranjivost žrtava i težinu počinjenih zločina.
"Krajišnik je inteligentan i obrazovan čovek koji je, po sopstvenim rečima, pre rata uživao poverenje i Srba i Muslimana i Hrvata... On je, medjutim, svoj položaj na vlasti iskoristio ne da Muslimane i Hrvate zaštiti od nasilja, već da sprovede sistematsku kampanju nasilja protiv njih", ocenio je tužilac.
Olakšavajućih okolnosti, prema zastupnicima optužbe, za Krajišnika nema.
U nastavku postupka, završnu reč će u sredu dati Krajišnikov branilac Nikolas Stuart.
Krajišnik, bivši predsednik Skupštine Republike Srpske, optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima 1992. godine.
Sudjenje je počelo 3. februara 2004, a izvođenje dokaza okončano je iskazima svedoka koje je pozvalo sudsko veće sredinom jula.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.