Prave cene oružja koje je Hrvatska nabavljala tokom rata za vreme embarga, bile su deset puta niže od onog što se uzimalo za plaćanje, a razlika je završila u privatnim džepovima, piše zagrebački nedeljnik "Nacional" u najnovijem broju.
Prave cene oružja koje je Hrvatska nabavljala tokom rata za vreme embarga, bile su deset puta niže od onog što se uzimalo za plaćanje, a razlika je završila u privatnim džepovima, piše zagrebački nedeljnik "Nacional" u najnovijem broju.Bivši ministar odbrane, penzionisani general Martin Špegelj izjavio je "Nacionalu" da su general Vladimir Zagorec i njegovih sto ljudi slobodno raspolagali milijardom dolara na preko 50 raznih računa koji su, radi nabavke oružja, bili otvoreni u raznim evropskim državama.
Prava cena oružja koje je u Hrvatsku stizalo u 26 transporta avionima "antonov 124" od 1993. do 1997. bila je oko 90 miliona dolara koliko je plaćano dobavljačima, dok su posrednici, među kojima i Zagorec, uzimali i do deset puta više.
Hrvatska je za helikopter "hind" plaćala 1,5 do 2,5 miliona dolara, za borbene avione "MIG 21" oko 700.000, a tehničku bazu za MIG 29, nabavljenu dok se nije znalo u kom će smeru rat ići, devet miliona dolara. Protivtenkovski sisterm "Fagot" koštao je 23.000, rakete za avion R-60 24.000, a avionske UB kasete s projektilima 50.000 dolara.
"Kalašnjikovi" su koštali po 135 dolara, a metak 13,5 centi. Šest kompleta sa po četiri rakete za sistem S-300, ali bez elektronike i delova potrebnih za lansiranje, koštalo je 11,5 miliona dolara.
Zanimljivo je da u računima postoji i visoka stavka troškova obuke, a radi se, kako piše "Nacional", o "platama ruskih pilota koji su u "Oluji" napadali Srbe helikopterima Mi-24".
List ističe da postoji dokumentacija za nabavku naoružanje od 1993. dok će se ranije transakcije teško analizirati, dodajući da je original dokumentacije prilikom smene vlasti i penzionisanja u martu 2000. godine general Zagorec, koji je bio glavni logističar Hrvatske vojske, poneo sa sobom.
List ističe da bi se procenom imovine moglo videti koliko je Zagorec novca stavio u džep. Njegova plata u ministarstvu bila je 12.000 kuna, a u preduzeću za proizvodnju i trgovnu naoružanjem "RH Alan" nije primao naknadu. Ipak, on ima nekretnine i ulaganja koje se kreću i do sto miliona kuna.
Špegelj sa svoje strane tvrdi da predsednik Franjo Tuđman nije znao za svih stotinjak računa, a naglašava da su se na takav način veće količine oružja počele nabavljati tek tokom 1992. godine.
Hrvatska je na početku rata glavninu oružja uzela od JNA, a tek je skoro beznačajan deo nabavljen na crnom tržištu, naveo je list.
"Neki su predstavljali da nabavljaju oružje s crnog tržišta samo da bi ga mogli prodavati i po pet puta višoj ceni", kaže Špegelj i ističe da je teško proceniti koliko je novca završilo na privatnim računima, ali da je svakako reč o stotinama miliona, a možda i milijardi evra.
Među 50 ljudi iz Hrvatske i BiH koji su imali velike koristi od nabavke oružja na crnom tržištu, najviše su se okoristili general Zagorec i njegovi ljudi iz Hrvatske, zatim Ante Jelavić i njegovi ljudi u BiH, kao i mnogi iz vrha tadašnjeg HDZ-a.
(Tanjug)
