Medjunarodni sud pravde u Hagu objaviće u ponedeljak presudu u sporu koji je pokrenula BiH, da li su Srbija i Crna Gora odgovorne za genocid, a šef pravnog tima iz Beograda prof. dr Radoslav Stojanović očekuje da spor bude rešen na "najbolji način" i da bude nastavljena saradnja na Balkanu.
Medjunarodni sud pravde u Hagu objaviće u ponedeljak presudu u sporu koji je pokrenula BiH, da li su Srbija i Crna Gora odgovorne za genocid, a šef pravnog tima iz Beograda prof. dr Radoslav Stojanović očekuje da spor bude rešen na "najbolji način" i da bude nastavljena saradnja na Balkanu.
"Očekujemo da će sud doneti takvu odluku koja će doneti mirno rešenje spora. To znači da će se nastaviti saradnja na Balkanu i, na prvom mestu, saradnja izmedju Srbije i Bosne i Hercegovine. To je sve što možemo da očekujemo. Zbog toga nismo ni zabrinuti ni veseli, već ozbiljni", istakao je Stojanović u intervjuu "Novostima".
Uz opasku da neće da spekuliše, on je rekao da može sigurno da kaže da će se sud oglasiti nadležnim "jer da je sud rešavao pitanje nadležnosti tako da se oglasi nenadležnim, ovaj postupak bi bio gotov već u septembru".
Komentarišuci tvrdnju pravnog zastupnika BiH Sakiba Softića da će BiH biti "blaža po Crnu Goru", ako presuda bude osudjujuća, Stojanović je, napomenuvši da ne zna da je to Softić izjavio, istakao da se ne može "Crna Gora 'izvaditi' tek tako kada je spor već završen".
"Jednostavno će (Crna Gora) deliti sudbinu sa Srbijom. A, deliće dobru sudbinu, uprkos protivljenju", rekao je Stojanović.
Genocid je definisan prema Medjunarodnom krivičnom sudu kao bilo koji akt počinjen sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa.
BiH je 1993. Medjunarodnom sudu pravde podnela tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije za agresiju i genocid tokom rata u BiH. Beograd je od početka odbacivao tužbu BiH kao neosnovanu, a osporavao je i nadležnost suda za taj spor zato što SRJ u doba podnošenja tužbe nije bila članica UN.
Generalna skupština UN je decembra 1948. donela Rezoluciju 260 (III) D kojom je usvojila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Rezolucija, kojom se na medjunarodnom planu definiše genocid, stupila je na snagu januara 1951. Potvrdjeno je da je genocid, bilo da je izvršen u vreme mira ili rata, zločin po medjunarodnom pravu, a članice UN su se obavezale da će ga sprečavati i kažnjavati.
U članu III Konvencije pojedinačno se nabrajaju sva dela koja se smatraju genocidom, odnosno dela koja su počinjena s namerom da se potpuno ili delimicno uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa. Kao takva dela navedena su ubistva, teške telesne ili mentalne povrede, namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili delimičnog fizičkog uništenja, mere s namerom sprečavanja radjanja u okviru grupe (naroda), prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.
UN su utvrdile da će pored izvršenja genocida, biti kažnjivi i planiranje izvršenja genocida, direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida, pokušaj genocida i saučesništvo u genocidu. Lica koja su počinila genocid ili bilo koje drugo od tih dela biće kažnjena, bilo da su državni rukovodioci, javni službenici ili privatne osobe, navodi se u konvenciji.
Potpisnice dokumenta UN su se obavezale da će preduzeti potrebne zakonske mere, prema svojim ustavima, kako bi obezbedile primenu odredaba konvencije i naročito da će predvideti efikasne krivične kazne za lica kriva za genocid ili bilo koje drugo delo navedeno u članu III konvencije.
Prema članu VI konvencije, lica okrivljena za genocid ili bilo koje drugo delo navedeno u tom dokumentu, biće izvedena pred nadležne sudove one države na čijoj je teritoriji delo izvršeno ili pred medjunarodni krivični sud koji će biti nadležan za one ugovorne strane koje po tome budu priznale njegovu sudsku nadležnost.
