Švedski sud osudio je u ponedeljak, prvi put u novijoj istoriji te zemlje, jednog Švedjanina zbog ratnih zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini 1993. godine, gde se borio kao dobrovoljac.
Džeki Arklov (33), poreklom iz Liberije, koga je kao dečaka usvojio jedan švedski par, već izdržava doživotnu kaznu zatvora zbog oružane pljačke jedne švedske banke 1999. godine, kada su ubijena dva policajca prilikom pokušaja pljačkaša da probiju policijsku blokadu na putu, javila je agencija DPA.
Arklova je sud u Stokholmu proglasio krivim jer je pretio i napadao žrtve dok se kao dobrovoljac borio u sklopu hrvatsko-muslimanskih jedinica 1993. godine. Neke od njegovih žrtava svedočile su u sudnici, a neke preko video linka iz BiH.
Sud mu je izrekao kaznu od osam godina zatvora na osnovu presuda Medjunarodnog karivičnog suda u Hagu za slične slučajeve i na osnovu toga što je zaključeno da Arklov nije pokušao da ubije ni jednu od svojih žrtava.
Ta kazna neće biti pridodata kazni doživotnog zatvora koju Arklov već izdržava, ali će verovatno smanjiti njegove šanse da bude pušten na uslovnu slobodu, saopštio je sud. Sud je takodje presudio da se žrtavama Arklova, kojih ima ih 11, isplati odšteta koja se kreće izmedju 10.100 i 61.500 dolara.
Arklov, čiji je advokat saopštio da neće biti žalbe na presudu, osudjen je 1995. godine u BiH na 13 godina robije, što je kasnije smanjeno na osam jer je u vreme kada je počinio zločin imao 20 godina. Nekoliko meseci kasnije on je vraćen u Švedsku, u okviru razmene zarobljenika i nedugo posle je bio pušten iz zatvora zbog nedostatka dokaza.
Sudjenje za ratne zločine je obnovljeno maja 2004. godine pošto se jedna od žrtava Arklova, koja živi u Švedskoj, obratila vlastima.
(Tanjug)
Džeki Arklov (33), poreklom iz Liberije, koga je kao dečaka usvojio jedan švedski par, već izdržava doživotnu kaznu zatvora zbog oružane pljačke jedne švedske banke 1999. godine, kada su ubijena dva policajca prilikom pokušaja pljačkaša da probiju policijsku blokadu na putu, javila je agencija DPA.
Arklova je sud u Stokholmu proglasio krivim jer je pretio i napadao žrtve dok se kao dobrovoljac borio u sklopu hrvatsko-muslimanskih jedinica 1993. godine. Neke od njegovih žrtava svedočile su u sudnici, a neke preko video linka iz BiH.
Sud mu je izrekao kaznu od osam godina zatvora na osnovu presuda Medjunarodnog karivičnog suda u Hagu za slične slučajeve i na osnovu toga što je zaključeno da Arklov nije pokušao da ubije ni jednu od svojih žrtava.
Ta kazna neće biti pridodata kazni doživotnog zatvora koju Arklov već izdržava, ali će verovatno smanjiti njegove šanse da bude pušten na uslovnu slobodu, saopštio je sud. Sud je takodje presudio da se žrtavama Arklova, kojih ima ih 11, isplati odšteta koja se kreće izmedju 10.100 i 61.500 dolara.
Arklov, čiji je advokat saopštio da neće biti žalbe na presudu, osudjen je 1995. godine u BiH na 13 godina robije, što je kasnije smanjeno na osam jer je u vreme kada je počinio zločin imao 20 godina. Nekoliko meseci kasnije on je vraćen u Švedsku, u okviru razmene zarobljenika i nedugo posle je bio pušten iz zatvora zbog nedostatka dokaza.
Sudjenje za ratne zločine je obnovljeno maja 2004. godine pošto se jedna od žrtava Arklova, koja živi u Švedskoj, obratila vlastima.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.