Haški tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika na 27 godina zatvora, proglasivši ga krivim za zločine protiv čovečnosti, ali ne i za genocid nad muslimanima i Hrvatima. Po mišljenju srpskih političara i analitičara, presuda je šokantna i pokazuje politički karakter Tribunala, a muslimanska SDA smatra da je presuda "preblaga".
Haški tribunal osudio je u sredu bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika na 27 godina zatvora, proglasivši ga krivim za zločine protiv čovečnosti, ali ne i za genocid nad muslimanima i Hrvatima 1991-92.
Sudsko veće Alfonsa Orija oslobodilo je Krajišnika optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu, zaključujući da tužioci nisu dokazali da je on imao nameru da uništi muslimane i Hrvate kao etničke grupe.
Krajišnik je proglašen krivim za ubistva, progon, istrebljenje, deportacije i prisilno premeštanje nesrba. Sudsko veće osudilo ga je zbog "ključne uloge" u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je osnovni cilj bila deportacija i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata sa teritorija BiH koje je rukovodstvo Srba smatralo svojim. Veće je kao dokazano prihvatilo da su zločini nad nesrbima, u okviru realizacije tog poduhvata, počinjeni u 35 opština u BiH.
Presudu Krajišniku izreklo je sudsko veće predsedavajućeg Alfons Ori iz Holandije, čiji su članovi Klod Anoto iz Francuske i Hoakin Martin Kanivel iz Španije.
Sudjenje Krajišniku počelo je 3. februara 2004., a završne reči odbrane i optužbe održane su krajem avgusta ove godine. Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile medjunarodne snage, Sfor, a četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala izjavio da nije kriv.
Zajedno sa Krajišnikom, bila je optužena i Biljana Plavšić, ali je ona 2002. godine priznala krivicu za progon nesrba, a 2003. je osudjena na 11 godina zatvora.
"Krajišnik, kao predsednik Narodne skupštine RS od njenog osnivanja u teškim ratnim godinama, bio je prvi medju jednakima. Sa tog stanovišta svaka kvalifikacija na račun njega je u stvari kvalifikacija izrečena na račun Narodne skupštine RS", rekao je Čavić agenciji Beta.
Navodeći da se "ne može pomiriti sa takvim kvalifikacijama", on je ocenio da one predstavljaju
"manifestaciju političkog karaktera presude Haškog tribunala".
Čavić je uporedio presudu Krajišniku sa presudom ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću, kao i sa snimcima koji, kako je kazao, dokazuju zločine najviše komande Armije BiH na području zapadne Bosne. "Sve to skupa, kada se uporedi sa procesom koji se vodio protiv Krajišnika i presudom koja mu je izrečena, dobija karakter političkog procesa koji se vodi, ne protiv ljudi, nego sa krajnjom namerom protiv RS", rekao je Čavić.
Čavić je izrazio uverenje da će u drugom stepenu Krajišnik biti oslobodjen.
Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić izjavio je da je najvažnije u presudi Krajišniku to što on nije osudjen za genocid i pomaganje u genocidu. "Najvažnije je da su u ovoj presudi odbačene optužbe za genocid i pomaganje u genocidu. Time se, s obzirom da je Krajišnik bio jedan od političkih lidera Srba u BiH tokom rata, definitivno skida bilo kakva mogućnost da se srpski narod i lideri u RS optuže za genocid", rekao je Ivanić.
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić izjavio je Tanjugu u Banjaluci da presuda još jednom dokazuje da se pravda i pomirenje naroda Bosne i Hercegovine ne mogu naći u Hagu. "Ne zato što se dovodi u pitanje da li takva institucija (Haški tribunal) može upošte da uspe, iako je to legitimno pitanje, nego što se očigledno sudi na raznim principima raznim pripadnicima tri naroda", rekao je Kesić.
Prema njegovoj oceni, "tragično je neodgovorno" što je u ovom trenutku Haški tribunal izrekao presudu, "zato što se time direktno meša u proces izbora u Bosni i Hercegovini, a pogotovo u Republici Srpskoj". "Takva presuda definitivno može da izazove emocije medju gradjanima i biračima, tako da je to jedna vrsta mešanja, što s dešavalo i u prethodnim izborima. Mislim da to treba da se osudi i da se kaže da bi bilo dobro da se održe izbori na ovim prostorima bez takvih intervencija medjunarodnih institucija", rekao je Kesić.
Generalni sekretar Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Amir Zukić, medjutim, smatra da je zatvorska kazna Krajišniku od 27 godina, "neprimerena za zločine iza kojih je on stajao zajedno sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem".
"Poznato je da je Krajišnik bio ključni čovek uz Karadžića i Mladića i da je znao za sve zločine koji su se desili. Mi se nadamo da će drugostepenom presudom ta nepravda biti ispravljena", rekao je Zukić agenciji Beta. On smatra da je izrečena kazna Krajišniku preblaga i loša poruka "nakon ubijanja civila, dece, mučenja i rasturanja porodica tokom rata u BiH".
