Karavan "izbrisanih" iz registra gradjana Slovenije krenuo je iz Ljubljane u Brisel da bi Evropskom parlamentu predočio svoje nevolje nastale tokom osamostaljenja Slovenije.
Karavan "izbrisanih" iz registra gradjana Slovenije krenuo je iz Ljubljane u Brisel da bi Evropskom parlamentu predočio svoje nevolje nastale tokom osamostaljenja Slovenije.Pred polazak karavana, jedan od izbrisanih Anton Debevec je rekao da je Slovenija jedna od država koja ne poštuje svoje ustavne zakone i krši osnovna ljudska prava, a da su izbrisani Slovenije, njenim ulaskom u Evropsku uniju, postali i izbrisani EU.
Članovi i pristalice Civilne inicijative izbrisanih krenuli su u Brisel na poziv evropskog komesara za pravosudje, slobodu i bezbednost Franka Fratinija sa kojim bi trebalo da se sastanu u sredu.
Predstavnici izbrisanih će biti u Italiji, a potom u Francuskoj, gde će održati konferencije za novinare, nastupiti u francuskom parlamentu i sresti se sa predstavnicima nevladinih organizacija i pojedinim političarima.
Roberto Pinjoni sa Univerziteta u Rimu jutros je na ispraćaju izbrisanih rekao da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu 17.
novembra uzeo u postupak tužbu koju je u julu ove godine uložila grupa slovenačkih pravnika u ime 11 izbrisanih.
Tužioci smatraju da im je nakon osamostalenja Slovenije oduzet svaki pravni status i uskraćena ljudska prava i slobode.
Posledica tog akta države, rekao je Pinjoni, jesta da je na hiljade ljudi napustilo svoje domove i otišlo u druge evropske države.
Izbrisani su sa svojim problemom upoznali i evropske poslanike iz Slovenije, ali izuzev poslanika Socijalnih demokrata i člana odbora za spoljnu politiku Aurelija Jurija nisu dobili nikakvu podršku.
Slovenija je nakon osamostaljenja 1992. godine, iz registra gradjana izbrisala 18.000 ljudi, kako se navodi u zvaničnim evidencijama.
"Izbrisani" su tako izgubili sva gradjanska prava, a reč je, pre svega, o gradjanima koji su u Sloveniju iz bivših jugoslovenskih republika došli u vreme zajedničke države.
