Problemi s kojima se suočavaju srpski povratnici u Hrvatskoj bi mogli da uspore ulazak ove zemlje u Evropsku uniju, ocenio je u izveštaju Hjuman rajts voč i zatražio od Brisela da izvrši pritisak na Zagreb kako bi poboljšao uslove bezbednosti, stanovanja i zapošljavanja Srba.
Problemi s kojima se suočavaju srpski povratnici u Hrvatskoj bi mogli da uspore ulazak ove zemlje u Evropsku uniju, ocenio je u izveštaju Hjuman rajts voč i zatražio od Brisela da izvrši pritisak na Zagreb kako bi poboljšao uslove bezbednosti, stanovanja i zapošljavanja Srba."Srpske izbeglice koje se vraćaju u Hrvatsku se suočavaju sa značajnim preprekama u punom rešavanju njihovih ljudskih prava", ocenio je Hjuman rajts voč i podsetio da je poštovanje manjinskih prava preduslov za članstvo svake zemlje u EU.
U izveštaju "Decenija razočarenja: nastavak prepreka za reintegraciju srpskih povratnika", Hjuman rajts voč analizira ključne probleme s kojima se suočavaju Srbi, uključujući nasilje, pretnje, gubitak stanarskog prava i ograničen pristup zapošljavanju.
Ova organizacija za ljudska prava je zatražila od Zagreba da obezbedi stalno rešavanje stambenog pitanja za Srbe koji su izgubili svoje stanarsko pravo tokom rata, javne osude od strane visokih zvaničnika svih etnički motivisanih incidenata i prisustvo Srba u komisijama za zapošljavanje u javnom sektoru.
Ocenjuje se da programi vlade Hrvatske nisu doneli stvarno poboljšanja uslova u kojima žive Srbi povratnici.
"Srbi povratnici u Hrvatskoj još uvek žive u veoma teškim uslovima", izjavila je Holi Kartner, direktor Hjuman rajts voča za Evropu i centralnu Aziju.
"Hrvatska vlada mora da se uozbilji po pitanju poboljšanja uslova za ovu zajednicu ukoliko želi napredak po pitanju članstva u EU", upozorila je ona.
U izveštaju se podseća da je 350.000 Srba napustilo svoje domove u Hrvatskoj tokom rata od 1991-1995. godine.
Hrvatska vlada je registrovala oko 120.000 povratnika, ali je njihov broj zasigurno manji, ocenio je Hjuman rajts voč, navodeći kao razlog za to loše uslove zbog kojih se Srbi, nakon kratkog boravka u Hrvatskoj, vraćaju u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
U izveštaju se ocenjuje da nerešavanje problema oduzetog stanarskog prava Srbima koji su izbegli iz Hrvatske predstavlja prepreku za povratak u gradske sredine i da su se projekti vlade Hrvatske, sačinjeni da obezbede alternativni smeštaj, pokazali kao neefikasni, a povratak u Hrvatsku "težak ili nemoguć".
"Neuspeh Hrvatske da reši problem stanarskog prava oduzetog tokom rata, šalje poruku da su Srbi gradjani drugog reda", podvlači Kartnerova i dodaje da bi pronalaženje rešenja "bio signal značajne promene stava Hrvatske prema srpskom stanovništvu".
Hjuman rajts voč upozorava i na porast broj slučajeva nasilja i zastrašivanja povratnika, navodeći da je nekoliko osoba ubijeno i da je bačeno više bombi na imovinu Srba.
Ocenjuje se i da u pojedinim slučajevima očigledno da su napadi motivisani etničkom mržnjom, te podseća da je MUP Hrvatske prošle godine zabeležio 48 takvih slučajeva.
U izveštaju stoji i da su napadi na Srbe povratnike nastavljeni i ove godine, posebno u okolini Zadra, te da policija nije uspela da uhvati počinioce u većini slučajeva.
Kao dodatnu prepreku za održiv povratak Srba, Hjuman rajts voč navodi da je mali broj pripadnika te zajednice dobio zaposlenje u državnim službama u sredinama u koje su se vratili, iako je usvojeno nekoliko zakona koji promovišu zapošljavanje Srba i drugih manjinskih zajednica u javnom sektoru.
Organizacija navodi da je ograničen broj Srba u državnoj službi u suprotnosti sa brojem u privatnom sektoru, koji je napravio veći pomak u zapošljavanju Srba povratnika, što ukazuje da bi diskriminacija mogla biti uzrok.
(Tanjug)