Zaposlio se 1968. godine u sarajevskom "Energoinvestu", gde je posle dve i po godine izabran za direktora Službe dužničko - poverilačkih odnosa, a pred kraj 1975. godine postao je finansijski direktor u "Energoinvestovoj" Tvornici termoaparata. Sa te funkcije je, u toku 1984. godine dospeo u istražni zatvor zbog navodnih finansijskih malverzacija, gde je proveo devet meseci zajedno sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karadžićem. Obojici je kasnije izrečena oslobadjajuća presuda, a po izlasku iz zatvora Krajišnik je vraćen na isto radno mesto.
Krajišnik je bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini, a nakon prvih višestranačkih izbora u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, 19. decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Skupštine BiH.
Kada su srpski poslanici napustili Skupštinu BiH krajem 1991. godine, zbog, kako su navodili, pokušaja majorizacije i neustavnog rada, došlo je do formiranja "Skupštine srpskog naroda u BiH" čiji je predsednik bio Krajišnjik. Ti poslanici su potom na Palama formirali Narodnu skupštinu Republike Srpske, na čijem čelu je Krajišnik ostao do kraja rata u BiH.
Krajišnik je bio član svih srpskih pregovaračkih timova pre i posle izbijanja ratnog sukoba. Prisustvovao je mirovnim pregovorima u Dejtonu, u novembru 1995. godine, kada je donet "Okvirni opšti mirovni sporazum za BiH", ali u razgovorima nije učestvovao.
Na prvim posleratnim izborima, održanim septembra1996. godine, kao predstavnik RS bio je izabran za srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH i na toj funkciji je ostao do 1998. godine, kada ga je na izborima za istu funkciju pobedio socijalista Živko Radišić.
U julu 1997. godine, tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić optužila je Krajišnika i Radovana Karadžića za umešanost u kriminal i korupciju.
Momčila Krajišnika uhapsili su francuski vojnici Sfora u noći izmedju 2. i 3. aprila 2003. godine u porodičnoj kući na Palama.
(agencije/MONDO)
Sudsko veće Alfonsa Orija oslobodilo je Krajišnika optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu, zaključujući da tužioci nisu dokazali da je on imao nameru da uništi muslimane i Hrvate kao etničke grupe.
Krajišnik je proglašen krivim za ubistva, progon, istrebljenje, deportacije i prisilno premeštanje nesrba. Sudsko veće osudilo ga je zbog "ključne uloge" u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je osnovni cilj bila deportacija i prisilno premeštanje Muslimana i Hrvata sa teritorija BiH koje je rukovodstvo Srba smatralo svojim. Veće je kao dokazano prihvatilo da su zločini nad nesrbima, u okviru realizacije tog poduhvata, počinjeni u 35 opština u BiH.
Presudu Krajišniku izreklo je sudsko veće predsedavajućeg Alfons Ori iz Holandije, čiji su članovi Klod Anoto iz Francuske i Hoakin Martin Kanivel iz Španije.
Sudjenje Krajišniku počelo je 3. februara 2004., a završne reči odbrane i optužbe održane su krajem avgusta ove godine. Krajišnika su 3. aprila 2000. na Palama uhapsile medjunarodne snage, Sfor, a četiri dana kasnije, on je u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala izjavio da nije kriv.
Zajedno sa Krajišnikom, bila je optužena i Biljana Plavšić, ali je ona 2002. godine priznala krivicu za progon nesrba, a 2003. je osudjena na 11 godina zatvora.
Čavić - "šokantno", SDA - "preblago"
Predsednik Republike Srpske i Dragan Čavić ocenio je da je presuda Haškog tribunala Momčilu Krajišniku od 27 godina zatvora "šokantna", s obzirom da se može tretirati i kao presuda prvom sazivu Narodne skupštine RS i svima koji su u njemu bili."Krajišnik, kao predsednik Narodne skupštine RS od njenog osnivanja u teškim ratnim godinama, bio je prvi medju jednakima. Sa tog stanovišta svaka kvalifikacija na račun njega je u stvari kvalifikacija izrečena na račun Narodne skupštine RS", rekao je Čavić agenciji Beta.
Navodeći da se "ne može pomiriti sa takvim kvalifikacijama", on je ocenio da one predstavljaju
"manifestaciju političkog karaktera presude Haškog tribunala".
Čavić je uporedio presudu Krajišniku sa presudom ratnom komandantu Srebrenice Naseru Oriću, kao i sa snimcima koji, kako je kazao, dokazuju zločine najviše komande Armije BiH na području zapadne Bosne. "Sve to skupa, kada se uporedi sa procesom koji se vodio protiv Krajišnika i presudom koja mu je izrečena, dobija karakter političkog procesa koji se vodi, ne protiv ljudi, nego sa krajnjom namerom protiv RS", rekao je Čavić.