Genocid i druga dela navedena u rezoluciji neće biti smatrani kao politički kriminal u odnosu na pitanja ekstradicije, pa su ugovorne strane obavezne da u takvim slučajevima odobre ekstradiciju shodno njihovim zakonima i ugovorima koji su na snazi.
Sporovi izmedju ugovornih strana, vezanih za tumačenja, primene i izvršenja ove konvencije, uključujući i one koji se odnose na odgovornost neke države po predmetu genocida ili drugog dela iz konvencije biće izneseni pred Medjunarodni sud pravde, na zahtev bilo koje strane u sporu.
Ako bi u sporu BiH protiv SRJ (SCG) bila prihvaćena argumentacija Sarajeva, Srbija i Crna Gora postale bi prve države koje su proglašene krivim za genocid, od osnivanja Medjunarodnog suda pravde pre 60 godina.
Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji do sada je izrekao dve presude oficirima Vojske Republike Srpske kojima je potvrdjeno da su srpske snage počinile genocid nad Muslimanima u Srebrenici u danima posle zauzimanja te enklave u istočnoj Bosni, 11. jula 1995.
General Radislav Krstić osudjen je pravosnažno na 35 godina zatvora zbog "pomaganja genocida", a pukovniku Vidoju Blagojeviću izrečena je zatvorska kazna od 18 godina pošto je proglašen krivim za učešće u "zaveri da se počini genocid".
Tokom glavne rasprave pred Medjunarodnim sudom pravde, koja je trajala od februara do maja prošle godine, pravni tim BiH pozivao se i na te presude, dok je pravni tim Beograda negirao je da je tokom rata u BiH počinjen genoicid, kao i odgovornost zvaničnog Beograda za počinjene zločine.
Glavni pravni zastupnik odbrane SCG Radoslav Stojanović ukazivao je da tek treba utvrditi pravnu kvalifikaciju teških zlodela počinjenih u bosanskom ratu, navodeći da je Haški tribunal primenio veoma široku definiciju genocida, ali da, osim u slučaju Srebrenice, ni u jednom drugom procesu do sada nije našao da je u BiH počinjen genocid.
(agencije/MONDO)
"Očekujemo da će sud doneti takvu odluku koja će doneti mirno rešenje spora. To znači da će se nastaviti saradnja na Balkanu i, na prvom mestu, saradnja izmedju Srbije i Bosne i Hercegovine. To je sve što možemo da očekujemo. Zbog toga nismo ni zabrinuti ni veseli, već ozbiljni", istakao je Stojanović u intervjuu "Novostima".
Uz opasku da neće da spekuliše, on je rekao da može sigurno da kaže da će se sud oglasiti nadležnim "jer da je sud rešavao pitanje nadležnosti tako da se oglasi nenadležnim, ovaj postupak bi bio gotov već u septembru".
Komentarišuci tvrdnju pravnog zastupnika BiH Sakiba Softića da će BiH biti "blaža po Crnu Goru", ako presuda bude osudjujuća, Stojanović je, napomenuvši da ne zna da je to Softić izjavio, istakao da se ne može "Crna Gora 'izvaditi' tek tako kada je spor već završen".
"Jednostavno će (Crna Gora) deliti sudbinu sa Srbijom. A, deliće dobru sudbinu, uprkos protivljenju", rekao je Stojanović.
Genocid je definisan prema Medjunarodnom krivičnom sudu kao bilo koji akt počinjen sa namerom da se uništi, u celini ili delimično, neka nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa.
BiH je 1993. Medjunarodnom sudu pravde podnela tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije za agresiju i genocid tokom rata u BiH. Beograd je od početka odbacivao tužbu BiH kao neosnovanu, a osporavao je i nadležnost suda za taj spor zato što SRJ u doba podnošenja tužbe nije bila članica UN.
