Drugooptuženi Veselin Šljivančanin izjavio je na sudjenju vukovarskoj trojki pred Haškim tribunalom da kao načelnik za bezbednost Prve gardijske brigade JNA tokom ofanzive na Vukovar u jesen 1991. nije imao ovlašćenja da komanduje jedinicama.
Drugooptuženi Veselin Šljivančanin izjavio je na sudjenju vukovarskoj trojki pred Haškim tribunalom da kao načelnik za bezbednost Prve gardijske brigade JNA tokom ofanzive na Vukovar u jesen 1991. nije imao ovlašćenja da komanduje jedinicama.Šljivančanin je, zajedno sa komandantom brigade Miletom Mrkšićem i komandirom jedne od četa Miroslavom Radićem, optužen za streljanje više od 250 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.
Na početku svedočenja u svoju odbranu, Šljivančanin je precizirao da organi bezbednosti prema pravilima službe JNA nisu komandovali jedinicama. On je rekao da je predloge i planove mogao samo da podnosi komandantu Mrkšiću, kao i da je sve naredbe dobijao preko njega.
Šljivančanin je posvedočio i da nije imao nikakve nadležnosti za jedinice vukovarske Teritorijalne odbrane, osim ako su se obraćale za pomoć u suzbijanju nediscipline koja bi ugrozila borbenu gotovost.
Zadatak Prve gardijske brigade JNA - za koju je rekao da nije bila elitna jedinica za borbena dejstva i da se bavila obezbedjenjem objekata i ličnosti - bila je deblokada kasarne u Vukovaru i razoružavanje hrvatskih paravojnih snaga, kazao je Šljivančanin.
On je rekao da se tokom borbi bavio utvrdjivanjem komandne strukture i snage hrvatskih snaga u gradu, te da je često preko radio veze razgovarao sa njihovim komandantima.
Naznačio je i da se bavio potragom za desetak vojnika JNA koji su nestali prvog dana borbenog angažovanja brigade, 2. oktobra 1991.
Šljivančanin nastavlja svedočenje koje će potrajati nekoliko dana.
(Beta)
