Pre tačno 15 godina, 15. januara 1992. godine, dotadašnja jugoslovenska republika Hrvatska postala je medjunarodno priznata nezavisna država.
Pre tačno 15 godina, 15. januara 1992. godine, dotadašnja jugoslovenska republika Hrvatska postala je medjunarodno priznata nezavisna država.Hrvatska je nezavisnost proglasila 8. oktobra 1991. godine, ali je u januaru 1992. godine usledilo medjunarodno priznanje.
Njenu nezavisnost tada je priznalo 12 tadašnjih članica Evropske unije.
Priznanju zemalja Evropske unije istog dana su se pridružile i Austrija, Bugarska, Kanada, Madjarska, Malta, Poljska i Švajcarska.
Prvi hrvatski predsednik Franjo Tudjman, 15. januar 1992. nazvao je danom "koji će zlatnim slovima biti uklesan u sveukupnu istoriju hrvatskog naroda".
"Hrvatska, svoja i suverena, neće izneveriti svoju Evropu i slobodan sjet. Ona želi da bude njihov istinski deo u izgradnji novog duhovnog obzorja i medjunarodnog poretka mira i saradnje medju narodima", rekao je Tudjman.
Pre 15. januara 1992, Hrvatsku je prvi priznao Island, 19. decembra 1991, a istog dana takvu odluku jeobjavila i Nemačka, ali je odlučila da njeno priznanje stupiti na snagu 15. januara 1992, zajedno s ostalim članicama EU.
Dva dana pre članica EU, Hrvatsku je priznao Vatikan.
Do kraja januara 1992. godine, Hrvatsku je priznalo još sedam zemalja - Finska, Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Paragvaj i Bolivija.
Prva azijska i islamska zemlja (ako se ne računa Turska) koja je priznala Hrvatsku bio je Iran, a afrička Egipat.
Do primanja u Ujedinjene nacije, 22. maja 1992. godine, Hrvatsku su priznale Rusija, Japan, Sjedinjene Američke Države, Izrael i Kina.
Hrvatska je danas jedan od kandidata za ulazak u Evropsku uniju, što potvrdjuju i visoki evropski zvaničnici koji posećuju nekadašnju članicu jugoslovenske države.
Dan medjunarodnog priznanja, hrvatski zvaničnici obeležili su u ponedeljak polaganjem venaca na spomenike poginulima u proteklom ratu i svečanom sednicom vlade, kojoj su prisustvovali i predsednici države i Sabora Stjepan Mesić i Vladimir Šeks.
Mesić, Šeks i premijer Ivo Sanader su u govorima odali počast svima koji su pali za Hrvatsku, naglasivši da te žrtve obavezuju vođstvo zemlje da stvori uslove za dobar i perspektivan život svih hrvatskih gradjana.
Oni su naglasili da bi, da nije bilo pobede u ratu, sve ključne političke pobede i odluke vezane uz državnost i suverenost ostale "mrtvo slovo na papiru".
Sanader je istakao da je pre 15 godina demokratska revolucija u Evropi omogućila nezavisnost i da Hrvatska nije propustila priliku, ali da ne sme da je propusti ni danas kad ujedinjena Evropa omogućava mir, slobodu, ravnopravnost, razvoj i blagostanje.
Državni vrh složio se i oko toga da je integracija Hrvatske u Evropsku uniju i NATO istorijska odgovornost sadašnje generacije.
Mesić je rekao da samo od Hrvatske zavisi kad će ostvariti članstvo u EU i NATO uz obavezu državne vlasti da otvoreno i istinito građanima govori o članstvu u tim organizacijama, jer treba promeniti nezadovoljstvo većine građana tim integracijama, ali činjenicama, a ne praznim frazama.
U ime 12 zemalja koje su 15. januara 1992. priznale Hrvatsku, pristunima se obratio i grčki premijer Kostas Karamanlis, rekavši da je Hrvatska ostvarila znatan napredak u demokratiji i prosperitetu svojih gradjana i doprinela miru i stabilnosti u regionu.
Državne delegacije i delegacija grada položile su vence i zapalile sveće na zagrebačkom groblju Mirogoj kod spomenika poginulima, ali i na grobnici prvog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana.
(MONDO)