Šta je genocid - po medjunarodnom pravu
Izraz genocid je prvi put upotrebio jevrejski advokat u Poljskoj Rafael Lemkin 1943. na osnovu grčke reči "genos" (rasa, pleme) i latinske reči "cide" (ubiti).Generalna skupština UN je decembra 1948. donela Rezoluciju 260 (III) D kojom je usvojila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Rezolucija, kojom se na medjunarodnom planu definiše genocid, stupila je na snagu januara 1951. Potvrdjeno je da je genocid, bilo da je izvršen u vreme mira ili rata, zločin po medjunarodnom pravu, a članice UN su se obavezale da će ga sprečavati i kažnjavati.
U članu III Konvencije pojedinačno se nabrajaju sva dela koja se smatraju genocidom, odnosno dela koja su počinjena s namerom da se potpuno ili delimicno uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa. Kao takva dela navedena su ubistva, teške telesne ili mentalne povrede, namerno podvrgavanje grupe takvim životnim uslovima koji dovode do njenog potpunog ili delimičnog fizičkog uništenja, mere s namerom sprečavanja radjanja u okviru grupe (naroda), prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu.
UN su utvrdile da će pored izvršenja genocida, biti kažnjivi i planiranje izvršenja genocida, direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida, pokušaj genocida i saučesništvo u genocidu. Lica koja su počinila genocid ili bilo koje drugo od tih dela biće kažnjena, bilo da su državni rukovodioci, javni službenici ili privatne osobe, navodi se u konvenciji.
Potpisnice dokumenta UN su se obavezale da će preduzeti potrebne zakonske mere, prema svojim ustavima, kako bi obezbedile primenu odredaba konvencije i naročito da će predvideti efikasne krivične kazne za lica kriva za genocid ili bilo koje drugo delo navedeno u članu III konvencije.
Prema članu VI konvencije, lica okrivljena za genocid ili bilo koje drugo delo navedeno u tom dokumentu, biće izvedena pred nadležne sudove one države na čijoj je teritoriji delo izvršeno ili pred medjunarodni krivični sud koji će biti nadležan za one ugovorne strane koje po tome budu priznale njegovu sudsku nadležnost.
Genocid i druga dela navedena u rezoluciji neće biti smatrani kao politički kriminal u odnosu na pitanja ekstradicije, pa su ugovorne strane obavezne da u takvim slučajevima odobre ekstradiciju shodno njihovim zakonima i ugovorima koji su na snazi.
Sporovi izmedju ugovornih strana, vezanih za tumačenja, primene i izvršenja ove konvencije, uključujući i one koji se odnose na odgovornost neke države po predmetu genocida ili drugog dela iz konvencije biće izneseni pred Medjunarodni sud pravde, na zahtev bilo koje strane u sporu.
Ako bi u sporu BiH protiv SRJ (SCG) bila prihvaćena argumentacija Sarajeva, Srbija i Crna Gora postale bi prve države koje su proglašene krivim za genocid, od osnivanja Medjunarodnog suda pravde pre 60 godina.
Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji do sada je izrekao dve presude oficirima Vojske Republike Srpske kojima je potvrdjeno da su srpske snage počinile genocid nad Muslimanima u Srebrenici u danima posle zauzimanja te enklave u istočnoj Bosni, 11. jula 1995.
General Radislav Krstić osudjen je pravosnažno na 35 godina zatvora zbog "pomaganja genocida", a pukovniku Vidoju Blagojeviću izrečena je zatvorska kazna od 18 godina pošto je proglašen krivim za učešće u "zaveri da se počini genocid".
Tokom glavne rasprave pred Medjunarodnim sudom pravde, koja je trajala od februara do maja prošle godine, pravni tim BiH pozivao se i na te presude, dok je pravni tim Beograda negirao je da je tokom rata u BiH počinjen genoicid, kao i odgovornost zvaničnog Beograda za počinjene zločine.
Glavni pravni zastupnik odbrane SCG Radoslav Stojanović ukazivao je da tek treba utvrditi pravnu kvalifikaciju teških zlodela počinjenih u bosanskom ratu, navodeći da je Haški tribunal primenio veoma široku definiciju genocida, ali da, osim u slučaju Srebrenice, ni u jednom drugom procesu do sada nije našao da je u BiH počinjen genocid.
(agencije/MONDO)
