Bivši ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt posvedocio je pred Haškim tribunalom da je tokom rata u BiH tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tudjman želeo da pripajanjem značajnih delova Bosne stvori "veliku Veliku Hrvatsku".
Galbrajt je svedok optužbe na sudjenju bivšim političkim i vojnim liderima samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna, optuženim za zločine nad Muslimanima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini 1993-94. Na optuženičkoj klupi su: Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić.
"Predsednik Tudjman je zagovarao veliku Veliku Hrvatsku u kojoj bi bili značajni delovi teritorije BiH. Njegov ministar odbrane i najbliži saradnik Gojko Šušak se zalagao za malu Veliku Hrvatsku, jer je želeo samo pripajanje Hercegovine u kojoj je rodjen", predočio je ambasador Galbrajt.
On je naznačio da se tokom mandata, od 1993. do 1998, sa Tudjmanom sastao mnogo puta i da je hrvatski lider svoje ideje izlagao potpuno otvoreno. "Tudjman je verovao da BiH ne može i ne treba da postoji kao suverena i nezavisna država, kao i da njen značajan deo treba da pripadne Hrvatskoj. On je bio ubedjen da Muslimani nisu posebna nacija, već Hrvati koji su promenili veru", predočio je svedok.
Precizirao je da se, u prilog takvim stavovima, Tudjman pred njim često pozivao na karte Banovine Hrvatske iz 1939, te Nezavisne Države Hrvatske iz Drugog svetskog rata. Galbrajt je rekao i da mu je Tudjman jednom pokazao mapu po kojoj bi BiH bila podeljena na pola izmedju Hrvatske i Srbije, s tim što bi Banja Luka pripala prvoj,a Tuzla potonjoj.
Vlasti u Zagrebu su, naznačio je Galbrajt, finansirale i kontrolisale Hrvatsko vijeće obrane u BiH preko oficira koje su postavljale, a Tudjman je bio "u istoj meri njihov vrhovni komandant kao i vrhovni komandant Hrvatske vojske". Isto tako, po svedoku, moglo se reći da je Tudjman predsednik bosanskih Hrvata jednako kao i Hrvata u Hrvatskoj.
Galbrajt je izjavio i da se Tudjmanu sve vreme rata otvoreno stavljalo do znanja da se Vašington protivi bilo kakvoj promeni granica izmedju republika bivše Jugoslavije, ali da ga je hrvatski predsednik uveravao u ispravnost svojih stavova.
Ideju o promeni granica više puta je, kao deo mirovnih planova, predlagao evropski posrednik Dejvid Oven što su predstavnici SAD smatrali velikom neugodnošću, rekao je Galbrajt.
(Beta)
Galbrajt je svedok optužbe na sudjenju bivšim političkim i vojnim liderima samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna, optuženim za zločine nad Muslimanima u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini 1993-94. Na optuženičkoj klupi su: Jadranko Prlić, Bruno Stojić, Slobodan Praljak, Milivoj Petković, Valentin Ćorić i Berislav Pušić.
"Predsednik Tudjman je zagovarao veliku Veliku Hrvatsku u kojoj bi bili značajni delovi teritorije BiH. Njegov ministar odbrane i najbliži saradnik Gojko Šušak se zalagao za malu Veliku Hrvatsku, jer je želeo samo pripajanje Hercegovine u kojoj je rodjen", predočio je ambasador Galbrajt.
On je naznačio da se tokom mandata, od 1993. do 1998, sa Tudjmanom sastao mnogo puta i da je hrvatski lider svoje ideje izlagao potpuno otvoreno. "Tudjman je verovao da BiH ne može i ne treba da postoji kao suverena i nezavisna država, kao i da njen značajan deo treba da pripadne Hrvatskoj. On je bio ubedjen da Muslimani nisu posebna nacija, već Hrvati koji su promenili veru", predočio je svedok.
Precizirao je da se, u prilog takvim stavovima, Tudjman pred njim često pozivao na karte Banovine Hrvatske iz 1939, te Nezavisne Države Hrvatske iz Drugog svetskog rata. Galbrajt je rekao i da mu je Tudjman jednom pokazao mapu po kojoj bi BiH bila podeljena na pola izmedju Hrvatske i Srbije, s tim što bi Banja Luka pripala prvoj,a Tuzla potonjoj.
Vlasti u Zagrebu su, naznačio je Galbrajt, finansirale i kontrolisale Hrvatsko vijeće obrane u BiH preko oficira koje su postavljale, a Tudjman je bio "u istoj meri njihov vrhovni komandant kao i vrhovni komandant Hrvatske vojske". Isto tako, po svedoku, moglo se reći da je Tudjman predsednik bosanskih Hrvata jednako kao i Hrvata u Hrvatskoj.
Galbrajt je izjavio i da se Tudjmanu sve vreme rata otvoreno stavljalo do znanja da se Vašington protivi bilo kakvoj promeni granica izmedju republika bivše Jugoslavije, ali da ga je hrvatski predsednik uveravao u ispravnost svojih stavova.
Ideju o promeni granica više puta je, kao deo mirovnih planova, predlagao evropski posrednik Dejvid Oven što su predstavnici SAD smatrali velikom neugodnošću, rekao je Galbrajt.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
