Izmedju 30 i 50 odsto žena u BiH žrtve su nasilja u porodici, a ovaj broj, prema nezavisnim istraživanjima, ima tendenciju stalnog rasta.
Izmedju 30 i 50 odsto žena u BiH žrtve su nasilja u porodici, a ovaj broj, prema nezavisnim istraživanjima, ima tendenciju stalnog rasta.Samo u Sarajevu policiji je za prvih devet meseci ove godine prijavljeno 650 slučajeva nasilja u porodici, iako se veruje da je taj broj barem dva puta veći jer se žrtve nasilja, zbog nerazumijevanja društva, stida i straha, retko usudjuju da obelodane svoj problem.
Pravni savetnik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH Branka Inić kaže da žrtve često traže zaštitu identiteta "jer zbog komšija i okoline ne žele da se zna za njihov problem".
Policija u BiH zabeležila je ove godine i najbrutalnije slučajeve zlostavljanja. Jednu 50-godišnju ženu iz okoline Sarajeva, muž ne samo da je lično tukao već je platio četvorici muškaraca da je otmu, ubace u napuštenu kuću gde su je zavezali i udarali do besvesti. Njeno zdravstveno stanje, psihičko i fizičko, potpuno je narušeno.
Nasilje u porodici, redak je društveni problem u BiH koji je ujedinio i siromašne i bogate. "Žrtve nasilja mogu poticati iz bilo koje sredine, urbane, ruralne, mogu biti iz bilo koje društvene grupe. Nasilnici su i zaposleni i nezaposleni, niskoobrazovan ali i visokoobrazovani ljudi", izjavila je Suada Kuldija, viši inspektor policije Kantona Sarajevo.
U svim većim gradovima u BiH otvorene su takozvane Sigurne kuće, kako bi se žrtve odvojile od nasilnika. Samo u Sarajevu, u prvih devet meseci ove godine, čak 146 žena i dece smesteno je u Sigurne kuće nakon što su brutalno pretučeni u svojim domovima.
Prema rečima menadžera Sigurne kuće u Sarajevu Nasihe Omanović, žrtve uglavnom u tu instituciju dolaze s teškim telesnim povredama.
Nasilju u porodici često su izložena i deca. Pedagozi smatraju da, zbog traume koju nose, njihov životni put obično bude odredjen još od najranije mladosti.
"To je nesretno dete kojem nije data prilika da se izgradi jer dolazi iz neodgovornih prodica. Žalosno je što upravo deca nasljedjuju takav model ponašanja i velika je mogućnost da će i oni postati nasilnici u svojim porodicama. Oni su naučili da je batina nešto čime se rješavaju problemi", rekla je Beti školski pedagog-psiholog Almina Ćorović.
Novi Zakon o zaštiti od nasilja u porodici usvojen je sredinom 2005. godine, a počeo je da se primjenjuje početkom ove godine. Žrtve se nadaju da će novim zakonom o zaštiti od nasilja u porodici uspeti da se adekvatno sankcioniše sprovodjenje dosadašnjeg modela vladavine fižički jačeg.
Prema novom krivičnom zakonu, nasilje u porodici sankcioniše se udaljavanjem nasilnika iz porodice, novčanom kaznom od hiljadu do deset hiljada maraka (od 500 do pet hiljada evra) ili zatvorskom kaznom do godinu dana. Dugogodišnja zatvorska kazna odredjuje se samo u slučaju ako nasilnik na smrt pretuče žrtvu.
Sociolozi smataju da su kazne izuzetno blage i simbolične, jer je nasilje u porodici čin koji se obično ponavlja. Sa novim zakonom žrtve nasilja uglavnom nisu upoznate, a zbog tradicionalnog čuvanja tajni u svojim porodicama, o ovom problemu nerado govore.
(Beta)
