Pre tačno 15 godina, 15. januara 1992. godine, dotadašnja jugoslovenska republika Hrvatska postala je medjunarodno priznata nezavisna država.
Hrvatska je nezavisnost proglasila 8. oktobra 1991. godine, ali je u januaru 1992. godine usledilo medjunarodno priznanje.
Njenu nezavisnost tada je priznalo 12 tadašnjih članica Evropske unije.
Priznanju zemalja Evropske unije istog dana su se pridružile i Austrija, Bugarska, Kanada, Madjarska, Malta, Poljska i Švajcarska.
Prvi hrvatski predsednik Franjo Tudjman, 15. januar 1992. nazvao je danom "koji će zlatnim slovima biti uklesan u sveukupnu istoriju hrvatskog naroda".
"Hrvatska, svoja i suverena, neće izneveriti svoju Evropu i slobodan sjet. Ona želi da bude njihov istinski deo u izgradnji novog duhovnog obzorja i medjunarodnog poretka mira i saradnje medju narodima", rekao je Tudjman.
Pre 15. januara 1992, Hrvatsku je prvi priznao Island, 19. decembra 1991, a istog dana takvu odluku jeobjavila i Nemačka, ali je odlučila da njeno priznanje stupiti na snagu 15. januara 1992, zajedno s ostalim članicama EU.
Dva dana pre članica EU, Hrvatsku je priznao Vatikan.
Do kraja januara 1992. godine, Hrvatsku je priznalo još sedam zemalja - Finska, Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Paragvaj i Bolivija.
Prva azijska i islamska zemlja (ako se ne računa Turska) koja je priznala Hrvatsku bio je Iran, a afrička Egipat.
Do primanja u Ujedinjene nacije, 22. maja 1992. godine, Hrvatsku su priznale Rusija, Japan, Sjedinjene Američke Države, Izrael i Kina.
Hrvatska je danas jedan od kandidata za ulazak u Evropsku uniju, što potvrdjuju i visoki evropski zvaničnici koji posećuju nekadašnju članicu jugoslovenske države.
Dan medjunarodnog priznanja, hrvatski zvaničnici obeležili su u ponedeljak polaganjem venaca na spomenike poginulima u proteklom ratu i svečanom sednicom vlade, kojoj su prisustvovali i predsednici države i Sabora Stjepan Mesić i Vladimir Šeks.
Mesić, Šeks i premijer Ivo Sanader su u govorima odali počast svima koji su pali za Hrvatsku, naglasivši da te žrtve obavezuju vođstvo zemlje da stvori uslove za dobar i perspektivan život svih hrvatskih gradjana.
Oni su naglasili da bi, da nije bilo pobede u ratu, sve ključne političke pobede i odluke vezane uz državnost i suverenost ostale "mrtvo slovo na papiru".
Sanader je istakao da je pre 15 godina demokratska revolucija u Evropi omogućila nezavisnost i da Hrvatska nije propustila priliku, ali da ne sme da je propusti ni danas kad ujedinjena Evropa omogućava mir, slobodu, ravnopravnost, razvoj i blagostanje.
Državni vrh složio se i oko toga da je integracija Hrvatske u Evropsku uniju i NATO istorijska odgovornost sadašnje generacije.
Mesić je rekao da samo od Hrvatske zavisi kad će ostvariti članstvo u EU i NATO uz obavezu državne vlasti da otvoreno i istinito građanima govori o članstvu u tim organizacijama, jer treba promeniti nezadovoljstvo većine građana tim integracijama, ali činjenicama, a ne praznim frazama.
U ime 12 zemalja koje su 15. januara 1992. priznale Hrvatsku, pristunima se obratio i grčki premijer Kostas Karamanlis, rekavši da je Hrvatska ostvarila znatan napredak u demokratiji i prosperitetu svojih gradjana i doprinela miru i stabilnosti u regionu.
Državne delegacije i delegacija grada položile su vence i zapalile sveće na zagrebačkom groblju Mirogoj kod spomenika poginulima, ali i na grobnici prvog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana.
