Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je u sredu kaznu doživotnog zatvora za bivšeg predsednika samoproglašene Republike Srpske Krajine Milana Martića.
Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je u sredu od sudija da bivšem lideru Srba u Hrvatskoj Milanu Martiću izreknu kaznu doživotnog zatvora za zločine nad Hrvatima i Muslimanima 1991-95.U završnoj reči na sudjenju Martiću, tužilac Kolin Blek (Colin Black) rekao je da je dokazao da je Martićevu krivicu po svim tačkama optužnice.
Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, Martić je optužen za zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u Kninskoj krajini i zapadnoj Bosni 1991-94, kao i za raketne napade na Zagreb u maju 1995.
Tužilac Blek naglasio je da je tokom sudjenja, koje je počelo 13. decembra 2005. godine, dokazao da je Martić bio učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo etničko čišćenje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koje bi zatim bile uključene u novu srpsku državu.
"Činjenice utvrdjene u ovom predmetu opravdavaju izricanje najteže kazne", rekao je Blek, tvrdeći da je dokazana Martićeva odgovornost po svih 19 tačaka optužnice.
Martiću je sudjeno po optužnici za progon, ubistva, pritvaranje, mučenje, nehumana dela, okrutno postupanje, deportacije i prisilno premeštanje stanovništva, zatim bezobzirno razaranje naselja i pljačku imovine nesrba u RSK i Cazinskoj krajini.
Po rečima tužioca Bleka, Martić je odgovoran i za nezakonite napade na civile, ubistva, nehumana dela i okrutno postupanje prema civilima u Zagrebu čiji je centar dva puta, 2. i 3. maja 1995. napao raketama.
U tim napadima poginulo je šest, a ranjeno više od 200 civila.
Završnu reč na sudjenju u četvrtak će izneti Martićev branilac Predrag Milovančević.
Martić se dobrovoljno predao Tribunalu u maju 2002. godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom odbacio je krivicu.
(Beta)
