U haškoj Palati mira u ponedeljak će biti saopštena presuda Medjunarodnog suda pravde (MSP) po tužbi kojom Bosna i Hercegovina tereti Srbiju i Crnu Goru za genocid počinjen u ratu od 1992. do 1995. godine.
U haškoj Palati mira u ponedeljak će biti saopštena presuda Medjunarodnog suda pravde (MSP) po tužbi kojom Bosna i Hercegovina tereti Srbiju i Crnu Goru za genocid počinjen u ratu od 1992. do 1995. godine.Zasedanje sudskog veća počinje u 10 sati, a predsednica veća, Rozalin Higins iz Velike Britanije pročitaće odluke suda i izvode iz obrazloženja po sedam tačaka optužnice.
Time će, posle usmene rasprave u sudu koja je počela 27. februara a zaključena 9. maja 2006. godine, biti okončan spor koji je pre 14 godina pokrenulo ratno predsedništvo u BiH sa liderom muslimana Alijom Izetbegovićem na čelu.
Ovo je prvi put da je jedna država optužena za najteži zločin, pošto je vodjama nacističke Nemačke posle Drugog svetskog rata u Nirnbergu sudjeno za individualnu krivicu, pa se 16-člano veće Medjunarpdni sud pravde nalazi pred dosad najtežom odlukom, koja će bez obzira na ishod ostati zapisana kao istorijska.
U slučaju da Srbija i Crna Gora budu osudjene za najteži zločin, odluka o visini odštete bila bi doneta u posebnom sporu, o čemu bi trebalo da se sa BiH dogovore u roku od godinu dana. U suprotnom, o tome bi odlučio Medjunarodni sud pravde.
Interesovanje pravnih stručnjaka i svetske javnosti za finale ovog procesa je veliko, tako da su mesta u velikoj sudnici Palate mira sa oko stotinu mesta bila rezervisana dve nedelje unapred, a specijalni izveštači s raznih strana sveta stigli su nekoliko dana pre zasedanja Suda, koje će putem satelita prenositi i RTS i TV B92.
Ulične blic-ankete pokazale su da gradjani kao i zvaničnici BiH očekuju da imaju tretman žrtve, a u Srbiji da njihova država neće biti osuđena, jer nije odgovorna za maskar u Srebrenici, niti izbijanje rata u BiH.
U isčekivanju presude mediji su se bavili nagadjanjima o mogućoj odluci pri čemu su preovladavale teze da bi u nedostatku dokaza za zločina genocida Srbija i Crna Gora mogle biti osudjene za prikrivanje i nekažnjavanje zločina pošto haškom sudu mije izručen bivši komandant VRS Ratka Mladića.
Glavni zatupnik odbarne, prof. dr Radoslav Stojanović izjavio je Tanjugu da veruje da je Srbija i Crna Gora iznela snažnu argumentaciju kojom je pobila sve optužbe istakavši da očekuje presudu "koja će doneti mirno rešenje spora" i omogućiti nastavak saradnje između Srbije i BiH.
Ministar pravde Zoran Stojković je, takodje, izrazio nadu da presuda neće biti teška za Srbiju i da ona neće biti dovedena u vezu sa genocidom.
Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić je u izjavi nacionalnoj televiziji izjavio da sa strepnjom očekuje presudu jer je Crna Gora "propustila priliku i napravila grešku" što u timu koji je zastupao interese bivše državne zajednice pred sudom u Hagu nije imala "zastupnika svojih interesa".
Glavni zastupnik tima BiH Sakib Softić je u izjavama domaćim i stranim medijima izneo uverenje da će Srbija i Crna Gora biti osudjene jer je njegov tim dokazao da su tokom rata bosanski Srbi počinili genocid nad muslimanima i Hrvatima po nalogu bivše vlasti u Beogradu, što navodno potvrđuju i presude Haškog tribunala.
Softić je priznao da će pozitivne presude u korist BiH "pokositi sve gradjane Srbije", ali tvrdi da bi išle "u prilog svih gradjana BiH, bez obzira na nacionalnu pripadnost".
S takvim stavom nisu saglasni čelnici RS koji tužbu smatraju nelegalnom jer je podneta na neustavan način i nije je verifikovao nijedan zvanični organ BiH.
Ombudsman BiH Vitomir Popović koji je na sudjenju bio svedok odbrane, smatra da bi takva presuda vodila novim nesporazumima i novim sukobima u BiH, pa i "raspadu ove bivše jugoslovenske republike", a premijer Milorad Dodik je već najavio da takvu presudu RS ne bi priznala.
Pravni stručnjaci u Srbiji nisu hteli da se bave nagadjanjima, a u izjavi Tanjugu prof. dr Milan Škuljić objasnio je da presude haškog "ad hok" suda, koji nije nastao međunarodnim ugovorom, ne mogu proizvesti poseban pravni ili činjenični efekat pred drugim sudovima, ali nije isključeno da mogu uticati na stav pojedinih sudija.
Čak i kada bi se prihvatilo da je haškim presudama utvrdjeno postojanje genocida, Srbija i Crna Gora ne mogu biti osudjene, osim da se dokaže da su veze njenih organa i Vojske sa RS bile takve da su planirale, pomagale i učestvovale u genocidu, za šta nema očiglednih dokaza, naveo je on.
Škuljić je ocenio da je još manje verovatno da će MSP prihvatiti naknadni zahtev BiH da se Srbija proglasi odgovornom, ako ne za genocid, ono za pomaganje i ucešće u genocidu i prikrivanje njegovih počinilaca.
"Pomoć i podrška Srbima u BiH da opstanu ne znači da je država stajala iza zločina i da ga je odobravala, a da ga nije prikrivala najbolje potvrdjuje činjenica da je otvorila sve arhive i postarala se da se gotovo svi optuženi nadju u haškom zatvoru, osim generala Ratka Mladića za koga se još na zna gde se skriva", objasnio je on.
Profesor Smilja Avramov, stručnjak za ovu oblast, objasnila je da se prema konvenciji genocidom smatra svesno isplaniran i organizovan zločin koji se sistematski vrši protiv nenaoružanog i obespravljenog naroda.
Prema njenim rečima, bitan elemenat genocida je motiv, a da bi se ostvario cilj - istrebljenje jedne grupe, neophodna je ideološka baza i plan, i potom organizacija - od propagandne pripreme u kojoj se protivnik dehumanizuje, preko zakonodavstva kojim se taj zločin legalizuje do stavljanja svih službi i sredstava u funkciju tog cilja.
"Nijedan od tih elemenata genocida ne postoji u slučaju Srebrenice", smatra Avramov. "Zločin u Srebrenici bi se eventualno mogao kvalifikovati kao masakr", rekla je ona, objašnjavajući da je "masakr spontani akt protiv naoružane grupe, što je u pravnom smislu velika razlika".
(Tanjug)
