Istorija nekadašnjeg ustaškog logora Jasenovac spada medju najbrutalnije od svih koncentracionih logora Drugog svetskog rata, jer su u njemu ljudi ubijani noževima, čekićima, streljani i vešani po drveću i telegrafskim stubovima duž obale Save, ocenio je "Internešnel herald tribjun".
Istorija nekadašnjeg ustaškog logora Jasenovac spada medju najbrutalnije od svih koncentracionih logora Drugog svetskog rata, jer su u njemu ljudi ubijani noževima, čekićima, streljani i vešani po drveću i telegrafskim stubovima duž obale Save, ocenio je "Internešnel herald tribjun"."Ono što karakteriše ubijanje u Jasenovcu jeste nasumničnost i nasilnost. Nije bilo gasnih komora; zatvorenicima su prerezivani grkljani i smrskavane lobanje. Drugi su bili streljani ili vešani na telegrafske stubove i drveće duž obale Save", naveo je reporter lista u tekstu iz Jasenovca.
"Herald tribjun" je, povodom otvaranja najnovije muzejske postavke u Jasenovcu, istakao da se skoro svi slažu da je ustaški režim, koji je vladao Hrvatskom od 1941. do 1945. godine, zatvorio stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i svojih protivnika u Jasenovac i druge koncentracione logore i da su mnogi od tih ljudi ubijeni.
List je ocenio da su vlade koje su dolazile posle Drugog svetskog rata "pisale i naknadno dopisivale istoriju" Jasenovca.
Komunisti i nacionalističke vlade, Srbi i Hrvati, svi su u skladu sa svojim ideološkim ciljevima uvećavali ili smanjivali broj ubijenih, naveo je "Herald tribjun" i podsetio da su jugoslovenski "državni" istoričari za vreme vladavine Josipa Broza Tita izneli podatak da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 ljudi, većinom Srba.
List je podsetio i da je tadašnji komunistički režim zagovarao "bratstvo i jedinstvo" medju jugoslovenskim narodima i da je bilo kakav vid iskazivanja nacionalizma, uključujući pevanje nacionalističkih pesama mogao rezultirati zataranjem.
"Herald tribjun" je naveo da se pokojni hrvatski predsednik Franjo Tudjman zalagao da u Jasenovcu budu sahranjeni ostaci onih koji su poginuli u Drugom svetskom ratu na području Hrvatske, bez obzira na kojoj su se strani borili, ali da su se tome suprostavili preživeli logoraši i jevrejske organizacije, jer bi to značilo izjednačavanje žrtava i dželata.
Navodeći da je Tudjman umro 1999. godine, list je ocenio da njegova stranka Hrvatska demokratska zajednica, koja vlada u Hrvatskoj, nastoji da se oslobodi nacionalističkog imidža.
"Političari i kuratori su svesni da je njihov zadatak da se suprostave idejama koje je Tudjman propagirao - da je ustaška vlast u Hrvatskoj, koju su podržavali nacisti, pre bila dobronamerna nego fašistička i da se borila za interese rimokatoličkih Hrvata protiv komunista i nacionalista, pravoslavnih Srba", istakao je "Internešnel herald tribjun".
Taj list je preneo i izjavu sadašnjeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da postoji potreba za stalnom borbom protiv nacionalizma i iskrivljavanja istorije.
Mesić je upozorio da su na rok koncertima u Zagrebu "mladi ljudi podsticani da pevaju pesme o koljačima ustaškog režima, čak i o komandantu Jasenovca".
"Oni (mladi ljudi) moraju da budu sačuvani (od takvih zloupotreba)", istakao je Mesić, za koga "Herald tribjun" kaže da je bio Tudjmanov saveznik i da se potom razišao sa njim.
List je preneo i izjavu direktora jerusalimskog centra "Simon Vizental" Efraima Zurofa, koji je bio na otvaranju nove postavke u Jasenovcu, da nedostaje objašnjenje u kojim uslovima se sve to dogodilo.
"Jasenovac nije bio cunami. Nije se dogodio samo tako. Mlad čovek koji dodje (da vidi postavku) neće razumeti kako je (ustaški režim) došao na vlast i zašto su njegova meta bili ti ljudi (logoraši u Jasenovcu)", zaključio je Zurof.
Direktorka muzeja Jasenovac Nataša Jovičić ukazala je da se Hrvatska, kada je reč o holokaustu, suočava sa više problema nego većina drugih zemalja zbog rata u poslednjoj deceniji 20. veka.
"U drugim zemljama, gde nije bilo ratova je drugačije, ali mi moramo da budemo duplo oprezni. Nema ovde ničega što može biti iskorišćeno za političku propagandu i mržnju", zaključila je ona.
(Tanjug)
