Jedna američka advokatska firma tužila je Bosnu i Hercegovinu Evropskom sudu za ljudska prava zato što vlasti u Sarajevu "namerno" izbegavaju da preduzmu diplomatske za oslobadjanje šestorice Alžiraca, bosanskih državljana, koji su zatočeni u Gvantanamu.
Jedna američka advokatska firma tužila je Bosnu i Hercegovinu Evropskom sudu za ljudska prava zato što vlasti u Sarajevu "namerno" izbegavaju da preduzmu diplomatske za oslobadjanje šestorice Alžiraca, bosanskih državljana, koji su zatočeni u Gvantanamu.Kako je potvrdjeno Beti, advokati američke firme "Vilmer Hejl" (Wilmer Hale) iz Bostona podneli su sudu u Strazburu tužbu protiv BiH "zbog kršenja ljudskih prava i evropskih konvencija i nezakonitog postupanjem sa članovima tzv. alžirske grupe".
"Suština tužbenog zahteva odnosi se na namerno izbegavanje vlasti BiH da pokrenu efikasne diplomatske napore za oslobadjanje šest osoba i tako ispoštuju odluku Doma za ljudska prava BiH koji je svojim odlukama iz 2002. i 2003.godine utvrdio da je predaja i prebacivenje tih državljana BiH u Gvantanamo bilo ilegalno", rekla je za Betu advokat firme "Vilmer Hejl" Lin Kembel Suter (Lynne Campbell Soutter).
U tužbi protiv BiH navodi se da su sve evropske države osigurale oslobadjanje svojih državljana ili rezidenata, osim BiH, te se traži od Suda da izda obavezujuću naredbu i vlastima u BiH.
Sudu u Strazburu je podneta aplikacija u ime Bumedijena Lakhdara, jednog od članova "alžirske grupe", a pojedinačne tužbe u ime ostalih pet osoba - Budela Hadže, Belkačema Bensajaha, Mohameda Nešlea, Sabera Lahmara i Mustafe Ait Idira, biće podnete u narednih nekoliko dana.
Šestoricu Alžiraca sa bosanskim državljanstvom su u Sarajevu, u oktobru 2001. godine, uhapsile trupe Sfora zbog sumnje da su pripremali terorističke napade na ambasadu SAD u Sarajevu.
U januaru 2002. godine Vrhovni sud Federacije BiH doneo je rešenje o ukidanju pritvora zbog nedostatka dokaza za dalje držanje u pritvoru.
Odmah nakon puštanja iz zatvora, Alžirci su ponovo uhapšeni i predati americkim vlastima na dalji postupak i tada su odvedeni u Gvantanamo.
Aprila 2003. godine, Dom za ljudska prava BiH doneo je odluku kojom naredjuje vlastima u BiH da preduzmu sve radnje kako se ne bi izvršila smrtna presuda nad njima, te da im se isplati po 10 i 15 hiljada maraka kao odšteta za načinjenu nepravdu u BiH.
Dom za ljudska prava BiH je sudsko telo uspostavljeno Dejtonskim mirovnim sporazumom. Odluke Doma su konačne i obavezujuće.
(Beta)