(MONDO)
Hrvatska je nezavisnost proglasila 8. oktobra 1991. godine, ali je u januaru 1992. godine usledilo medjunarodno priznanje.
Njenu nezavisnost tada je priznalo 12 tadašnjih članica Evropske unije.
Priznanju zemalja Evropske unije istog dana su se pridružile i Austrija, Bugarska, Kanada, Madjarska, Malta, Poljska i Švajcarska.
Prvi hrvatski predsednik Franjo Tudjman, 15. januar 1992. nazvao je danom "koji će zlatnim slovima biti uklesan u sveukupnu istoriju hrvatskog naroda".
"Hrvatska, svoja i suverena, neće izneveriti svoju Evropu i slobodan sjet. Ona želi da bude njihov istinski deo u izgradnji novog duhovnog obzorja i medjunarodnog poretka mira i saradnje medju narodima", rekao je Tudjman.
Pre 15. januara 1992, Hrvatsku je prvi priznao Island, 19. decembra 1991, a istog dana takvu odluku jeobjavila i Nemačka, ali je odlučila da njeno priznanje stupiti na snagu 15. januara 1992, zajedno s ostalim članicama EU.
Dva dana pre članica EU, Hrvatsku je priznao Vatikan.
Do kraja januara 1992. godine, Hrvatsku je priznalo još sedam zemalja - Finska, Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Paragvaj i Bolivija.
Prva azijska i islamska zemlja (ako se ne računa Turska) koja je priznala Hrvatsku bio je Iran, a afrička Egipat.
Do primanja u Ujedinjene nacije, 22. maja 1992. godine, Hrvatsku su priznale Rusija, Japan, Sjedinjene Američke Države, Izrael i Kina.
Hrvatska je danas jedan od kandidata za ulazak u Evropsku uniju, što potvrdjuju i visoki evropski zvaničnici koji posećuju nekadašnju članicu jugoslovenske države.
Dan medjunarodnog priznanja, hrvatski zvaničnici obeležili su u ponedeljak polaganjem venaca na spomenike poginulima u proteklom ratu i svečanom sednicom vlade, kojoj su prisustvovali i predsednici države i Sabora Stjepan Mesić i Vladimir Šeks.
Mesić, Šeks i premijer Ivo Sanader su u govorima odali počast svima koji su pali za Hrvatsku, naglasivši da te žrtve obavezuju vođstvo zemlje da stvori uslove za dobar i perspektivan život svih hrvatskih gradjana.
Oni su naglasili da bi, da nije bilo pobede u ratu, sve ključne političke pobede i odluke vezane uz državnost i suverenost ostale "mrtvo slovo na papiru".
Sanader je istakao da je pre 15 godina demokratska revolucija u Evropi omogućila nezavisnost i da Hrvatska nije propustila priliku, ali da ne sme da je propusti ni danas kad ujedinjena Evropa omogućava mir, slobodu, ravnopravnost, razvoj i blagostanje.
Državni vrh složio se i oko toga da je integracija Hrvatske u Evropsku uniju i NATO istorijska odgovornost sadašnje generacije.
Mesić je rekao da samo od Hrvatske zavisi kad će ostvariti članstvo u EU i NATO uz obavezu državne vlasti da otvoreno i istinito građanima govori o članstvu u tim organizacijama, jer treba promeniti nezadovoljstvo većine građana tim integracijama, ali činjenicama, a ne praznim frazama.
U ime 12 zemalja koje su 15. januara 1992. priznale Hrvatsku, pristunima se obratio i grčki premijer Kostas Karamanlis, rekavši da je Hrvatska ostvarila znatan napredak u demokratiji i prosperitetu svojih gradjana i doprinela miru i stabilnosti u regionu.
Državne delegacije i delegacija grada položile su vence i zapalile sveće na zagrebačkom groblju Mirogoj kod spomenika poginulima, ali i na grobnici prvog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.