Predstavnik Haškog tužilaštva Dejvid Tolbert izjavio je u sredu da taj tribunal više ne pokreće nove istrage, već sve nove slučajeve mogućeg ratnog zločina prebacuje na domaća tužilaštva.
Predstavnik Haškog tužilaštva Dejvid Tolbert izjavio je u sredu da taj tribunal više ne pokreće nove istrage, već sve nove slučajeve mogućeg ratnog zločina prebacuje na domaća tužilaštva.Na regionalnoj konferenciji pod nazivom "Domaća sudjenja za ratne zločine" u Pržnom u Crnoj Gori, Tolbert je rekao da se medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu "približava kraju postojanja, tako da više ne vodi istrage".
"Izdali smo pripremljene optužnice, približavamo se vremenskom roku za završetak sudjenja i sve više se istrage prebacuju na domaća sudstva", rekao je Tolbert.
On je naveo da je Tribunal tokom poslednih nekoliko godina uspostavio partnerstvo sa domaćim pravosudjima i počeo da im prebacuje slučajeve, naročito na državni sud Bosne i Hercegovine.
Tolbert je ocenio da je regionalna saradnja veoma važna, jer jedino zajedničke akcije garantuju uspeh započetog procesa sučavanja sa prošlošću.
On je rekao da je Haški tribunal trenutno "najzaposleniji u svojoj istoriji, jer treba da okonča važno sudjenje za "'slučaj Srebrenica", kao i sudjenje Milanu Milutinoviću.
Crnogorska vrhovna tužiteljka Vesna Medenica ocenila je da je suočavanje s ratnim zločinima test za pravni poredak svake države.
"Snaga pravnog poretka svake države ogleda se u njenoj spremnosti, volji i kapacitetu da se obračuna sa počiniocima krivičnih dela, a posebno ratnih zločina", rekla je Medenica.
Ona je istakla da je u tom procesu od presudne važnosti obezediti valjane dokaze za počinjene zločine i ukazala da je komplikovan proces prikupljanja dokaznog materijala i valjanih dokaza uticao na razvijanje među tužilaštvima u regionu.
Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je da je u državama na prostoru bivše Jugoslavije počeo proces suočavanja sa prošlošću, da su ratni zločini počeli da se prepoznaju kao takvi i da su počela sudjenja za takva dela.
Kandićeva je navela da se bez saradnje i utvrdjivanja individualne odgovornosti onih koji su učestvovali u činjenju zločina ne mogu izgraditi odnosi medjusobnog poštovanja, nezavisnosti i različitosti.
Na regionalnoj konferenciji o organizovanju sudjenja za ratne zločine u domaćim sudovima učestvovali su predstavnici Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, kao i predstavnici kosovskih Albanaca.
(Tanjug)