Čavić je izrazio uverenje da će u drugom stepenu Krajišnik biti oslobodjen.
Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić izjavio je da je najvažnije u presudi Krajišniku to što on nije osudjen za genocid i pomaganje u genocidu. "Najvažnije je da su u ovoj presudi odbačene optužbe za genocid i pomaganje u genocidu. Time se, s obzirom da je Krajišnik bio jedan od političkih lidera Srba u BiH tokom rata, definitivno skida bilo kakva mogućnost da se srpski narod i lideri u RS optuže za genocid", rekao je Ivanić.
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić izjavio je Tanjugu u Banjaluci da presuda još jednom dokazuje da se pravda i pomirenje naroda Bosne i Hercegovine ne mogu naći u Hagu. "Ne zato što se dovodi u pitanje da li takva institucija (Haški tribunal) može upošte da uspe, iako je to legitimno pitanje, nego što se očigledno sudi na raznim principima raznim pripadnicima tri naroda", rekao je Kesić.
Prema njegovoj oceni, "tragično je neodgovorno" što je u ovom trenutku Haški tribunal izrekao presudu, "zato što se time direktno meša u proces izbora u Bosni i Hercegovini, a pogotovo u Republici Srpskoj". "Takva presuda definitivno može da izazove emocije medju gradjanima i biračima, tako da je to jedna vrsta mešanja, što s dešavalo i u prethodnim izborima. Mislim da to treba da se osudi i da se kaže da bi bilo dobro da se održe izbori na ovim prostorima bez takvih intervencija medjunarodnih institucija", rekao je Kesić.
Generalni sekretar Stranke demokratske akcije (SDA) BiH Amir Zukić, medjutim, smatra da je zatvorska kazna Krajišniku od 27 godina, "neprimerena za zločine iza kojih je on stajao zajedno sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem".
"Poznato je da je Krajišnik bio ključni čovek uz Karadžića i Mladića i da je znao za sve zločine koji su se desili. Mi se nadamo da će drugostepenom presudom ta nepravda biti ispravljena", rekao je Zukić agenciji Beta. On smatra da je izrečena kazna Krajišniku preblaga i loša poruka "nakon ubijanja civila, dece, mučenja i rasturanja porodica tokom rata u BiH".
Od Sarajeva do Haga...
Momčilo Krajišnik je rodjen 20. novembra 1944. godine u selu Zabrdje, kod Sarajeva. Srednju ekonomsku školu i Ekonomski fakultet završio je u Sarajevu. Na tom fakultetu je i magistrirao.Zaposlio se 1968. godine u sarajevskom "Energoinvestu", gde je posle dve i po godine izabran za direktora Službe dužničko - poverilačkih odnosa, a pred kraj 1975. godine postao je finansijski direktor u "Energoinvestovoj" Tvornici termoaparata. Sa te funkcije je, u toku 1984. godine dospeo u istražni zatvor zbog navodnih finansijskih malverzacija, gde je proveo devet meseci zajedno sa bivšim predsednikom RS Radovanom Karadžićem. Obojici je kasnije izrečena oslobadjajuća presuda, a po izlasku iz zatvora Krajišnik je vraćen na isto radno mesto.
Krajišnik je bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Bosni i Hercegovini, a nakon prvih višestranačkih izbora u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, 19. decembra 1990. godine, izabran je za predsednika Skupštine BiH.
Kada su srpski poslanici napustili Skupštinu BiH krajem 1991. godine, zbog, kako su navodili, pokušaja majorizacije i neustavnog rada, došlo je do formiranja "Skupštine srpskog naroda u BiH" čiji je predsednik bio Krajišnjik. Ti poslanici su potom na Palama formirali Narodnu skupštinu Republike Srpske, na čijem čelu je Krajišnik ostao do kraja rata u BiH.
Krajišnik je bio član svih srpskih pregovaračkih timova pre i posle izbijanja ratnog sukoba. Prisustvovao je mirovnim pregovorima u Dejtonu, u novembru 1995. godine, kada je donet "Okvirni opšti mirovni sporazum za BiH", ali u razgovorima nije učestvovao.
Na prvim posleratnim izborima, održanim septembra1996. godine, kao predstavnik RS bio je izabran za srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH i na toj funkciji je ostao do 1998. godine, kada ga je na izborima za istu funkciju pobedio socijalista Živko Radišić.
U julu 1997. godine, tadašnja predsednica RS Biljana Plavšić optužila je Krajišnika i Radovana Karadžića za umešanost u kriminal i korupciju.
Momčila Krajišnika uhapsili su francuski vojnici Sfora u noći izmedju 2. i 3. aprila 2003. godine u porodičnoj kući na Palama.
(agencije/MONDO)
